Универзитет уметности у Београду
?е
државни универзитет
у
Срби?и
. Основан ?е 1957. године као
Уметничка академи?а
како би об?единио четири академи?е. Године 1973. поста?е универзитет и усва?а данаш?и назив.
[4]
Прва за?едница академи?а уметности (музичких, драмских, ликовних и приме?ених) формирана ?е 10. ?уна 1957. године, када ?е Народна скупштина Народне Републике Срби?е донела Закон о Уметничко? академи?и, као за?едници уметничких академи?а. Две децени?е касни?е, 21. ма?а 1973. године, уметничке академи?е прераста?у у факултете уметности, а Уметничка академи?а поста?е Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.
Сами факултети Универзитета има?у нешто дужу традици?у.
Високо уметничко образова?е почи?е утеме?е?ем првих високих школа ?
31. марта
1937
. године донета ?е Уредба о формира?у Музичке академи?е (са драмским одсеком) и Уметничке академи?е (на ко?о? су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комиси?а и започела ?е израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за при?ем прве генераци?е студената на ?есен 1937. Оснива?ем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца ко?и су радили на поставци уметничког образова?а у нас. Од првих иде?а о уметничким школама (Димитри?а ?ованови?а, из
1845
, о оснива?у ?живописног училишта“, затим приватне музичке школе
Милана Миловука
, ко?а ?е деловала при
Београдском певачком друштву
почев од
1853
. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, ко?а ?е почела да ради
1869
) до формира?а високошколских институци?а протекао ?е дуг пут разво?а уметничке педагоги?е и остварени су знача?ни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана
1895
. године (она
1905
. ме?а име и поста?е Уметничко-занатска школа), Мокра?чева Српска музичка школа, основана
1899
. године и Музичка школа ?Станкови?“, основана
1911
. ?има се после Првог светског рата прик?учу?у Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком.
У ци?у разво?а филмског стваралаштва Комитет за кинематографи?у Владе ФНР? и Председништво Владе ФНР?
5. ма?а
1947
. године доносе одлуку о отвара?у Високе школе за филмску глуму и режи?у. Кра?ем
1948
. године (26. новембра) основана ?е Академи?а за приме?ену уметност. Академи?а за позоришну уметност основана ?е Уредбом Владе ФНР? од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван разво? дожив?ава и Музичка академи?а на ко?о? се оснива?у нови одсеци и пове?ава бро? студената.
Влада ФНР? 1950. године доноси реше?е о спа?а?у Академи?е за позоришну уметност и Високе школе за филмску глуму и режи?у у Академи?у за позоришну уметност. Од 22. 12. 1962. године Академи?а за позоришну уметност доби?а назив Академи?а за позориште, филм, радио и телевизи?у, а 1973. она поста?е Факултет драмских уметности.
Универзитет уметности у Београду данас промовише уметничку креативност и разноврсност као обележ?е националне културе Срби?е. Великим спектром студи?ских програма из уметничких области, наставним кадром, као и уметничком делатнош?у Универзитет уметности у Београду и да?е представ?а културни центар шире од граница Балкана. Уклоп?ени у европски Боло?ски наставни процес доприне?емо разво?у европског универзитетског уметничког образова?а.
Ректор у периоду 2009-2015 била ?е
?и?ана Мрки? Попови?
, а потом
Зоран Ери?
. Жене ректори овог универзитета биле су
Даринка Мати? Марови?
,
Радмила Бакочеви?
,
Милена Драги?еви? Шеши?
и ?и?ана Мрки? Попови?.
[5]
Универзитет уметности у Београду об?еди?у?е четири уметничка факултета:
Од оснива?а Уметничке академи?е (
1957
. године) као помо? ректору у раду учеству?у и проректори, формира?у?и радно тело - Ректорат.
Ректорат разматра сва пита?а ко?а су делатности Универзитета.
Ректорат се саста?е ?едном неде?но.
Данаш?и Ректорат чине ректор мр Зоран Ери?, ред. проф. Факултета музичке уметности и проректори: др ум. Милета Проданови?, ред. проф. Факултета ликовних уметности, мр Растко ?ири?, ред. проф. Факултета приме?ених уметности, Драган Петрови?, ред. проф. Факултета драмских уметности, као и студент-проректор Катарина Иваки?.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|