Устав ?угослави?е из 1974.

Устав СФР ?угослави?е , донет 12. фебруара 1974, извршио ?е знача?не промене у државном и друштвено-економском уре?е?у зем?е. Иако се нови устав у ве?о? мери бавио кодификова?ем друштвено-економског система према кра??им дометима теори?е самоуправног соци?ализма, на?више контроверзи и истори?ских последица проистекло ?е из одредби Устава о државном устро?ству СФР?, ко?е су касни?е кориш?ене као правни теме? за процес распада СФР? и различито тумачене од стране зара?ених страна током оружаних сукоба на простору бивше СФР?. Устав СФР? ?е тадаш?им ?угословенским републикама (а посебно покра?инама унутар СР Срби?е - Во?водини и Косову ) дао широка права и овлаш?е?а. Покра?ине су чак добиле право вета на одлуке ко?е би доносила Срби?а. Устав ?е прогласио ?угословенског председника, ?осипа Броза Тита , за доживотног председника државе.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Усва?а?у Устава претходили су политички дога?а?и ко?и су се догодили неколико година рани?е, а ко?и су означили почетак федерализаци?е зем?е. На?пре ?е у лето 1966 . године сме?ен са свих функци?а Александар Ранкови? , ?едан од на?ближих сарадника ?осипа Броза Тита , ко?и ?е био противник федерализаци?е. Победила ?е стру?а ко?у ?е предводио Едвард Карде? , и тако ?е почела постепена федерализаци?а. Године 1968 . и 1971 . усво?ени су амандмани на тадаш?и савезни Устав, ко?има ?е (1971) уведено Председништво СФР? као колективни орган руково?е?а. Кра?ем исте године, сме?ено ?е комплетно републичко руководство СР Хрватске ко?е ?е пропагирало националистичку политику. А у ?есен иду?е године ( 1972 ), извршена ?е кадровска чистка у руководству СР Срби?е . Након свега тога, све ?е било спремно за доноше?е новог савезног Устава.

Устав [ уреди | уреди извор ]

По Уставу, сва власт припада ?радничко? класи и радним ?удима“ . У погледу државног уре?е?а, покра?ине у саставу СР Срби?е ( САП Во?водина и САП Косово ) добиле су ?ош ве?а права него што су имала рани?е. Покра?ине су имале сво?а државна и парти?ска Председништва. ?ихова територи?а ни?е се могла ме?ати без одлуке покра?инске Скупштине, а покра?инске власти имале су чак право вета на одлуке власти у Срби?и.

?осип Броз Тито , председник СФР?, проглашен ?е за доживотног председника ?угослави?е, и ?егово име ?е ушло у текст Устава. Он ?е био истовремено председник Републике и председник Председништва СФР?. Након ?егове смрти све ?егове функци?е би прешле на Председништво СФР? .

Током ?авне дискуси?е о предложеним променама устава, професор Београдског правног факултета , др Михаило ?ури? осу?ен ?е на казну затвора након об?аве одржаног говора у ком се противио спрово?е?у планираних уставних промена. Истичу?и да ?угослави?а поста?е само географски по?ам, на чи?ем се тлу под маском доследног разви?а?а равноправности изме?у народа успостав?а неколико независних, чак и ме?усобно супротстав?ених националних држава, проф. ?ури? ?е упозорио да предложена уставна промена не само што из основа ме?а карактер досадаш?е државне за?еднице ?угословенских народа, ве? и одбацу?е саму иде?у ?едне такве државне за?еднице. Наглашава?у?и да уколико нешто ?ош од ?е и остане, то ?е само зато да бисмо у следе?о? фази промене имали шта да приведемо кра?у. ^[1]

Начела Устава [ уреди | уреди извор ]

Уводни део Устава из 1974. године излаже 10 основних начела:

Државно уре?е?е : ?угослави?а се дефинише као савезна република равноправних народа и народности, слободно у?еди?ених на принципу братства и ?единства у остваре?у посебног и за?едничког интереса, са правом народа на самоопреде?е?е до отцеп?е?а. Носиоци суверенитета народа и народности су републике и покра?ине у границама сво?их уставних надлежности. Одлучива?е у федераци?и заснива се на споразумева?у и уза?амности права и обавеза република и покра?ина. Друштвено-економски односи устро?ава?у се као соци?алистички самоуправни систем.
Друштвено-економско уре?е?е : Као основ друштвено-економског система наводи се друштвена сво?ина над средствима за производ?у, право радног човека на самоуправ?а?е и ужива?е плодова рада, солидарност и уза?амност права и обавеза свих друштвених чинилаца. Супротним уставу сматра?у се сви облици приватизаци?е друштвених средстава, као и ?бирократска“ или ?технократска“ узурпаци?а средстава или монополизаци?а одлучива?а.
Економски систем : Друштвена сво?ина нема правног титулара, носилац сво?инских права нису ни политичке институци?е, ни економски суб?екти, ни гра?ани. О расподели дохотка одлучу?у радни ?уди ограничени друштвено утвр?еним мерилима расподеле на потрош?у и репродукци?у. Друштвена сво?ина и радни ?уди организу?у се у Основне организаци?е удруженог рада. Економи?у карактеришу новчани, кредитни и тржишни систем а као основ регулаторних механизама замиш?а?у се повезива?е, самоуправно споразумева?е, друштвено договара?е, планира?е рада и разво?а изме?у организаци?а удруженог рада, самоуправних и друштвено-политичких организаци?а и за?едница. Друштвене делатности као образова?е, наука, култура, здравство организу?у се у Самоуправне интересне за?еднице ко?е представ?а?у спо? изме?у организаци?а удруженог рада и ?авног интереса. Рад у самосталним делатностима у приватно? сво?ини и рад по?опривредника уре?у?у се на истим принципима као и у организаци?ама удруженог рада. Као општи интерес на нивоу СФР? утвр?у?е се ускла?ени разво? привреде кроз финансира?е разво?а недово?но разви?ених република и покра?ина.
Соци?алистичка самоуправна демократи?а : дефинише се као посебан облик диктатуре пролетари?ата ко?и се осигурава кроз забрану друштвено-економског и политичког организова?а усмереног на успостав?а?е капиталистичких односа. Власт радних ?уди оствару?е се кроз самоуправ?а?е и одлучива?е у основним организаци?ама удруженог рада, самоуправним интересним за?едницама и месним за?едницама и кроз делегира?е представника на више нивое, у органе управ?а?а самоуправних организаци?а и у скупштине друштвено-политичких организаци?а. Прокламу?у се принципи ?авности рада свих органа власти и самоуправ?а?а, личне одговорности, друштвене контроле и сме?ивости носилаца функци?а, заштите уставности и законитости, али се доминантна улога у спрово?е?у ових принципа задржава у оквирима Уставом одре?ених политичких организаци?а. Друштвена самозаштита дефинише се као активност свих друштвених чинилаца на заштити самоуправног уставног уре?е?а. Утвр?у?е се слобода друштвено-политичког организова?а радних ?уди, али уз обавезу поштова?а оквира самоуправног соци?алистичког система ко?им доминира Уставом надре?ена политичка организаци?а.
Слободе и права човека и гра?анина : ограничене су интересима соци?алистичког друштва. Прокламу?е се слобода научног, културног и уметничког стваралаштва, васпита?е и образова?е теме?и се на основама научног соци?ализма, соци?ална политика теме?и се на превазилаже?у разлика проистеклих из не?еднаких услова живота и рада, обезбе?у?у се борачка права и соци?ална сигурност, заштита и унапре?е?е човекове средине.
Општенародна одбрана ?е средство обезбе?е?а политике мира, супротстав?а?а агреси?и и притисцима, чи?и ?е саставни део ?ача?е одбрамбене способности зем?е. Подразумева учеш?е свих друштвено-политичких институци?а и самоуправних организаци?а на свим нивоима у одбрани независности, суверенитета, територи?алне целокупности и самоуправног поретка. Предви?а се ?единство командова?а оружаним снагама.
Ме?ународни односи СФР? : заснива?у се на принципима миро?убиве коегзистенци?е и активне сарад?е равноправних држава и народа, придржава?у начела Пове?е У?еди?ених наци?а, испу?ава?у ме?ународних обавеза и активном учествова?у у ме?ународним организаци?ама. СФР? се залаже за немеша?е у унутраш?е послове других зема?а, соци?алистички интернационализам, одбацива?е употребе силе у ме?ународним односима до остваре?а општег разоружа?а, за право народа на ослободилачку борбу ради самоопреде?е?а, независности и слободног избора друштвено-политичког уре?е?а, за заштиту права националних ма?ина, равноправне економске односе у свету, поштова?е прихва?ених норми ме?ународног права.
Улога политичких и синдикалних организаци?а : Савез комуниста ?угослави?е по уставу има одговорност носиоца политичких активности на заштити и да?ем разво?у самоуправних соци?алистичких односа. Соци?алистички савез радног народа ?угослави?е ?е на?шири демократски фронт радних ?уди и гра?ана и налази се под во?ством Савеза комуниста ради остварива?а политичког и акционог ?единства. У ?еговом оквиру могу?е ?е расправ?а?е друштвених пита?а, покрета?е политичких иници?атива, ускла?ива?е миш?е?а до утвр?ива?а политичких ставова. У уставом поверене функци?е Соци?алистичког савеза спада?у пита?а кадровске политике, утвр?ива?е кандидата за делегате и вршиоце функци?а у самоуправним и друштвено-политичким организаци?ама, врше?е друштвене контроле над радом органа власти, органа управ?а?а самоуправних организаци?а и носилаца функци?а, остварива?е утица?а над системом ?авног информиса?а. Доброво?но синдикално организова?е интегрисано ?е у соци?алистичке самоуправне односе. Синдикат ?е овлаш?ен да делегира представнике у органе управ?а?а организаци?а удруженог рада и у друштвено-политичке организаци?е, да иницира и непосредно учеству?е у самоуправном споразумева?у и друштвеном договара?у.
Ци? друштвено-економског и политичког система утвр?еног уставом СФР? ?е разво? матери?алне основе и друштвених односа у правцу остваре?а начела комунизма ?Свако према способностима ? свакоме према потребама“. Сви друштвени чиниоци позива?у се да ?доприносе остварива?у ?удских слобода и права, хуманизова?у друштвене средине и ?удске личности, ?ача?у солидарности и човечности ме?у ?удима и поштова?у ?удског досто?анства“ и да изгра?у?у односе ме?у ?удима у правцу ствара?а услова за откла?а?е принуде и ка свести о за?едничким интересима.
Основа тумаче?а устава и закона су начела соци?алистичког самоуправног друштва изражена у уводном делу Устава СФР?.

Кра? Устава [ уреди | уреди извор ]

На?више примедби на државно уре?е?е по Уставу из 1974. имала ?е СР Срби?а ^[
ко?
], што ?е било на?природни?е има?у?и у виду ?ену територи?алну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покра?ине да исправно интерпретира?у Устав, по ко?ем ?е Срби?а ипак била суверена република са одговара?у?им степеном аутономи?е за сво?е покра?ине. Ме?утим, након Карде?еве ( 1979 ) и Титове смрти ( 1980 ) све теже ?е било арбитрирати у споровима изме?у република и покра?ина. Средином 1980-их , српско руководство ?е све гласни?е тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретаци?у. Почетком 1987 , захва?у?у?и насто?а?има српског руководства, Председништво СФР? иницирало ?е усва?а?е више од 130 амандмана. Ме?утим, нешто касни?е дошло ?е и до обрачуна унутар српског руководства. На Осмо? седници ЦК СК Срби?е , септембра 1987. године, победила ?е стру?а Слободана Милошеви?а ко?а ?е енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако ?е кра?ем 1988 . дошло до смене комплетних руководстава у обе покра?ине, а у проле?е 1989 . године усво?ени су амандмани на Устав Срби?е, ко?и су знатно сузили овлаш?е?а и права покра?ина. Коначан раскид са уставним реше?има из '74. Срби?а ?е завршила септембра 1990 . године, када ?е добила потпуно нови Устав.

У ме?увремену су и остале ?угословенске републике отпочеле раскид са Уставом из '74. Словени?а ?е у марту 1990. уклонила на?пре из назива републике префикс ?соци?алистичка“ , и истовремено усво?ила низ амандмана ко?и ?е раскинуо са соци?алистичким уре?е?ем. Хрватска ?е, након победе ХДЗ Фра?е Ту?мана , у лето 1990. усво?ила амандмане ко?има ?е тако?е избацила префикс ?соци?алистичка“ и изменила републичке симболе, а у децембру 1990. добила потпуно нови Устав. Босна и Херцеговина и Македони?а су у ?есен '90, након што су победиле антикомунистичке снаге, тако?е раскинуле са соци?алистичким системом, а у Црно? Гори ?е раскид формално означен доноше?ем новог републичког Устава у ?есен 1992 . године.