Устанак у Варшавском гету
Део Холокауста
СС во?ници током устанка у варшавском гету.
Време 19. април ? 16. ?ун 1943 . Место Варшавски гето Исход Устанак угушен.
Сукоб?ене стране
?евре?ска борбена организаци?а	Тре?и ра?х
Команданти и во?е
Мордеха? Ан?елевич	?ирген Строп
Жртве и губици
13.000 мртвих, 58.000 одведено у логоре смрти [1]	знатни [1]

Устанак у Варшавском гету био ?е оружани отпор ?евре?а против нациста . Десио се изме?у 19. априла и 16. ма?а 1943 . у варшавском гету . Борбе су почеле у време послед?их депортаци?а ?евре?а из Варшаве . ?евре?и су имали пуно слаби?е наоружа?е од нациста, ко?у су имали ваздухопловство , арти?ери?у , оклопна возила и друго наоружа?е. Након месец дана бруталних борби устанак ?е угушен у крви, а варшавски гето спа?ен и срав?ен са зем?ом. ^[1] Бро?чано и во?но супериорни?и нацисти убили су око 7000 становника гета и бораца. Преосталих око 42 000 преживелих ?евре?а, депортовано ?е у концентрационе логоре .

Претходни дога?а?и [ уреди | уреди извор ]

Дана 16. октобра 1940 . основан ?е варшавски гето одлуком немачкога гувернера генерала Ханса Франка . ^[2] У лето 1942 . Немци су почели депортаци?е ?евре?а у логорима истреб?е?а, углавном у Треблинки . Током месец дана депортовано ?е готово 300 000 ?евре?а. Тада ?е остало око 50 000 ?евре?а у гету, а Немци су сма?или простор гета за око четвртину сво?е бивше површине. Године 1943 . нацисти су желели да потпуно испразне варшавски гето и затворе га. ?евре?и у варшавском гету били су свесни да нацисти уби?а?у депортоване ?евре?е, ?ер су имали до?аве о томе.

Почевши од лета 1942, ?евре?и су се организовали и смиш?али како поди?и устанак . У септембру ?е формирана ?евре?ска борбена организаци?а ( по?. ?ydowska Organizacja Bojowa ), под командом Мордеха?а Ан?елевича . Први сукоб догодио се 18. ?ануара 1943. године. Крваво ?е угушен након неколико дана и великих губитака.

Устанак [ уреди | уреди извор ]

Дана 19. априла 1943, нацистичке СС -трупе покренуле су ликвидаци?у гета. Становници гета дигли су се на устанак с прокри?умчареним оруж?ем и оним из сопствене израде. СС ?единице напале су с арти?ери?ом.

Марек Еделман ^[3] ко?и ?е био ?едан од во?а устанка, из?авио ?е следе?е чи?енице о односу снага: "Побу?еника ?е било 220, а нациста 2 090. Немци су имали ваздухопловство, арти?ери?у, оклопна возила, минобацаче , 82 митра?еза , 135 пушака и 1358 карабина . Сваки устаник имао ?е револвер , пет запа?ивих и пет ручних бомби. Сваки део гета имао ?е 3 карабина, а цели гето 2 мине и само ?едан аутоматски пишто?.

Нацисте ?е на почетку водио Фердинанд фон Замерн-Франкенег , али ?е заме?ен након фронталнога напада, у ко?ем ?е неколико СС во?ника уби?ено. Во?ство ?е затим преузео ?ирген Строп , ко?и ?е успорио акци?у с ци?ем минималних губитака. Немци су у Варшаву слиали и Дирлевангер?еву СС каз?еничку бригаду ( нем. SS-Sturmbrigade Dirlewanger ). Устанак ?е тра?ао око месец дана.

Проце?у?е се да ?е погинуло 16 СС во?ника и на?ма?е 7000 ?евре?а. Око 42000 ?евре?а депортовано ?е у концентрационе логоре Пони?атова, Травники и Ма?данек. Око 7000 ?евре?а послано ?е у логор Треблинка .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Устанак у Варшавском гету на Викимеди?ино? остави .