한국   대만   중국   일본 
Тутмос III ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Тутмос III

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Тутмос III
Статуа Тутмоса III
Лични подаци
Хи?ероглифско име
G26F31S29
?ехути-мес
Датум ро?е?а 1486. п. н. е.
Датум смрти 4. март 1425. п. н. е.
Гробница KV34 Долина кра?ева
Породица
Супружник Сатиа, Маритре-Хатшепсут
Родите?и Тутмос II
Изис
Владавина
Период владавине 1486. п. н. е. до 1425. п. н. е. ( Осамнаеста династи?а )
Претходник Хатшепсут
Наследник Аменхотеп II
Престоно име
N5Y5L1
Мен-хепер-ре

Тутмос III ?е шести фараон XVIII династи?е . Владао ?е Египтом од 1479. године п. н. е. до 1425. године п. н. е. Син Тутмоса II и ма?ке, кра?ице Асет или Исис. [1]

Званично ?е Тутмос III владао Египтом скоро 54 године, вероватно од 24. априла 1479. године п. н. е. до 11. марта 1425. године п. н. е. Ту су убро?ане 22 године у ко?има ?е био корегент жене-фараона Хатшепсут , сво?е ма?ехе и стрине. Током послед?е две године владавине, именовао ?е свога сина Аменхотепа II као младог сувладара. Тутмос III ?е сахра?ен у Долини кра?ева , као и остали фараони из овог периода истори?е старог Египта.

Имао ?е осам жена: Меритре - Хатшепсут, Сити?ах, Небту, Нефруру, Менви, Мерти, Менхет, Небсеми, пет к?ерки: Нефертири, Небетиунет, Бакетамун, Изет, Мер?етамун и четири позната сина:

Имена [ уреди | уреди извор ]

Менхепер-ре Тхутмосе Неферкхеперу [2]

  • Менхепер-ре - Тра?на ?е об?ава Ра
  • Тутмосе - Тот ?е ро?ен
  • Неферхеперу - Обликован у лепоти

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Тутмос III
и кра?ица Хатшепсута

Када ?е, 1470. године п. н. е. фараон Тутмос II умро, Тутмос III ?е био дечак, па ?е ?егова ма?еха, а била му ?е и стрина - Хатшепсут постала регент. Хатшепсут ?е била регент само две године, а онда ?е 1472. године п. н. е. себе прогласила кра?ицом и владала ?е све до 1477. године. п. н. е. За време ?ене владавине, млади Тутмос III ?е био у сенци сво?е тетке, и на?вероватни?е ?е, а то ?е доказао сво?им во?ним вештинама када ?е ступио на престо Египта, на?ве?и део сво?е младости провео са во?ском, ?ер ?е у то време Египат био уздрман унутраш?им сукобима - велики бро? локалних велможа ?е потпао под утица? великог Митанског кра?евства, и борбама са суседним кра?евствима - губитак контроле над територи?ом Либана и Сири?е .

Хатшепсут ?е, док ?е владала Египтом, увек била одевена као мушкарац, а ?ена владавина ?е обележена миро?убивом спо?ном политиком и изузетним гра?евинским подухватима. Хатшепсут ?е водила и поморску експедици?у у Пунт , а са тог путова?а ?е у Египат довела многе егзотичне животи?е и би?ке - ма?муне, тами?ан...

После ?ене смрти на престо долази ?ен посинак Тутмос III, 1479. године п. н. е. ко?и ?е био на?ве?и ратник у египатско? истори?и, осва?ач, организатор и генерал ко?и никада ни?е изгубио битку, тако да су га египтолози називали и Наполеон древног Египта. За време ?егове владавине египатско царство ?е постало на?ве?е у сво?о? истори?и, а он ?е, сво?е на?знача?ни?е битке исликао у Свечано? дворани храма у Карнаку .

Тутмосови ратни походи [ уреди | уреди извор ]

Територи?а Новог кра?евства за време Тутмоса III
Обелиск Тутмоса III
Хиподром у Константинопо?у

Тутмос III, кога историчари сматра?у во?ним гени?ем, спровео ?е на?ма?е 16 кампа?а у 20 година. [3] Он ?е био активни експанзионистички владар, понекад називан на?ве?им осва?ачем Египта или ?египатским Наполеоном .“ [4] Забележено ?е да ?е током сво?е владавине заузео 350 градова и током познатих во?них кампа?а осво?ио велики део Блиског истока од Еуфрата до Нуби?е . Он ?е био први фараон након Тутмоса I ко?и ?е прешао Еуфрат, чине?и то током кампа?е против Митани?а . Записи ?егове кампа?е преписани су на зидове храма Амона у Карнаку и сада су преписани у Уркунден IV . Он се конзистентно сматра ?едним од на?ве?их египатских фараона ратника ко?и ?е Египат претворио у ме?ународну велесилу ствара?у?и царство ко?е се протезало од ази?ских региона ?ужне Сири?е и Канана на истоку, до Нуби?е на ?угу. [5] Ма?е ?е познато да ли ?е Египатско царство покривало ?ош више подруч?а. Стари?и египтолози, и недавно Ед Ме?ер, веровали су да ?е Тутмос тако?е покорио острва Еге?ског мора. [6] Ово се у данаш?е време више не може подржати. Потчи?ава?е Месопотами?е ?е незамисливо; а да ли су данци Алаши?е (Кипра) били више од повремених поклона, оста?е упитно. [7] У ве?ини ?егових похода, ?егови непри?ате?и су поражавани од града до града све док се не би потчинили. Преферентна тактика била ?е потчи?ава?е ?едног много слаби?ег града или државе, што ?е резултирало преда?ом сваке фракци?е док се не би постигла потпуна доминаци?а.

Прва кампа?а [ уреди | уреди извор ]

Тутмос III уби?а сво?е непри?ате?е. Ре?еф на седмом пилону у Карнаку

Када ?е Хатшепсут умрла 10. дана шестог месеца 21. године Тутмоса III, према информаци?ама из ?едне стеле из Арманта , кра? Кадеша ?е покренуо сво?у во?ску ка Мегиду. [8] Тутмос III ?е окупио сво?у во?ску и напустио Египат, прошавши кроз граничну твр?аву Т?ару (Силе) 25. дана осмог месеца. Тутмос ?е марширао са сво?им трупама кроз обалску равницу све до ?амни?е , затим у унутраш?ост до ?ехема, малог града близу Мегида, до ко?ег ?е стигао средином деветог месеца исте године. [9] Битка код Мегида ко?а ?е уследила вероватно ?е била на?ве?а битка од 17 Тутмосових похода. Гребен планина ко?и стрши у унутраш?ост од планине Кармел ста?ао ?е изме?у Тутмоса и Мегида, и посто?ала су три потенци?ална пролаза. [10] Северни и ?ужни пролаз, ко?и су оба обилазили планину, ?егово ратно ве?е ?е оценило као на?сигурни?е, али Тутмос ?е, на делу велике храбрости (или се бар тако хвалио, при чему ?е такво самохвалиса?е било нормално у египатским текстовима), оптужио савет за кукавичлук и кренуо опасним путем [11] кроз планински прево? Аруна , за ко?и ?е тврдио да ?е био дово?но широк само да во?ска про?е ?ко? за ко?ем и човек за човеком“. [9]

Упркос похвално? природи Тутмосових анала, такав пролаз заиста посто?и, иако не тако узак као што Тутмос указу?е, [12] и ?егова одлука ?е био бри?антан стратешки потез ?ер када ?е ?егова во?ска изашла из пролаза, они су се налазили на равници Есдралона, директно изме?у поле?ине Хананских снага и самог Мегида. [10] Из неког разлога, хананске снаге га нису напале кад се ?егова во?ска по?авила, [11] и ?егова во?ска их ?е одлучно разбила. [10] Величину ове две силе ?е тешко одредити, али ако се, као што Редфорд сугерише, време потребно за крета?е во?ске кроз пролаз може користи за одре?ива?е величине египатских снага, и ако се бро? запле?ених оваца и коза могу користити за одре?ива?е величине хананских снага, тада су обе во?ске имале око 10.000 ?уди. [13] Ве?ина научника сматра да ?е египатска во?ска била бро?ни?а. Према Хали аналима Тутмоса III у Амоновом храму у Карнаку, битка се одиграла ? 23. године, I Шему [дан] 21, тачног дана празника младог месеца “, [14] лунарног датума. Ова? датум одговара 9. ма?у 1457. п. н. е. на основу приступа?а Тутмоса III 1479. п. н. е. После победе у бици, ?егове трупе су се зауставиле да оп?ачка?у непри?ате?а и непри?ате? ?е успео да побегне у Мегидо. [15] Тутмос ?е био прину?ен да опседа град, али ?е коначно успео да га осво?и после опсаде од седам или осам месеци (погледа?те битку код Мегида (15. век пне) ). [15]

Датуми и дужина владавине [ уреди | уреди извор ]

Гор?и део статуе Тутмоса III

Тутмос III ?е владао од 1479. п. н. е. до 1425. п. н. е. према нижо? хронологи?и старог Египта . То ?е била конвенционална египатска хронологи?а у академским круговима од 1960-их, [16] иако се у неким круговима преферира?у стари?и датуми од 1504. п. н. е. до 1450. п. н. е. из више хронологи?е Египта. [17] Ови датуми, баш као и сви датуми Осамнаесте династи?е, су отворени за спор због неизвесности око околности бележе?а хели?акалног успона Сотиса у време владавине Аменхотепа I . [18] Папирус из периода владавине Аменхотепа I бележи ово астрономско запажа?е ко?е би се теоретски могло користити за савршену корелаци?у египатске хронологи?е са модерним календаром; ме?утим, да би се то урадило, мора се знати и географска ширина на ко?о? ?е обав?ено посматра?е.

Дужина владавине Тутмоса III ?е позната захва?у?у?и информаци?ама прона?еним у гробници во?ног команданта Аменемеб-Махуа . [19] Аменемеб-Маху бележи смрт Тутмоса III до 54. године владавине свог господара, [20] 30. дана тре?ег месеца Перета . [21] Познато ?е да ?е дан када ?е Тутмос III ступио на власт, четврти дан I Шему, а астрономска посматра?а могу се користити за утвр?ива?е тачних датума почетка и кра?а кра?еве владавине (под претпоставком ниже хронологи?е) од 28. априла 1479. п. н. е. до 11. марта 1425. п. н. е. [22]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Campbell, Edward Fay Jr. The Chronology of the Amarna Letters with Special Reference to the Hypothetical Coregency of Amenophis III and Akhenaten. pp. 5. Baltimore, The Johns Hopkins Press, 1964.
  2. ^ Leprohon, Ronald (2013), Denise Doxey, editor, The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary , Atlanta: Society of Biblical Literature
  3. ^ Lichtheim, Miriam (2019). Ancient Egyptian Literature (на ?езику: енглески). University of California Press. стр. 340. ISBN   9780520305847 . Приступ?ено 22. 10. 2019 .  
  4. ^ J.H. Breasted , Ancient Times: A History of the Early World; An Introduction to the Study of Ancient History and the Career of Early Man. Outlines of European History 1. Boston: Ginn and Company, 1914, pp. 85
  5. ^ page v?vi of the Preface to Thutmose III: A New Biography, University of Michigan Press, 2006
  6. ^ ?Ancient Egypt's Greatest Warrior: TuthmosIs The 3rd - Egypt's Napoleon (Full History Documentary)” . dokus4free (на ?езику: енглески). 18. 3. 2019 . Приступ?ено 30. 3. 2019 .  
  7. ^ ?Google Translate” . translate.google.com . Приступ?ено 30. 3. 2019 .  
  8. ^ Redford, Donald B. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. p. 156. Princeton University Press, Princeton NJ, 1992.
  9. ^ а б Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 53. University of Chicago, 1942.
  10. ^ а б в Redford, Donald B. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. p. 157. Princeton University Press, Princeton NJ, 1992.
  11. ^ а б Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 54. University of Chicago, 1947.
  12. ^ Gardiner, Alan. Egypt of the Pharaohs. p. 192 Oxford University Press, 1964
  13. ^ Redford 2003 , стр. 197
  14. ^ Urkunden der 18. Dynastie 657.2
  15. ^ а б Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 55. University of Chicago, 1942.
  16. ^ Campbell, Edward Fay Jr. The Chronology of the Amarna Letters with Special Reference to the Hypothetical Coregency of Amenophis III and Akhenaten. pp. 5. Baltimore, The Johns Hopkins Press, 1964.
  17. ^ Lipinska, Jadwiga. "Thutmose III," pp. 401. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Ed. Donald Redford. Vol. 3, pp. 401?403. Oxford University Press, 2001.
  18. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. pp. 202. Librairie Artheme Fayard, 1988.
  19. ^ Redford, Donald B. The Chronology of the Eighteenth Dynasty. Journal of Near Eastern Studies, Vol 25, No 2. pp. 119. University of Chicago Press, 1966.
  20. ^ Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, Vol. II p. 234. University of Chicago Press, Chicago, 1906.
  21. ^ Murnane, William J. Ancient Egyptian Coregencies. pp. 44. The Oriental Institute of the University of Chicago, 1977.
  22. ^ Jurgen von Beckerath , Chronologie des Pharaonischen Agypten. Mainz, Philipp von Zabern, 1997. pp. 189

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Eloise Jarvis McGraw , "Mara, Daughter of the Nile"
  • Redford, Donald B. (2003). The Wars in Syria and Palestine of Thutmose III . Culture and History of the Ancient Near East 16. Leiden: Brill. ISBN   978-90-04-12989-4 .  
  • Der Manuelian, Peter, Studies in the Reign of Amenophis II, Hildesheimer Agyptologische Beitrage(HAB) Verlag: 1987
  • Cline, Eric H. and O'Connor, David . Thutmose III : A New Biography . University of Michigan Press. 2006. ISBN   0-472-11467-0 .   , incorporates a number of important new survey articles regarding the reign of Thutmose III, including administration, art, religion and foreign affairs
  • Reisinger, Magnus, Entwicklung der agyptischen Konigsplastik in der fruhen und hohen 18. Dynastie, Agnus-Verlag, Munster. 2005.  ISBN 3-00-015864-2 .
  • Breasted, James Henry . Ancient Records of Egypt , [Volume Two, The Eighteenth Dynasty], University of Illinois Press. 2001.  ISBN 0-252-06974-9 .
  • River God by Smith, Wilbur along with the rest of his Egyptian series of historical fiction novels are based in a large part on Thutmose III's time along with his story and that of his mother through the eyes of his mother's vizier mixing in elements of the Hyksos' domination and eventual overthrow.
  • C. Lilyquist: The Gold Bowl Naming General Djehuty: A Study of Objects and Early Egyptology , In: Metropolitan Museum Journal , Vol. 23, 1988 (1988), pp. 5-68
  • N. Reeves: The Ashburnham ring and the burial of General Djehuty : In: Journal of Egyptian Archaeology 79 (1993), pp. 259-261

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тутмос III на Викимеди?ино? остави .


Египатски фараон
Осамнаеста династи?а
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тутмос_III&oldid=27841562 ”