Тропи су реги?а Зем?е ко?а окружу?е Екватор . Ограничен ?е по ширини Северним повратником на северно? хемисфери и ?ужним повратником на ?ужно? хемисфери . Тропи се ?ош назива?у и тропска зона . Тропи ук?учу?у све делове Зем?е у ко?има се током године Сунце налази у зениту .

Годиш?а доба и клима [ уреди | уреди извор ]

Многе тропске области има?у сува и влажна годиш?а доба . Влажно годиш?е доба, кишовито или зелено годиш?е доба, ?есте доба године, када на?више просечне годиш?е количине падавина падне у ?едном месецу или неколико месеци. Области са влажним годиш?им добима су распростра?ена у тропима и суптропима. По Кепеново? класификаци?и климата за тропски по?ас, влажни месец ?е дефинисан као месец где просечна количина падавина покрива 60mm или више. Тропске кишне шуме нема?у сува и влажна годиш?а доба, пошто ?е ?ихова количина падавина ?еднака целе године. Неке области са израженом кишном сезоном има?у ?паузу“ у падавинама током сред?е сезоне када се монсунске кише помере северни?е током топле сезоне.

Када до?е до кишне сезоне током лет?е сезоне, падавине се углавном излучу?у у послеподневним и вечер?им сатима. Влажно годиш?е доба ?е време када се квалитет ваздуха побо?шава, квалитет свеже воде тако?е, а вегетаци?а расте брже, што доводи до приноса при кра?у сезоне. Поплаве помера?у неке животи?е у више територи?е. Едафски фактори ума?у?у хран?иве матери?е и пове?ава?у ерози?у . Учесталост малари?е расте у областима где се кишна сезона поклапа са високим температурама. Животи?е су прилаго?ене и има?у стратеги?у за прежив?ава?е влажни?ег доба године. Ме?утим, суво годиш?е доба доводи до недостатка хране у влажно? сезони ?ер тада усеви тек треба на сазре.

Области у оквиру тропа не мора?у имати тропску климу. Посто?е Алске тундре и врхови прекривени снегом, ук?учу?у?и Мауна Кеу , Килиман?аро , и Анде . По Кепеново? класификаци?и климата , многе области унутар географских тропа су класификовани не као ?тропски“ ве? као ?сува“ ( пусти?ска клима или степска клима ) ук?учу?у?и Сахару , Атакаму и Аустрали?ску пусти?у.

Тропски екосистем [ уреди | уреди извор ]

Тропски екосистем се састо?и из кишних шума , сувих листопадних шума, трновитих шума, пусти?а и других типова станишта. Често посто?е знача?е области биодиверзитета и ендемске врсте, нарочито у кишним шумама и сувим листопадним шумама. Неки примери важног биодиверзитета и ендемских екосистема су: Ел ?унке у Порто Пику , Костариканска и Никарагванска кишна шума, Венецуеланска и Бразилска Амазони?а , Мадагаскарска листопадна шума, Вотерберг у ?ужно? Африци и источна Мадагаскарска кишна шума. Често су Едафски фактори тропских шума ниски у хран?ивим матери?ама ствара?у?и их ра?ивим на па?е?е и крче?е шума.

У Биогеографи?и , тропи су поде?ени на Палеотропе (Афика, Ази?а и Аустрали?а) и Неотропе (Кариби, Централна Америка и ?ужна Америка). За?едно се некада назива?у и Панотропи.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Тропи на Викимеди?ино? остави .

• Екватор
• Суптропска клима
• Северни повратник
• ?ужни повратник
• Тропска клима
• Тропска кишна шума
• Тропска година