Трограни или тригеминални живац ( лат. nervus trigeminus ) ?е мешовити крани?ални нерв , ко?и инервише мастикаторну мускулатуру и из ?е изведене миши?е (пред?и трбух двотрбушног , милохиоидни , миши? затезач меког непца и миши? затезач бубне опне ), док ?егов сензитивни део оживчава кожу лица и пред?ег дела главе, слузокожу носне дуп?е , усне дуп?е и пред?е 2/3 ?езика , зубе , веж?ачу , по?едине опне очне ?абучице и извесне делове тврде мождане опне. Овим гранама се прик?учу?у симпатичка и парасимпатичка нервна влакна ко?а потичу из фаци?алног и ?езично-ждрелног живца , а ко?а инервишу различите органе . ^{[1] [2]}

Тригеминални живац излази из можданог стабла на граници пред?е и бочне стране моста помо?у два корена: моторног и сензитивног (коме ?е придодат и тригеминални ганглион ). Оба корена су ме?усобно при?уб?ена и пружа?у се косо навише, упо?е и унапред и улазе у тригеминалну дуп?у , након што пре?у преко гор?е ивице петрозног дела слепоочне кости , и улазе у тригеминални (Гасеров) ганглион. ^[3]

Од пред?е-до?е ивице ганглиона полазе завршне гране тригеминуса: офталмични , гор?овилични и до?овилични живац , а сваком од тих грана ?е придодат по ?ош ?едан или два вегетативна ганглиона.

Офталмични живац [ уреди | уреди извор ]

Офталмични живац ?е сензитивна завршна грана тригеминуса, ко?а инервише кожу гор?ег очног капка и чела, слузокожу гор?ег и пред?ег дела носне дуп?е , веж?ачу , фиброзну и судовну опну ока и делове тврде можданице. ?ему се придружу?у и симпатичка влакна, ко?а одлазе у цили?арни ганглион .

Завршне гране овог нерва су: сузни , чеони и назоцили?арни живац .

Гор?овилични живац [ уреди | уреди извор ]

Гор?овилични или максиларни живац ?е тако?е сензитивна завршна грана тригеминуса, али му се прик?учу?у и вегетативна нервна влакна ко?а одлазе у криластонепчани ганглион . Живац инервише кожу сред?ег дела лица, слузокожу зад?ег и до?ег дела носне дуп?е, тврдог и меког непца , зубе и десни у гор?о? вилици и средиш?и део тврде можданице. Осим тога, преко ганглиона он регулише рад сузне, носних и непчаних жлезда.

Завршне гране гор?овиличног живца су: ?абучни живац , криластонепчани живци , зад?е-гор?е зубне гране и инфраорбитални живац .

До?овилични живац [ уреди | уреди извор ]

До?овилични или мандибуларни живац ?е мешовита и на??ача завршна грана тригеминуса. Он инервише мастикаторне и из ?их изведене миши?е , кожу до?ег дела лица, слепоочне реги?е и спо?аш?ег ушног канала , слузокожу образа, до?е усне, под?езичног предела и пред?е тре?ине ?езика , зубе и десни до?е вилице и део тврде можданице. Осим тога, мандибуларни нерв регулише рад паротидне , подвиличне и под?езичне жлезде и преноси чуло укуса из ?езика.

Завршне гране живца су пред?а и зад?а. Од пред?е гране се одва?а?у: дубоки слепоочни живци , образни и масетерични живац , док се од зад?е гране одва?а?у: унутраш?и криласти живац , живац затезач меког непца , живац затезач бубне опне , ушно-слепоочни живац , до?и зубни живац и ?езични живац .

Ганглиони придодати овом нерву су: отички и подвилични ганглион .

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Славо?уб В. ?ованови?, Нева Л. Лотри? (1987). Дескриптивна и топографска анатоми?а човека . Београд, Загреб: Научна к?ига .  
• Славо?уб В. ?ованови?, Надежда А. ?еличи? (2000). Анатоми?а човека ? глава и врат . Београд: Савремена администраци?а. ISBN   978-86-387-0604-4 .