У?еди?ени раднички синдикални савез ?угослави?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

У?еди?ени раднички синдикални савез ?угослави?е (УРСС?) , скра?ено У?еди?ени раднички синдикати (УРС) , ?е била на??ача и на?бро?ни?а синдикална организаци?а у раздоб?у посто?а?а Кра?евине ?угослави?е . УРСС? ?е основан 1925 . године. ?егов рад ?е забра?ен 1940 . године.

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Окуп?а?е синдиката у ?едниствену организаци?у у новооснованом Кра?евству СХС догодило се на Првом (оснивачком) конгресу СРП?(к) , од 22 . до 23. априла 1919 . године у Београду . Тада ?е формирано Централно радничко синдикално ве?е ?угослави?е (ЦРСВ?) , ко?е ?е окуп?ало преко 200.000 чланова и било под непосредним утица?ем СРП?(к) . Рад ЦРСВ? забра?ен ?е Обзнаном , децембра 1920 . године, за?едно са Комунистичком парти?ом ?угослави?е.

Центрумашки и реформистички соци?алисти су 1922 . године основали Савез радничких синдиката ?угослави?е (СРС?). Нешто рани?е, револуционарно ори?ентисано ?езгро дванаест струковних синдиката, рани?е повезаних са ЦРСВ?, основало ?е, 27. децембра 1921 . године, Ме?усавезни синдикални одбор, ко?и ?е касни?е променио назив у Независне синдикате ?угослави?е (НС?), 1923 . године. Рад НС? ?е забра?ен уво?е?ем Шесто?ануарске диктатуре 1929 . године. Синдикати унутар СРС?-а су на Конгресу у?еди?е?а, од 10 . до 12. октобра 1925. године, основали У?еди?ени раднички синдикални савез ?угослави?е.

Уво?е?ем Шесто?ануарске диктатуре, рад УРСС?-а био ?е накратко прекинут, али му ?е ускоро допуштен, за разлику од осталих синдиката. Због реформистичких тенденци?а, комунисти су позивали раднике да се не учла?у?у у УРСС?, али ?е та политика до 1934 . године оце?ена погрешном и напуштена. С временом су комунисти све више задобивали утица? унутар УРСС?-а. На Четвртом конгресу УРСС?, априла 1938 . године, постигнуто ?е организационо ?единство синдикалног покрета.

Пошто ?е рад УРСС?-а био све више револуционарно ори?ентисан, друга влада Драгише Цветкови?а ?е, 28. децембра 1940. године, забранила ?егов рад. УРСС? ?е у том тренутку бро?ао преко 100.000 чланова.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Мала политичка енциклопеди?а . ?Савремена администраци?а“, Београд 1966. година.
  • Енциклопеди?а ?угослави?е (к?ига седма). ?Лексикографски завод ФНР?“, Загреб 1968. година.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]