한국   대만   중국   일본 
Универзитет уметности у Београду ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Универзитет уметности у Београду

Координате : 44° 49′ 05″ N 20° 27′ 03″ E  /  44.81806° С; 20.45083° И  / 44.81806; 20.45083
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Универзитет уметности у Београду
Бивше име Уметничка академи?а (1957?1973)
Тип државни
Оснива?е 10. ?ун 1957. ; пре 66 година  ( 1957-06-10 )
Бу?ет 12,6 милиона € (2020) [1]
Ректор Мир?ана Николи?
Академско особ?е 483 (2018/19) [2]
Бро? студената 2.527 (2018/19) [3] [2]
Преддипломци 1.629 (2018/19) [2]
Постдипломци 466 (2018/19) [2]
Докторанди 432 (2018/19) [2]
Локаци?а Београд , Срби?а
44° 49′ 05″ N 20° 27′ 03″ E  /  44.81806° С; 20.45083° И  / 44.81806; 20.45083
Веб-са?т www .arts .bg .ac .rs

Универзитет уметности у Београду државни универзитет у Срби?и . Основан ?е 1957. године као Уметничка академи?а како би об?единио четири академи?е. Године 1973. поста?е универзитет и усва?а данаш?и назив. [4]

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Прва за?едница академи?а уметности (музичких, драмских, ликовних и приме?ених) формирана ?е 10. ?уна 1957. године, када ?е Народна скупштина Народне Републике Срби?е донела Закон о Уметничко? академи?и, као за?едници уметничких академи?а. Две децени?е касни?е, 21. ма?а 1973. године, уметничке академи?е прераста?у у факултете уметности, а Уметничка академи?а поста?е Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.

Сами факултети Универзитета има?у нешто дужу традици?у.

Високо уметничко образова?е почи?е утеме?е?ем првих високих школа ? 31. марта 1937 . године донета ?е Уредба о формира?у Музичке академи?е (са драмским одсеком) и Уметничке академи?е (на ко?о? су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комиси?а и започела ?е израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за при?ем прве генераци?е студената на ?есен 1937. Оснива?ем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца ко?и су радили на поставци уметничког образова?а у нас. Од првих иде?а о уметничким школама (Димитри?а ?ованови?а, из 1845 , о оснива?у ?живописног училишта“, затим приватне музичке школе Милана Миловука , ко?а ?е деловала при Београдском певачком друштву почев од 1853 . и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, ко?а ?е почела да ради 1869 ) до формира?а високошколских институци?а протекао ?е дуг пут разво?а уметничке педагоги?е и остварени су знача?ни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана 1895 . године (она 1905 . ме?а име и поста?е Уметничко-занатска школа), Мокра?чева Српска музичка школа, основана 1899 . године и Музичка школа ?Станкови?“, основана 1911 . ?има се после Првог светског рата прик?учу?у Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком.

У ци?у разво?а филмског стваралаштва Комитет за кинематографи?у Владе ФНР? и Председништво Владе ФНР? 5. ма?а 1947 . године доносе одлуку о отвара?у Високе школе за филмску глуму и режи?у. Кра?ем 1948 . године (26. новембра) основана ?е Академи?а за приме?ену уметност. Академи?а за позоришну уметност основана ?е Уредбом Владе ФНР? од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван разво? дожив?ава и Музичка академи?а на ко?о? се оснива?у нови одсеци и пове?ава бро? студената.

Влада ФНР? 1950. године доноси реше?е о спа?а?у Академи?е за позоришну уметност и Високе школе за филмску глуму и режи?у у Академи?у за позоришну уметност. Од 22. 12. 1962. године Академи?а за позоришну уметност доби?а назив Академи?а за позориште, филм, радио и телевизи?у, а 1973. она поста?е Факултет драмских уметности.

Универзитет уметности у Београду данас промовише уметничку креативност и разноврсност као обележ?е националне културе Срби?е. Великим спектром студи?ских програма из уметничких области, наставним кадром, као и уметничком делатнош?у Универзитет уметности у Београду и да?е представ?а културни центар шире од граница Балкана. Уклоп?ени у европски Боло?ски наставни процес доприне?емо разво?у европског универзитетског уметничког образова?а.

Ректор у периоду 2009-2015 била ?е ?и?ана Мрки? Попови? , а потом Зоран Ери? . Жене ректори овог универзитета биле су Даринка Мати? Марови? , Радмила Бакочеви? , Милена Драги?еви? Шеши? и ?и?ана Мрки? Попови?. [5]

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

Универзитет уметности у Београду об?еди?у?е четири уметничка факултета:

Управа [ уреди | уреди извор ]

Универзитет истакнутим по?единцима доде?у?е Велику плакету универзитета уметности са пове?ом , на слици ?е плакета доде?ена Николи Кусовцу , ко?а ?е део ?еговог легата у Адлигату

Од оснива?а Уметничке академи?е ( 1957 . године) као помо? ректору у раду учеству?у и проректори, формира?у?и радно тело - Ректорат. Ректорат разматра сва пита?а ко?а су делатности Универзитета. Ректорат се саста?е ?едном неде?но.

Данаш?и Ректорат чине ректор мр Зоран Ери?, ред. проф. Факултета музичке уметности и проректори: др ум. Милета Проданови?, ред. проф. Факултета ликовних уметности, мр Растко ?ири?, ред. проф. Факултета приме?ених уметности, Драган Петрови?, ред. проф. Факултета драмских уметности, као и студент-проректор Катарина Иваки?.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?ЗАКОН О БУ?ЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИ?Е ЗА 2020. ГОДИНУ” (PDF) . parlament.gov.rs . Народна скупштина Републике Срби?е . Приступ?ено 20. 2. 2020 .  
  2. ^ а б в г д ?Високо образова?е 2018/2019.” (PDF) . stat.gov.rs (на ?езику: српски). Statistical Office of Serbia . Приступ?ено 21. 12. 2019 .  
  3. ^ ?Уписани студенти, 2018/2019. школска година” (PDF) . stat.gov.rs (на ?езику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 25. 6. 2019 . Приступ?ено 30. 6. 2019 .  
  4. ^ ?History of the University” . University of Arts in Belgrade. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г . Приступ?ено 2010-05-26 .  
  5. ^ Немам одговор за ?таблоидизаци?у“ (?Политика“, 26. ?ул 2015)

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]