Тунел (нови?и) или прокоп (стари?и облик) ?е подземни (а ретко и подводни) пролазни пут . Тачни?а одре?е?а било би: тунел сваки подземни пролаз, чи?а ?е дужина бар два пута ве?а од ширине и ко?и ?е отворен са обе стране (улазне и излазне). У гра?евинарству посто?и ?едно много строже одре?е?е по ком тунел мора бити на?ма?е дуг 0,16 km или 0,1 ми?у, док ?е све кра?е од тога само подземни пролаз испод нечега (нпр. пролаз испод моста ). Овим би многе структуре ко?е сматрамо тунелима изгубиле сво? статус. Тунел може бити наме?ен: за возила ( аутомобили , камиони , возови ,...). Нарочито важни метро -тунели; за пешаке и бициклисте; за допрема?е воде ; посебне и ретке намене (тунел- канал , нпр. за пролаз животи?а на другу страну ауто-пута )

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Тунел ?е релативно дуг и узак; дужина ?е често много ве?а од двоструког пречника , мада се могу конструисати слична кра?а ископава?а, као што су попречни пролази изме?у тунела.

Дефиници?а тунела може се ?ако разликовати од извора до извора. На пример, дефиници?а друмског тунела у У?еди?еном Кра?евству наводи да ?е тунел ?подземна конструкци?а аутопута затворена на дужини од 150 m (490 ft) или више.“ ^[1] У С?еди?еним Државама, NFPA дефиници?а тунела ?е ?Подземна конструкци?а са про?ектованом дужином ве?ом од 23 m (75 ft) и пречником ве?им од 1.800 mm (5,9 ft)).” ^[2]

Геотехничко истражива?е и про?ектова?е [ уреди | уреди извор ]

Велики тунелски про?екат мора започети свеобухватним испитива?ем ста?а тла прикуп?а?ем узорака из бушотина и другим геофизичким техникама. На бази тих података се може направити информисан избор машина и метода за ископава?е и подупира?е тла, чиме се сма?у?е ризик од наиласка на непредви?ене услове тла. При планира?у руте могу се одабрати водоравна и окомита поравна?а како би се искористили на?бо?и услови тла и воде. Уобича?ена ?е пракса да се тунел лоцира дуб?е него што би иначе било потребно, како би се копало кроз чврсту стену или други матери?ал ко?и ?е лакше подупирати током изград?е.

Конвенционалне радне и прелиминарне студи?е локаци?е могу дати недово?но информаци?а за процену фактора попут блоковске природе стена, тачне локаци?е зона раседа или времена мирова?а тла. Ово може представ?ати посебну потешко?у код тунела великог пречника. Да би се прикупило више информаци?а, пилот тунел (или ?дрифт тунел”) може се направити пре главног ископа. Ма?а ?е вероватно?а да ?е се ова? ма?и тунел катастрофално урушити у случа?у неочекиваних услова. Та? тунел се може уградити у завршни тунел или се може користити као резерва или излаз у хитним случа?евима. Алтернативно, хоризонталне бушотине се понекад могу правити испред напреду?у?ег лица тунела.

Други к?учни геотехнички фактори:

• Време ста?а?а ?е време током кога новоископана шуп?ина може да се одржи без икаквих додатних структура. Познава?е овог параметра омогу?ава инже?ерима да одреде колико се ископ дуго се може наставити пре него што ?е неопхоно поставити подршку, што заузврат утиче на брзину, ефикасност и цену изград?е. Генерално, одре?ене конфигураци?е камена и глине ?е имати на?ве?е време ста?а?а, док ?е песак и фино зем?иште имати много ма?е времена ста?а?а. ^[3]
• Контрола подземних вода ?е веома важна у изград?и тунела. Вода ко?а цури у тунел или окомито окно знача?но ?е сма?ити време ста?а?а, узроку?у?и нестабилност ископа и опасност од урушава?а. На?чеш?и начин контроле подземних вода ?е инсталира?е цеви тло за одвод?ава?е и ?едноставно испумпава?е воде. ^[4] Врло ефикасна, али скупа технологи?а ?е замрзава?е тла , кориш?е?ем цеви ко?е се уме?у у тло око ископа, а ко?е се затим хладе посебним расхладним флуидима. Ово замрзава тло око сваке цеви све док цео простор не буде окружен смрзнутим тлом, задржава?у?и воду све док се не изгради тра?на структура.
• Облик попречног пресека тунела тако?е ?е веома важан за одре?ива?е времена ста?а?а. Ако тунелски ископ има ве?у ширину од висине, ?егово самоодржава?е ?е отежано, те се сма?у?е ?егово време ста?а?а. Квадратни или правоугаони ископ ?е теже учинити самодрживим због концентраци?е напреза?а на угловима. ^[5]

Град?а тунела [ уреди | уреди извор ]

Град?а тунела се врши из неколико корака:

• геотехничко испитива?е - обично се састо?и од низа студи?а о квалитету зем?ишта (анализе стена, деб?ина сло?ева), на основу ко?их се одре?у?у особине буду?ег тунела, као и начин град?е. У неким случа?евима, потребно ?е изградити и тзв. ?пилот-тунеле“, као претходницу главних.
• Изград?а тунела може се вршити путем неколико начина:
  • метода исеца?а и наткрива?а - раскопавасе терен до до?е коте тунела, изгра?у?е се конструкци?а тунела ( бетон , челик ), а затим се тунел наткрива новим зем?иштем;
  • метода одозго-нагоре - изград?а путем копа?а прокопа, додатно о?ачаног потпорним гредама и ступцима.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Мостови
• На?дужи тунели на свету

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тунел на Викимеди?ино? остави .

• ITA-AITES International Tunnelling Association
• Tunnels & Tunnelling International magazine