Флак 88 ^{[1] [2]} ?е био немачки противавионски топ кориш?ен у току Другог светског рата . ^[3]

Произведен ?е у Круповим фабрикама, у више вари?анти. Заправо Флак 88 ?е назив за више различитих подтипова ору?а. Подтипови су Флак 18, флак 36, Флак 37, Флак 41 и Флак 37/41. ^[4] Кориш?ени су у ?единицама противваздушне одбране, али и у другим улогама. На?познати?а друга улога ?е била противтенковска; Флак топови су имали знатно ве?и домет од сваког тенковског ору?а ко?им су располагали савезници, тако да би захва?у?у?и великом калибру сваки савезнички тенк страдао од овог ору?а. Касни?е у току рата, ова? тип топа ?е угра?иван и у тенкове Тигар и Кра?евски Тигар , као и у самоходне оклоп?ене топове ( Panzerjager ) типа ?агдпантер и ?агдтигар . Ору?е се налази на четворокраком посто?у, од ког се никад не одва?а. У транспорту се два крака сави?а?у нагоре, те се на два права крака монтира по ?едан пар точкова на посебно? приколици. ^[5] Цео ова? састав ?е тег?ен са полугусеничаром . Био ?е тежак 4920 килограма.

У одре?еним условима, топ ?е кориш?ен у противтенковско? улози са приколице, те ?е на та? начин постизао велики степен покрет?ивости. У противтенковско? улози топ ?е био опрем?ен оклопним штитом за посаду. Касни?е, у току рата, разви?ене су посебне верзи?е овог топа иск?учиво наме?ене за противоклопну борбу ко?е су тако?е биле опрем?ене оклопним штитом за посаду и ко?е су биле знатно ниже од противавионске верзи?е што их ?е учинило лакшим за сакрива?е и камуфлира?е.

Борбена употреба [ уреди | уреди извор ]

Убрзо након битке код Араса 21. ма?а 1940 . године проширила се гласина да ?е немачки генерал Ервин Ромел спасио немачке снаге ко?е су се тамо бориле тако што ?е први пут у истори?и ратова?а употребио против британских тенкова противавионске топове од 88 mm - и што се први сетио да то учини. Тешко ?е об?аснити како се таква гласина могла проширити. ?ер, ти противавионски топови били би неупотреб?иви у борби против тенкова да ве? од рани?е нису били снабдевени тзв. панцергранатама (нем. panzergranate) - специ?алним зрнима за проби?а?е оклопа.

Битно ?е иста?и да су многи немачки топови, а не само модел калибра 88 mm били снабдевени муници?ом за борбу и против авиона и против тенкова. ?ош 1938. год. Адолф Хитлер ?е показао посебно интересова?е за могу?ност употребе противавионских топова од 88 mm против ци?ева на зем?и. Током тзв. каталонске офанзиве 1938/1939. године, за време Шпанског гра?анског рата , ко?у су изводиле франкистичке снаге, тенкови су вукли баш те топове од 88 mm, а ?една касни?а анализа ?е показала да ?е чак 90% ?ихових про?ектила било употреб?ено против ци?ева на зем?и, а не против ци?ева у ваздуху. У бици код Илзе , у По?ско? 1939 . године, немачки 22. противавионски пук (нем. 22 Flakregiment) ?е осто без панорамских да?инометара, а случа?но и без радио-везе, те ?е био послат у акци?у као арти?ери?ска ?единица. У то? бици су осим топова од 88 mm учествовали и противавионски топови копнене во?ске калибра 20 mm. Тако?е су кориш?ени и против утвр?е?а по?ске во?ске код града Николаи?а, где се показало да су по?ски бункери и утвр?ене зграде веома неотпорни на панцирне про?ектиле против авионског топа калибра 88 mm. Током кампа?е у По?ско? Луфтвафе (нем. Luftwaffe) ?е изгубила 195 припадника посада противавионских батери?а ко?е су се бориле као обична, по?ска арти?ери?а, т?. биле су кориш?ене против ци?ева на зем?и.

Ипак главна намена овог ору?а ?е била противавионска борба. Ору?а су имала вертикални домет од 8 до 15 километара, зависно од типа, док ?е хоризонтални домет био изме?у 14 и 20 километара, зависно од типа. Увежбана посада ?е била способна да испали до 25 граната у минути (тип 41). Дужина цеви ?е била од 4,93 метара до 7,74 метара (ово посебно на типу 41, ко?и ?е у суштини био непокретан, и кориш?ен у одбрани градова, на припрем?еним противавионским положа?има).

Тип 41 [ уреди | уреди извор ]

Готово иск?учиво кориш?ен за одбрану немачких градова, у великим батери?ама . Батери?е су се састо?але од великих рефлектора за претрагу но?ног неба, командне станице, коморе и топова. Комплексна електрика угра?ена у топове ?е посади давала, на основу положа?а светла, координате за па?бу, на ко?е се нишан?и?а усмеравао. На дату команду, целокупна батери?а би осула па?бу по одре?ено? тачки на небу. Гранате су биле темпиране на одре?ену висину, те ?е висина де?ства ПВО била зона у ко?о? пилоти немачког ратног ваздухопловства нису летели, док су испод и изнад зоне униште?а улазили у борбе са непри?ате?ским летелицама.

?едан примерак Флак 88 топа се налази испод Во?ног музе?а на Калемегдану . Цев овог конкретног примерка ?е намерно оште?ена током прево?е?а у музе?ски експонат. Ова? топ ?е вероватно кориш?ен током 1943 . и 1944 . на подруч?у Шумади?е за де?ство по савезничким бомбардерским формаци?ама на путу до рафинери?е нафте у Плоешти?у , Румуни?а , ко?а ?е у друго? половини рата била главни извор нафтних деривата Тре?ег ра?ха .

Спекулише се да ?е ?НА у склопу ратне репараци?е од Немачке добила одре?ени бро? топова Флак 88, калибра 128 милиметара, зад?ег типа произведеног, ко?и су у ?НА кориш?ени у улози обалске арти?ери?е на ?адранско? обали. Наводно су ?ош у служби, и то на фиксним положа?има у околини Бара и Херцег Новог . ^[6]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Флак 88 на Викимеди?ино? остави .