한국   대만   중국   일본 
Списи федералиста ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Списи федералиста

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Федералистички списи )
Списи Федералиста
Насловна страна прве колекци?е Федералиста (1788). Ова? том ?е био поклон жене Александра Хамилтона Елизабет Ша?лер Хамилтон ?ено? сестри Ан?елици.
Настанак и садржа?
Ориг.  наслов The Federalist
Аутори Alexander Hamilton , James Madison , John Jay
Зем?а С?еди?ене Америчке Државе
?език енглески
Издава?е
Издавач The Independent Journal , New York Packet , The Daily Advertiser , J. & A. McLean
Датум 27. октобар 1787 ­? 28. ма? 1788.
Тип меди?а Новине, к?ига

Федералистички списи ( енгл. The Federalist Papers ) су скуп 85 чланака и есе?а ко?и су написли Александар Хамилтон , ?е?мс Медисон и ?он ?е? под псеудонимом Публи?е (ориг. ?Publius”) како би промовисали ратификаци?у Устава С?еди?ених Америчких Држава . Колекци?а ?е била позната под називом The Federalist док се ни?е по?авило ново име The Federalist Papers у 20. веку.

Првих 77 есе?а ?е об?ав?ивано периодично у Independent Journal -у, New York Packet -у и The Daily Advertiser -у изме?у октобра 1787. и априла 1788. године. [1] Издавачка ку?а J. & A. McLean ?е у марту и ма?у 1788. године об?авила двотомску компилаци?у ових 77 есе?а и ?ош 8 других под називом Федералист: Колекци?а есе?а, написаних у корист новог устава, како ?е договорено на Уставотворно? скупштини САД-а 17. септембра 1787. (енг. The Federalist: A Collection of Essays, Written in Favour of the New Constitution, as Agreed upon by the Federal Convention, September 17, 1787 ) [2] [3] Послед?их осам есе?а су поново об?ав?ени у ?у?оршким новинама изме?у 14. ?уна и 16. августа 1788. године.

Аутори Федералистичких списа су имали намеру да утичу на гласаче да гласа?у у корист ратификаци?е устава. У Федералисту бр. 1 , они експлицитно постав?а?у дебату у широким политичким по?мовима:

Често ?е оце?ено, да изгледа да ?е поверено ?удима ове државе, ?иховим понаша?ем и примером, да одлуче о важном пита?у, да ли су ?удска друштва заиста способна или нису да успоставе добру владавину помо?у рефлекци?е и избора, или ?е предодре?ено да они заувек зависе, због ?ихових политичких устава, од случа?ности и силе. [4]

Федералист бр. 10 се генерално сматра на?битни?им од 85 чланака из филозофске перспективе. У ?ему, Медисон дискуту?е о начинима спречава?а владавине ве?инске факци?е и заступа велику, трговачку републику . Ово ?е допу?ено у Федералисту бр. 14 у ко?ем медисон одмерава С?еди?ене Државе, проглашава их прикладним за проширену републику и зак?учу?е са одбраном уставне и политичке креативности уставотворне скупштине САД-а (на енглеском позната и као Federal Convention). У Федералисту бр. 84 , Хамилтон тврди да нема потребе да се Устав допу?ава Пове?ом о правима , инсистира?у?и да разне провизи?е у предложеном Уставу штите слободу колико и ?пове?а о правима”. Федералист бр. 78 , ко?и ?е тако?е написао Хамилтон, постав?а теме? за доктрину судског надзора федералних закона и извршних наре?е?а од стране федералних судова. Федералист бр. 78 представ?а Хамилтонову визи?у о ?едном човеку на врху извршне власти. У Федералисту бр. 39 , Медисон представ?а на??асни?е излага?е о ономе што ?е се звати ? федерализам ” у САД-у. У Федералисту бр. 51 , Медисон пише о аргументима за провере и уравнотеженост власти у есе?у ко?и се често цитира због сво?е карактеризаци?е владе као ?на?ве?е од свих рефлекци?а о ?удско? природи”.

Према историчару Ричарду В. Морису, есе?и ко?и чине Списе Федералиста су ?непроце?иво излага?е Устава, класик у политичким наукама и непревази?ени и у дубину и у ширину од стране било ког касни?ег америчког аутора.” [5]

21. jуна 1788. године, предложени Устав САД-а ?е ратификован од стране минималних девет држава што ?е било неопходно по Члану 7. Кра?ем ?ула 1788. године, када ?е ?еданаест савезних држава ратификовало устав, процес организова?а нове владе ?е почео.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Почеци [ уреди | уреди извор ]

Александар Хамилтон , аутор ве?ине Списа Федералиста

Уставотворна скупштина ?е послала предложени Устав Конгресу Конфедераци?е, ко?и га ?е проследила савезним државама на ратификаци?у кра?ем септембра 1787. године. 27. септембра 1787, ?Катон” (ориг. Cato) се први по?авио у ?у?оршко? штампи критику?у?и предлог; ?Брут” (ориг. Brutus ?е наставио 18. октобра 1787. [6] Ови и други чланци и отворена писма критична према новом Уставу ?е касни?е бити познати као Списи Анти-федералиста . Као одговор, Александар Хамилтон ?е одлучио да покрене одмерену одбрану и опширно об?аш?ава?е предложеног Устава ?удима ?у?орка . Написао ?е у Федералисту бр. 1 да ?е сери?а списа "насто?ати да да задово?ава?у? одговор свим примедбама ко?е су се по?авиле, а ко?е су можда доспеле до Ваше паж?е." [7]

Хамилтон ?е нашао сараднике за про?екат. Позвао ?е ?она ?е?а, ко?и се након четири есе?а (Федералист бр. 2-5) разболео и допринео ?ош само ?едан есе? ( Федералист бр. 64 ) сери?и. ?е? ?е тако?е представио сво?е ставове у памфлету у проле?е 1788, Обра?а?е ?удима државе ?у?орк (енг. An Address to the People of the State of New-York ); Хамилтон га ?е цитирао у позитивном контексту у Федералисту бр. 85 . ?е?мс Медисон, присутан у ?у?орку као делегат Вир?ини?е на Уставотворно? скупштини, ?е позван од стране Хамилтона и ?е?а и постао ?е главни Хамилтонов сарадник. Говернер Морис и Вили?ам Дер су тако?е разматрани. Ме?утим, Морис ?е одбио позив, а Хамилтон ?е одбио три есе?а ко?е ?е Дер написао. [8] Дер ?е касни?е писао подржава?у?и три аутора Федералиста под именом ?Philo-Publius”, у преводу ?При?ате? Публи?а”.

Александар Хамилсон ?е одабрао псеудоним "Публи?е". Многи други комади с обе стране дебате о Уставу су писани под римским именима, а историчар Алберт Фартвонглер сматра да "'Публи?е ?е изнад ' Цезара ' или ' Брута ' или чак ' Катона '. Публи?е Валери?е ?е помогао при оснива?у старог Рима. ?егово познати?е име, Публикола, значи 'при?ате? народа'. [9] То ни?е био први пут да Хамилтон користи ова? псеудоним: 1778, користио га ?е да нападне федералисту Сем?уела Че?са , открива?у?и да ?е Че?с искористио зна?е стечено у Конгресу да покуша да успостави доминаци?у над тржиштом брашна. [9]

Ауторство [ уреди | уреди извор ]

У време об?ав?ива?а, аутори Списа Федералиста су покушали да сакри?у сво?е идентитете зато што су Хамилтон и Медисон присуствовали скупштини. [10] Ме?утим, прониц?иви посматрачи су тачно одредили идентитете Хамилтона, Медисона и ?е?а. Аутентичност аутора Списа Федералиста ни?е увек била ?асна. Након што ?е Хамилтон преминуо 1804. године, по?авила се листа ко?а тврди да ?е он сам написао две тре?ине есе?а Федералиста . Неки веру?у да ?е ове есе?е написао ?е?мс Медисон (бр. 49?58 и 62?63). Академска истражива?а Дагласа Едера 1944. године претпостав?а?у овакво ауторство, ко?е поткреп?у?е и комп?утерска анализа текста из 1964. године: [11]

  • Александар Хамилтон (51 чланак: бр. 1, 6?9, 11?13, 15?17, 21?36, 59?61, и 65?85)
  • ?е?мс Медисон (29 чланака: бр. 10, 14, 18?20, [12] 37?58 и 62?63)
  • ?он ?е? (5 чланака: бр. 2?5 и 64).

За шест месеци, три човека су написала укупно 85 чланака. Хамилтон, ко?и ?е био воде?и заступник националне уставне реформе 1780-тих и ?едан од три представника ?у?орка на Уставотворно? скупштини, 1789. ?е постао први Министар финанси?а САД-а, што ?е позици?а на ко?о? ?е био до сво?е оставке 1795. године. Медисон, ко?и се данас сматра оцем Устава ? упркос свом одби?а?у те части током живота, [13] постао ?е воде?и члан Представничког дома САД-а из Вир?ини?е (1789-1797), Државни секретар (1801?1809) и коначно четврти председник С?еди?ених Америчких Држава (1809?1817). [14] [15] ?он ?е?, ко?и ?е био секретар за спо?не послове по Уговору о конфедераци?и од 1784. до ?еговог истека у 1789, постао ?е први Врховни суди?а С?еди?ених Америчких Држава 1789. године, а дао ?е оставку 1795. године да би прихватио избор у гувернера ?у?орка, позици?а на ко?о? ?е био у два мандата, до пензи?е 1801. године.

Структура и садржа? [ уреди | уреди извор ]

У Федералисту бр. 1 Хамилтон ?е навео шест тема ко?е ?е бити покривене у наредним чланцима:

  1. ?Корист Уни?е Вашем политичком просперитету” ? покривене у бр. 2 до бр. 14
  2. ?Недово?ност тренутне Конфедераци?е да сачува ту Уни?у” ? покривене у бр. 15 до бр. 22
  3. ?Неопходност владе ко?а ?е барем под?еднако енергична као предложена за постиза?е овог ци?а” ? покривене у бр. 23 до бр. 36
  4. ?Ускла?еност предложеног устава правим принципима републиканске владе” ? покривене у бр. 37 до бр. 84
  5. ??ена аналоги?а са уставом Ваше државе” ? покривене у бр. 85
  6. ?Додатна сигурност ко?у ?е ?егово усва?а?е омогу?ити очува?у те врсте власти, слободи и просперитету” ? покривене у бр. 85. [16]

Фартвонглер бележи да како ?е сери?а расла, ова? план се донекле променио. Четврта тема се проширила у дета?ан преглед по?единачних чланова Устава и институци?а ко?е он постав?а, док су послед?е две теме ?едва додакнуте у послед?ем есе?у.

Радови се тако?е могу поделити по аутору као и по теми. На почетку сери?е, сва три аутора су доприносила; од првих двадесет радова Хамилтон ?е написао ?еданаест, Медисон пет и ?е? четири. Остатак сери?е, ме?утим, доминира?у три дугачка сегмента истог писца: бр. 21 до 36 ?е написао Хамилтон, бр. 37 до 58 Медисон, написани док ?е Хамилтон био у Олбани?у, а од бр. 65 па нада?е ?е написао Хамилтон, об?ав?ени након што ?е Медисон отишао за Вир?ини?у. [17]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Ло?д, Гордон. ?Introduction to the Federalist” . teachingamericanhistory.org. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г . Приступ?ено 18. 06. 2018 .  
  2. ^ The Federalist: a Collection of Essays, Written in Favour of the New Constitution, as Agreed upon by the Federal Convention, September 17, 1787, in two volumes (1st изд.). New York: J. & A. McLean. 1788. Архивирано из оригинала 2017-03-16. г. — преко Library of Congress.  
  3. ^ Jackson, Kenneth T., ур. (1995). The Encyclopedia of New York City . New-York Historical Society. Yale University Press. стр. 194. ISBN   978-0-300-05536-8 .  
  4. ^ The Federalist Papers . Toronto: Bantam Books. 1982.  
  5. ^ Ричард Б. Морис, The Forging of the Union: 1781?1789 (1987) стр. 309
  6. ^ Furtwangler, стр. 48?49 .
  7. ^ Ган, Жил Б. (1994). Early American Writing . Penguin Classics. стр. 540. ISBN   978-0-14-039087-2 .  
  8. ^ Furtwangler, стр. 51?56 .
  9. ^ а б Furtwangler, стр. 51 .
  10. ^ Беренд, Ерик (2016). Anonymous Speech: Literature, Law and Politics . New York: Bloomsbury Publishing. стр. 54. ISBN   9781509904075 .  
  11. ^ Мостелер, Фредерик; Волас, Де?вид Л. (2012). Applied Bayesian and Classical Inference: The Case of The Federalist Papers . Springer Science & Business Media. ISBN   978-1-4612-5256-6 .  
  12. ^ Бр. 18, 19, 20 се често припису?у за?едничком раду Хамилтона и Медисона. Ме?утим, Адер се слаже да ?е ?их написао само Медисон. Adair, стр. 63.
  13. ^ Бенинг, Ленс. James Madison: Federalist , note 1. Архивирано 2018-01-13 на са?ту Wayback Machine .
  14. ^ Ralph Ketcham, James Madison . New York: Macmillan, 1971; reprint ed., Charlottesville: University Press of Virginia, 1998.
  15. ^ Irving N. Brant, James Madison: Father of the Constitution, 1787?1800 . Indianapolis: Bobbs-Merrill, 1950.
  16. ^ Оваква подела ?е адаптирана из увода Чарлса К. Кеслера за The Federalist Papers (New York: Signet Classic, 1999) стр. 15?17. Слична подела се сугерише у Furtwangler, стр. 57?58 .
  17. ^ Вилс, Гери (1981). Explaining America: The Federalist . Doubleday. стр. 274. ISBN   9780385146890 .  
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списи_федералиста&oldid=26224497 ”