Физичко васпита?е ?е битна компонента васпитног процеса. ^[1] У савремено? педагошко? литератури налазе се различита об?аш?е?а физичког васпита?а. По?едини аутори га назива?у здравственим васпита?ем , а неки физичком културом . ^[2] Та различитост ?е резултат различитог приступа по?единих аутора.

Дефиници?е физичког васпита?а од стране по?единих аутора

• укупност интенционалних утица?а на физички (телесни) развитак личности, ( Баков?ев , 1997),
• специфично васпитно подруч?е, ко?е доприноси разво?у човека у целини; физичко васпита?е ни?е само подстица?е раста и разво?а, разви?а?е телесних способности и унапре?е?е здрав?а, ве? и зналачко кориш?е?е система физичких вежби, игара и спортова, ко?има се утиче на целокупни разво? човека, ( ?ованови? , 1998),
• физичко васпита?е ?е систематски и организован процес стица?а моторичких вештина, зна?а и способности, ?ача?а здрав?а и разво?а

психо-физичких снага и способности васпитаника, ( Кру? , Качапор , Кули? , 2001),

• компонента ко?а доприноси разви?а?у физичких способности и очува?у здрав?а, ( Бранкови? , Или? , 2003),
• при дефиниса?у физичког васпита?а потребно ?е дефинисати и по?мове: физички разво? , физичка активност и физичка култура ,
• у том контексту, физичко васпита?е ?е облик физичке културе, а оствару?е се у институци?ама система васпита?а и образова?а, од предшколских установа, преко основних и сред?их школа, па до високошколских институци?а.

Физичко васпита?е ?е повезано са интелектуалним , моралним , радним и естетским васпита?ем.

Задаци физичког васпита?а

Разлике у дефиниса?у физичког васпита?а, допринеле су и различитом постав?а?у задатака физичког васпита?а од стране по?единих аутора: Задаци физичког васпита?а према Баков?ев, М. , (1997):

1. потпомага?е нормалног разво?а организма,
2. ?ача?е здрав?а,
3. снаже?е и челиче?е организма,
4. оспособ?ава?е за разноврсну покрет?ивост,
5. ствара?е хиги?енских навика,
6. обезбе?ива?е активног одмора.

Задаци према ?ованови?, Б. ,(1998):

1. здравствено-хиги?енски задаци,
2. образовни задаци,
3. васпитни задаци,
4. рекреативни задаци.

Фактори реализаци?е физичког васпита?а:

1. породица
2. предшколска установа
3. школа
4. спортска друштва
5. организаци?е за физичку културу
6. клубови и организаци?е
7. средства масовног информиса?а (комуникаци?е)

Облици реализаци?е физичког васпита?а: летова?а, зимова?а, логорова?а, планинаре?а, настава у природи, спортске и рекреативне активности и др.

Принципи, методе и средства физичког васпита?а [ уреди | уреди извор ]

Принципи: (према: Бранкови? , Или? , 2003):

1. свесности и активности
2. очигледности
3. поступности и систематичности
4. индивидуализаци?е
5. тра?ности

Методе: (према Бранкови? , Или? , 2003):

1. метода живе речи, об?аш?ава?а
2. метода показива?а
3. метода илустраци?е
4. практичног вежба?а
5. спортског тренинга
6. такмичарски метод

Средства: (према Бранкови? , Или? , 2003):

1. гимнастичке вежбе
2. спортске активности
3. спортске игре

Физички разво? и физичко васпита?е деце предшколског и мла?ег школског узраста [ уреди | уреди извор ]

• онтогенеза ?е индивидуални разво? живог би?а, од опло?ене ?а?не ?ели?е ( ембриона ), до потпуног разво?а и све до свршетка живота;
• онтогенетски разво? назива се ?ош и физички (телесни) разво? и он ?е под утица?ем како генетских (наследних), тако и срединских фактора.

Раст ?е квантитативно пове?а?е величине тела (висине, тежине), а Разво? ?е квалитативна промена у гра?и по?единих органа и ткива -функционално сазрева?е органа (мозга, ?етре, бубрега, ткива...). Раст и разво? не иду увек упоредо, ?ер посто?е периоди у ко?има дете брже расте, а функционално спори?е сазрева, и обрнуто. Раст и разво? зависе од унутраш?их (ендогених) фактора: насле?е, рад жлезда са унутраш?им луче?ем, пол... и од спо?аш?их (егзогених) фактора: географске и климатске прилике, годиш?е доба, услови живота, исхрана, моторичка активност, болести повреде т?. од утица?а средине. Разво? детета ? по?ам, ко?им се означава?у све континуиране, квантитативне и квалитативне промене у структурама и функци?ама организма, а ко?е су повезане са сазрева?ем (растом, зре?ем и старе?ем) и уче?ем. У складу са тим Разво? може бити:

1. Физички ? пове?а?е висине, тежине, миши?не масе, спретности, брзине...
2. Психички ? квалитативне промене у сазна?ним, во?ним и емоционалним процесима и психичким квалитетима личности,
3. Соци?ални ? огледа се у променама у друштвеном понаша?у детета;

Соци?ализаци?а ?е процес од великог знача?а за соци?ални разво? детета , како би се оно развило у ?удску ?единку и успешно ук?учило у друштвену за?едницу.

Физички разво? и васпита?е деце раног и предшколског доба [ уреди | уреди извор ]

Рано дети?ство ?е, по ве?ини аутора период од навршене 1. године живота, до 6/7. године, т?. до поласка детета у школу. Ве?ина аутора ова? период дели на:

• рано дети?ство ? од 1. до 3. године и
• предшколско дете ? од 3. до 6/7. године.

Физички (телесни) разво? деце раног доба (од 1. до 3. године):

Физички (телесни, анатомско-физиолошки) разво? детета зависи од: насле?а , средине и активности детета. На разво?, исто тако, утичу : исхрана, наследне болести, емоционална клима у породици и сл. На овом узрасту, деч?е кости су мале, хрскавичаве и меке, а у току разво?а окоштава?у и коштано ткиво поста?е гуш?е. Миши?и су кратки, меки и слаби, да би у току разво?а постали дужи, чврш?и и снажни?и. Глава детета убрзано расте, а максимум достиже око 9. године живота детета. Труп , ноге и руке нагло расту у овом периоду, па дете до кра?а 3. године ?е ве? сигурни?е у крета?у(хода?у) и спретни?е у хвата?у. Нервни систем се нагло разви?а до 6. године, а после тог периода, разво? ?е спори?и. Мозак детета од 6. година има око 90% сво?е коначне тежине и размере, а од 9-10- године достиже размере као код одраслог човека. Срце ?е сразмерно мало, у почетку тешко свега 25г, а после пете године достиже петоструку тежину. Диса?е се нормализу?е ве? у 2. години, а од 7. године наста?е комбиновани прсни и трбушни тип диса?а.

Физички (телесни) разво? деце предшколског доба (од 3. до 6/7. године)

У овом периоду дете се и да?е физички разви?а, доби?а све више на висини и тежини. До кра?а овог периода, дете се само кре?е, само ?еде, само се облачи, има контролу праж?е?а (до 4. године уз помо? одраслих, а до 6. године обав?а све потпуно само). До кра?а овог периода, дете постепено све ма?е спава (10-11 сати спава седмогодиш?е дете), али доста са?а; снови су углавном при?атни, али могу бити и за дете непри?атни. У овом периоду, на?чеш?е обо?ева?у диса?ни органи деце: грло и плу?а, а чеш?а су и стомачна обо?е?а, заразне болести (боги?е, заушци...). Но?но мокре?е (енуреза) ?ав?а се само код оне деце (после 3. године) ко?а има?у органске смет?е (болести бешике, нпр.) или психичке проблеме (страх, ?убомора...). Утвр?ено ?е да дечаци ма?е оболева?у од дево?чица. Слух и вид су изузетно важни за деч?и разво? па ?е неопходно проверити да ли дете има некаквих смет?и у вези са функциониса?ем органа чула слуха и вида.

Физички разво? и васпита?е деце мла?ег основношколског доба [ уреди | уреди извор ]

Сред?е дети?ство (од 6/7. год. до 10/11. год.) Сред?е дети?ство обухвата период од од првог до четвртог разреда основне школе.

Телесни разво? Висина деце :

• дете од 7 година просечно ?е високо 127-130 цм,
• дечаци су у просеку само у 7. години виши од дево?чица, док у 8. и 9. години просечно су из?едначени са дево?чицама, а од 10. године

дево?чице су више од дечака;

Тежина деце :

• дете од 7. година у просеку ?е тешко 20-22 кг,
• дете од 10 година у просеку ?е тешко 26-27 кг,
• дево?чице су до 10. године лакше од дечака, а након тога, нагло поста?у теже од дечака,
• у овом периоду деца поста?у физички све снажни?а,
• кости поста?у све крупни?е, али процес окоштава?а ?ош тра?е,
• кичма поста?е ?ача и грудни кош се да?е разви?а,
• честе су деформаци?е скелета услед неправилног држа?а тела и хода?а,
• миши?на маса поста?е наглашени?а, а миши?и се издужу?у,
• млечни зуби испада?у и расту стални зуби,
• екстремитети се издужу?у,
• разлике ме?у половима почи?у да се формира?у и уочава?у у телесним облицима.

Разво? унутраш?их органа :

• тежина мозга достиже тежину као и код одраслог човека,
• нервни систем, у целини, ма?е ?е разви?ен него код одраслих,
• жлезде са унутраш?им луче?ем има?у велику улогу у овом периоду,
• хормони хипофизе изазива?у брзо раш?е?е, а хормони полних жлезда ствара?у на деци постепено секундарне полне одлике,
• срце расте спори?е и рад срца ?ош ни?е уста?ен, што се види у промени крвног притиска,
• ?етра се пове?ава,
• бубрези раде брже него у одраслог човека,
• диса?е ?е плитко и брзо, ?ер грудни кош ?ош ни?е дово?но разви?ен.

Профил наставника физичког васпита?а [ уреди | уреди извор ]

Важан утица? на ученике у школском раду, а самим тим и у настави физичког васпита?а , има наставник . Од начина на ко?и ради и зна?а ко?има влада умногоме зависи успешност ?егових ученика.

Променама друштвених ци?ева и потреба ме?али су се захтеви наставе, тако и улога наставника, ме?а?у се квалификативи и референце ко?е услов?ава?у ?егову подобност за обав?а?е наставничког позива. У савремено? настави пред наставником ?е низ разноврсних обавеза ко?е су знатно превазишле традиционалну наставу, усмерава се на организаци?у самог наставног процеса, али и на формира?е целокупне ученикове личности.

Како би се обавезе заиста оствариле од наставника се очеку?е да буде:

• струч?ак у сво?о? области;
• педагог, васпитач;
• друштвени радник.

Мора да има дово?но стеченог зна?а из основних природних и друштвених наука и зна?е за ?ихову примену у настави физичког образова?а; зна?а из области вежба?а, ук?учу?у?и и непосредно вежба?е. Тре?у групу зна?а чине општа зна?а од интереса за шири педагошки и уже стручни рад, ту се убра?а?у познава?е просветних институци?а, система образова?а, психолошких зна?а и препознава?е психо-соци?алних особености ученика и друштвено-економских односа. Важна група зна?а су из подруч?а дидактике и методике . Оно што се сматра на?битни?ом карактеристиком наставника ?е способност пласира?а зна?а ка ученицима.

Искусан наставник зна да се не сме осла?ати само на претходно научено, ве? да мора стално да се усавршава и прати нова постигну?а у области образова?а и наставе, да стиче нова искуства, проширу?е и продуб?у?е сво?а зна?а.

Поред зна?а ко?а поседу?е од изузетне ?е важности и сама личност наставника. За позитивне особине узима?у се одмереност, успешност у обав?а?у радних и животних задатака, праведност, стрп?ивост, повере?е, искреност и др.

Спремност ученика да прихвати зна?а зависи пона?више од ауторитета наставника, од тога колико ?е поштен и во?ен ме?у ученицима. Наставник ко?и ?е у ста?у да сво?а потенци?ална зна?а и уме?а на на?ефикасни?и начин користи у решава?у конкретних задатака. Осим тога, ученици посебно цене наставника ко?и ?е спреман да свима са под?еднаком паж?ом помогне у раду, наставника ко?и ?е об?ективан и непристрасан, доследан и принципи?елан, ко?и уме да подстакне и подржи ?ихове напоре. ^[3]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

•   ? Educational Athletics ”. Encyclopedia Americana . 1920.