Подела Франачке по Верденском споразуму
Експанзи?а Франачке
Франачка
?е била
сред?овековна
европска
држава
ко?у су насе?авали и ко?ом су владали
Франци
од
5.
до
10. века
. Франци су били
германски
народ.
Франачку ?е основао
Хлодовех
, ко?и ?е био паган али се покрстио и постао подршка
папи
.
Франачка ?е настала на просторима некадаш?е
Римске Гали?е
и настала ?е у
5. веку
. Франци су примили
хриш?анство
из
Рима
.
Франачка ?е сво?у на?ве?у мо? достигла за време
Карла Великог
(768?814) он ?е насто?ао да наметне власт свим германским племенима. Карла Великог ?е римски папа крунисао за цара
800
. године у Риму ?ер ?е у ?ему видео наследника Рима. Након смрти Карловог наследника
Лу?а Побожног
, држава ?е
843
. године поде?ена у
Вердену на три дела
. Од ?едне наста?е три државе
Француска
,
Итали?а
и
Немачка
. У Франачко? привреда ?е била натурална (затворена), односно трговало се без новца.
Хлодовех са сво?ом породицом
Франци
су западногерманска скупина ко?а се први пут поми?е у 3. веку. Делили су се на три ?езгра: северна скупина, Батавци или
Сали?ски Франци
, насе?авали су област данаш?ег Келна.
Рипаури?ски Франци
насе?авали су област сред?е Ра?не, а
Хати
источно од Рипаури?ских Франака.
На??ача скупина били су Сали?ски Франци ко?и 357. године стичу статус римских
федерата
и насе?ава?у Тоскандри?у. Под во?ством
Мерове?а
учеству?у у
бици на Маурици?аковом по?у
након чега осва?а?у целу северну Гали?у до Соме. Након пада Западног римског царства, Аквитани?у заузима?у
Визиготи
, а облаш?у изме?у Франака и Визигота ?е до 486. године владао римски намесник
Си?агри?е
. Си?агри?е ?е страдао у бици против франачког владара
Хлодовеха
, а Франци поста?у суседи Визигота. Године 496. Хлодовех ?е осво?ио државу
Аламана
. Неколико година рани?е ?е прихватио
хриш?анство
.
Године 500. Хлодовех неуспешно напада Бургунди?у ко?о? у помо? притичу Визиготи. Године 507. Франци су у
бици код Ву?еа
поразили Визиготе и протерали их из Гали?е. Рим?ани су му доделили титулу конзула. Године 509. Хлодовех поста?е и кра? Рипаури?ских Франака. Престоница му ?е била у
Паризу
. Умро ?е 511. године, а држава ?е поде?ена ме?у четворицом синова.
Хлотар II склапа споразум са Ломбардима
Након Хлодовехове смрти 511. године, државу Франака поделили су ?егови синови. Период до 558. године протекао ?е у сукобима Хлодовехових синова и унука. Године 558. држава ?е поново у?еди?ена под владавином
Хлотара I
. У ме?увремену се Франачка проширила. Године 526. Франци су од
Острогота
успели да преотму Провансу. Пет година касни?е су покорили
Туринжане
, а у исто време су припо?или и Брета?у. Године 534. уништили су и припо?или државу
Бургунда
. Франачка ?е сезала све до сред?е Лабе, Сале и сред?ег Дунава. Била ?е то на?пространи?а и на?мо?ни?а држава на просторима некадаш?ег Западног римског царства. Након Хлотарове смрти (561) држава ?е поново поде?ена на четири дела:
Неустри?у
ко?ом ?е владао на?стари?и син
Хариберт
и
Аустрази?у
ко?ом ?е владао
Сигисберт
. Остале две области биле су територи?а некадаш?е Бургунди?е са извесним прошире?има и некадаш?а област Сали?ских Франака.
Брак Сигисберта са визиготском принцезом (?ерком
Атанагилда
)
Брунхилдом
повод ?е за дуготра?ан гра?ански рат ко?и ?е во?ен на територи?и читаве Франачке од 573. до 613. године.
Дагоберт I
Из гра?анског рата као победник излази
Хлотар II
под ко?им ?е држава поново у?еди?ена. У сва три дела сво?е државе (Аустрази?а, Неустри?а и Бургунди?а) да ?е многе концеси?е аристократи?и. Почетком 7. века на?мо?ни?е личности у држави били су управници кра?евског двора ?
ма?ордоми
, у чи?им рукама су биле с?еди?ене на?више управне функци?е.
Хлотара ?е наследио син
Дагоберт I
(629-639) ко?и се сукобио са сво?им братом ко?и ?е желео самостално владати Неустри?ом. Како би сузбио те намере, за сво?у престоницу ?е изабрао Париз (у Неустри?и), а свога сина поставио за кра?а Аустрази?е. Током владавине Дагоберта долази до франачких безуспешних напада на
Самову
словенску државу.
Након Дагобертове смрти обнов?ена ?е поде?еност државе. Пошто су му обо?ица синова била малолетна, уместо ?их су владали ма?ордоми. Године 656. ма?ордом
Гримоалд
постав?а властитог сина на престо Аустрази?е збацивши тиме династи?у Меровинга. Ме?утим, након 7 година су син и отац збачени и уби?ени, а на престо ?е вра?ен Меровинг. Владар Неустри?е поста?е 673. године аустрази?ски владар
Хилдерик II
. Тиме ?е држава поново у?еди?ена под ?едним владаром. Након две године, Хилдерик ?е уби?ен у лову. Био ?е то послед?и Меровинг ко?и ?е имао стварну власт. До доласка Каролинга на власт, Франачка ?е у рукама мо?них ма?ордома. Држава се поново поделила на Неустри?у и Аустрази?у. Изме?у две државе изби?а рат у коме победу на?пре односи Неустри?а, али ?е касни?е рат обнов?ен и у ?ему победу односи Аустрази?а (683). Аустрази?ски владар
Пипин Херисталски
признао ?е дотадаш?ег бургунди?ског и неустри?ског кра?а
Теодориха III
за вазалног кра?а Аустрази?е.
Пипин ?е умро 714. године. Након огорчених борби са побу?еницима, ма?ордом свих три?у фракци?а Франачке постао ?е ?егов ванбрачни син
Карло Мартел
.
Во?на реформа Карла Мартела
[
уреди
|
уреди извор
]
Временом се кра?евска власт све више расипала и на?ве?у мо? су стекли управници двора, ма?ордоми.
У
8. веку
Франачко? ?е запретила опасност од арапског осва?а?а ко?и су ве? били осво?или читаво
Пирине?ско полуострво
. На положа?у ма?ордома налазио се Карло Мартел ко?и ?е успио да заустави арапску инвази?у у бици код Поат?еа
732
. године.
Иако завршена победом Франачке, ова битка показала ?е сву слабост франачке во?ске ко?а ?е била састав?ена углавном од слабо наоружане пешади?е. ?у су чинили слободни Франци ко?и су се због економског пропада?а, за во?ну службу све слаби?е опремали.
Због тога ?е Карло поделио дио зем?е Францима ко?и су за узврат морали да служе во?ску као ко?аници. Тиме ?е допринео ?ача?у во?не мо?и кра?евине али и имовинском расло?ава?у становништва. Да би обезбедили обра?ива?е зем?е за време ратног похода, Франци ко?и су служили као ко?ица су везивали слободне Франке за сво?у зем?у а ?их ослоба?али во?не службе. То ?е заметак буду?их феудалних односа.
Каролиншко царство
Послед?и владари из династи?е Меровинга били су познати под називом ле?и кра?еви. Послед?ег од ?их сменио ?е ма?ордом Пипин Мали
751
. године и тиме започео нову династи?у Каролинга. Пипинов син, Карло Велики, довео ?е Франачку на врхунац мо?и.
Карло Велики ?е дошао на власт
768
. године. За време сво?е владавине знатно ?е проширио сво?у државу рату?у?и претежно на истоку, против непокрштених германских племена Саксонаца и Авара.
Карло Велики
Успио ?е да ук?учи ?ихове зем?е у састав сво?е државе шире?и хриш?анство и уносе?и раздор ме?у ?ихове во?е.
На позив папе, Карло ?е предузео поход против Лангобарда у Итали?и. С?еверни дио Итали?е ук?учио ?е у сво?у државу, а средиш?е делове ?е поклонио папи. Ти делови ушли су у састав Папске државе.
У зам?ену за помо? ко?у ?е добио од Франака, папа ?е на Божи?,
800
. године, крунисао Карла Великога за римског цара. Тиме ?е окренуо ле?а Византи?е ко?а ?е била пуноправни наследник Римског царства, али ко?а због сопствених проблема у зад?е време ни?е много марила за Итали?у.
Круниса?е за цара донело ?е Карлу рат са Византи?ом, ко?и ?е завршен
812
. године. Византи?е ?е признала посто?а?е Западног царства, а Карло ?е признао Византи?ске територи?е источно од Венеци?е.
Карла Великог наследио ?е ?егов син
Лудвиг Побожни
. Након ?егове смрти почи?е братоубилачки рат изме?у ?егових синова ко?и се завршио
Верденским споразумом
843
. године. ?име ?е Франачка поде?ена на три независне кра?евине:
Да би обезбедили сво?у власт и добили подршку у ме?усобним ратовима франачки владари да?у све ве?а права феудално? властели ко?а почи?е да буде свемо?на на сво?им поседима. Тако се ?единствена држава поделила на скуп ме?усобно независних кнежевина и феудалних области.
Током вишевековног посто?а?а Франачка ?е временом ме?ала државно и друштвено уре?е?е сво?е државе.
Главна заслуга Франачке ?есте ра?а?е и шире?е феудализма ко?и ?е временом постати главни систем и снага у ве?ини европских држава.
У тренутку успоставе кра?евине Франачка ?е била друштво слободних франака ко?и су живели у сеоским општинама-маркама. Сеоска општина ?е делила на обра?ива?е зем?у ?иховим члановима. Иако су сви у почетку добили исто, неки Франци су се временом имовински издво?или од осталих чланова. Добили су парцеле на квалитетни?о? зем?и, ближе извору воде. Породице са ма?им бро?ем деце могли су остварити ве?е вишкове хране. Тако се ме?у становништвом ствара имовинска не?еднакост.
У овом периоду врховна власт ?е припадала кра?у ко?и се сав?етовао са на?ужим при?ате?има и ро?ацима, кра?евском дружином.
Главне привредне активности су по?опривреда и сточарство. Градова готово да и нема, посто?е само као управна и црквена с?едишта. Трговина ?е тако?е замрла.
Во?ном реформом Карла Мартела почи?е да се шири нови начин организаци?е друштва. За ко?аничку во?ну службу Франци су доби?али зем?у ко?у су обра?ивали други чланови за?еднице ко?и су постали ослобо?ени во?не службе. Тако су се?аци обра?ивали и сво?у и зем?у ратника-ко?аника док ?е он ратовао за обо?ицу. Оваква зем?а даривана за во?ну службу назива се бенефици?а. Бенефици?а ?е у почетку била условно зем?иште ? уживала се само док се обав?а во?на служба. Када ?е ратник поста?ао неспособан за во?ну службу, даривана ?е неком другом. Од
9. века
бенефици?а се дарива на доживотно кориште?е и поста?е наследна. Од власника доживотних бенефици?а образу?е се сло? феудалаца или властела.
Да би обезбедили константно обра?ива?е зем?е, феудалци почи?у да везу?у слободне се?аке за сво?у зем?у. Ово ?е одговарало и кра?евима ?ер су у властели доби?али добру опрем?ену и обучену во?ску.
Тако су слободни се?аци постали кметови, а чланови кра?евске дружине и родовска аристократи?а феудална властела.
Економи?а и уметност у доба Каролинга
[
уреди
|
уреди извор
]
Разво?ем феудалног друштва и економи?а поста?е затворена. На ?едном има?у се производи све што ?е потребно за прежив?ава?е. Трговина одумире, производи се разме?у?у за само неопходна добра, као рецимо со. У таквим приликама преста?е кова?е новца па трампа поста?е основно средство размене.
Центри културе поста?у цркве и манастири као ?едини носиоци писмености. У доба Карла Великог дожив?ава се и извесни културни полет ко?и ?е познат и као Каролиншка ренесанса. Карло ?е на свом двору окупио учене ?уде и уметнике. Чак ?е и сам учио да чита и пише али због поодмаклих година ни?е имао пуно успеха.
Владари нису имали сталну престоницу него су се селили из града у град са сво?ом свитом. Карло ?е први установио сталну престоницу-град у Ахену.
Држава ?е била поде?ена на грофови?е. За грофове су узимани велики феудалци. ?ихова улога ?е била чува?е реда и мира у грофови?у, убира?е пореза, спрово?е?е закона, итд. Карло ?е установио погранична во?водства-марке. Маркама ?е управ?ао марк-гроф. Главна улога марке била ?е одбрана државе од спо?них непри?ате?а. Црква ?е имала велику улогу, пре свега због великог богатства и духовног утица?а на народ.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|