Филипика ^[1] ?е ватрени, осу?у?у?и говор или тирада , изречена да се осуди одре?ени политички актер. Израз ?е на?познати?е повезан са два позната говорника античког света: Демостеном из древне Атине и Цицероном из старог Рима . Сам термин ?е изведен из Демостенових говора из 351. п. н. е., ко?и осу?у?у импери?алистичке амбици?е Филипа Македонског .

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Грчка [ уреди | уреди извор ]

Првобитне ?филипике“ ?е представио Демостен , атински државник и говорник у класично? Грчко? , ко?и ?е извео неколико напада на Филипа II Македонског у 4. веку пре нове ере. Струч?аци су довели у пита?е ?егове намере иза филипика. ^[2]

Демостену су приписана прва , друга и тре?а филипика . Четврта филипика ?е тако?е сачувана али ?е спорног ауторства.

Рим [ уреди | уреди извор ]

Цицерон ?е свесно моделовао сопствене осуде Марка Антони?а на Демостеновим говорима, и ако ?е преписка Марка ?уни?а Брута Мла?ег и Цицерона истинита [ad Brut. ii 3.4, ii 4.2], барем пети и седми говор су се у Цицероново време називали Филипикама . ^{[ тражи се извор ]}

Након Цезарове смрти, Цицерон ?е приватно изразио жа?е?е што Цезарове убице нису ук?училе Антони?а у сво?у заверу, и он ?е сво?е напоре усмерио на дискредитаци?у Антони?а. Цицерон ?е чак промовисао незаконите акци?е, као што ?е легитимизаци?а приватне во?ске Га?а Октави?а , или Октави?ана. Све у свему, Цицерон ?е написао четрнаест филипика за ма?е од две године. Цицеронов фокус на Антони?а, ме?утим, допринео ?е ?еговом паду ?ер ни?е успео да препозна прет?у Октави?ана. Цицеронови напади на Антони?а нису били ни опроштени ни заборав?ени, што ?е резултирало да ?е Цицерон био забра?ен и уби?ен 43. п. н. е.. ?егова глава и руке били су ?авно изложени на римском форуму како би се обесхрабрили сви ко?и би се супротставили новом Октави?ановом три?умвирату Марка Антони?а и Лепида .

Референце [ уреди | уреди извор ]