Трка за Тунис
?е била део
кампа?е у Тунису
ко?а се одви?ала током новембра и децембра 1942. године током
Другог светског рата
. Када ?е француски отпор савезничком искрцава?у у
операци?и Бак?а
престао средином новембра, Савезници су брзо напредовали силом величине ?едне дивизи?е источно од Алжира, да би заузели Тунис и спречили ?ача?е Осовине у Тунису, што ?е за длаку пропало.
[1]
Неке савезничке трупе биле су ма?е од 20 mi (32 km) (32 km) од Туниса до кра?а новембра, али су браниоци извели контра-напад и потисли их скоро 20 mi (32 km) (32 km), на позици?е ко?е су се стабилизовале до кра?а године.
Итали?ански
Семовенти 75/18
Због близине
Туниса
Сицили?и
, савезници су очекивали да ?е га
Силе Осовине
окупирати чим сазна?у за
Операци?у Бак?а
.
Да би се ово спречило, било би неопходно заузети Тунис што ?е брже могу?е након искрцава?а. Ме?утим, посто?ало ?е ограниче?е колико далеко на истоку може да се искрца
операци?а Бак?а
због близине аеродрома Осовине на Сицили?и и Сардини?и, ко?и су кра?ем октобра имали 298 немачких и 574 итали?анских авиона.
Алжир
?е према томе изабран за на?источни?е искрцава?е. То би осигурало успех иници?алног искрцава?а, упркос неизвесности о томе како би реаговале
надлежне француске снаге
. Када Алжир буде осигуран, мали одред, Источна борбена група, би?е послата што брже у Тунис, у трци за окупаци?у Туниса, на уда?ености од око 800 km далеко, дуж лоших путева, по тешком терену током зимске кишне сезоне, пре него што би снаге Осовине могле да се организу?у.
Ме?утим, савезнички планери су морали да претпоставе на?гори случа? у погледу обима Виши?евског отпора у Алжиру, а конво?и за инвази?у били су натоварени углавном пешади?ом у очекива?у ?аког отпора на копну. То ?е значило нужно одлага?е искрцава?а моторизованих снага у Алжиру за напредова?е у Тунис.
[5]
Планови су стога били компромис, а савезници су схватили да ?е покуша? да се до
Бизерте
и
Туниса
до?е пре него што се снаге Осовине утврде, представ?ао ризик ко?и ?е зависио од способности морнарице и ваздухопловства да омета?у по?ача?а Осовине.
[6]
Савезници, иако су се обезбедили за могу?ност снажног отпора Виши?а ?иховом искрцава?у, како у смислу пешади?ских, тако и ваздушних снага, озби?но су потценили одлучност Осовине и брзину интервенци?е у Тунису.
[7]
Када су
операци?е започеле
и упркос ?асним извешта?има обавешта?них служби о реакци?и Осовине, савезници су споро реаговали и тек скоро две неде?е након искрцава?а, направ?ени су планови за ваздушно и поморско пресеца?е транспорта Осовине у Тунис.
[8]
Кра?ем новембра, поморски Одред К формиран ?е на
Малти
са три крстарице и четири разарача, а Одред Q формиран ?е у Бони са три крстарице и два разарача. Ни?едан брод Осовине на путу за Тунис ни?е потоп?ен у новембру, али савезничка морнарица имала ?е одре?ени успех почетком децембра, када потопила седам транспорта Осовине. Ме?утим, ово ?е било прекасно да би се одразило на борбе на копну, ?ер су оклопни елементи 10. Оклопне дивизи?е ве? стигли. Да би се супротставили поморско? прет?и, конво?и Осовине су кренули по дану, када су могли да буду зашти?ени из ваздуха. Но?ни конво?и настав?ени су након продуже?а минских по?а Осовине, ко?а су озби?но ограничила активности Одреда К и Одреда Q.
[9]
Француски гувернер у Тунису, Адмирал Естева, плашио се да подржи савезнике или да се супротстави Осовини. Ни?е затворио аеродром ни?едно? страни; Немци су стигли први, и до 9. новембра било ?е извешта?а о 40 немачких авиона ко?и су долазили у Тунис, а до 10. новембра изви?а?е из зрака при?авило ?е 100 авиона.
Два дана касни?е, почео ?е ваздушни саобра?а? ко?и ?е превезао 15.000 ?уди и 581 тона залиха, а бродови су довезли 176 тенкова, 131 топова, 1.152 возила и 13.000 тона залиха. До кра?а месеца, стигле су три немачке дивизи?е, ук?учу?у?и и 10. оклопну дивизи?у, и две итали?анске пешади?ске дивизи?е.
Валтер Неринг
примио ?е команду новоствореног немачког 90. корпуса 12. новембра и стигао ?е 17. новембра. Француски во?ни командант у Тунису, генерал Баре, пребацио ?е трупе у западне планине Туниса и формирао одбрамбену лини?у из Теберсука кроз Ме?ез ел Баб.
[11]
Операци?е Туниске кампа?е од 25. новембра до 10. децембра 1942.
До 10. новембра, француски отпор искрцава?у
Операци?е Бак?а
?е престао, створивши во?ни вакуум у Тунису.
[12]
9. новембра генерал-ма?ор
Кенет Андерсон
преузео ?е команду Источне борбене групе у
Алжиру
, ко?а ?е преименована у Британска Прва арми?а, и одмах ?е послао 36. пешади?ску бригаду на исток морским путем да заузме алжирске луке Бужи, Филипвил и Боне, и аеродром ?е?ели, као предуслов за напредова?е у Тунис. Андерсон ?е морао брзо да пребаци сво?у малу во?ску на исток, пре него што би Осовина могла да о?ача Тунис, али су савезници имали само две пешади?ске бригаде (36. и 11.) из британске 78. пешади?ске дивизи?е (генерал-ма?ор Виви?ен Евели), ?едан оклопни одред (
Blade Force
), ко?и се састо?ао од ?едног пука из британске 6. оклопне дивизи?е и ?едног бата?она из америчке 1. оклопне дивизи?е, и нешто додатне арти?ери?е за напад.
[12]
[nb 1]
Два друма, северни и ?ужни, водила су источно из Алжира у Тунис. План савезника био ?е да напреду?у дуж оба друма и заузму
Бизерту
и
Тунис
. Дана 11. новембра, британска 36. пешади?ска бригада ?е пристала без отпора у Бужи?у, али недостатак залиха ?е одложио долазак у ?е?ели до 13. новембра.
[12]
Аеродром Боне ?е био окупиран искака?ем америчког 3. бата?она падобранца, а затим ?е 12. новембра британска 6. чета командоса заузела луку. Претходница 36. пешади?ске бригаде ?е 15. новембра стигла у Тебарку, а у ?ебел Абиод 18. новембра, где су срели снаге Осовине. Да?е на ?уг, 15. новембра, амерички падобрански бата?он ?е неометано искочио у ?укс-ле-Баину, заузео ?е аеродром и кренуо на аеродром у Гафси 17. новембра.
[15]
Дана 19. новембра немачки командант, Валтер Неринг, затражио ?е пролазак за сво?е снаге преко моста у Ме?езу, а Баре ?е одбио. Немци су напали два пута и били одби?ени, али ?е одбрамбени успех Француза био скуп и без оклопних возила и арти?ери?е, били су прину?ени да повуку.
[11]
[16]
Иако су неке француске ?единице, као што ?е Бареова, прешле на страну Савезника, положа? Виши?евих снага ?е остао неизвесан до 22. новембра, када ?е
Северноафрички споразум
(са
адмиралом Дарланом
) ставио ?е француску Северну Африку на савезничку страну, што ?е допустило снагама савезничких гарнизона да крену напред на фронт. До овог тренутка, снаге Осовине су успеле да формира?у корпус, и биле су бро?ни?е од Савезника у сваком погледу.
Мапа Туниса током рата 1942?1943.
Две савезничке колоне (са по ?едном бригадом) су кренуле према ?ебел Абиоду и Бе?и, под сталним нападима
"Луфтвафе"
, ко?и ?е имао локалну надмо? у ваздуху, пошто су авиони Савезника морали да лете из релативно уда?ених база у Алжиру.
На северном друму, воде?и елементи британске 36. бригаде брзо су напредовали до 17. новембра, када су се сукобилиса комбинованим немачким одредом од 17 тенкова и 400 падобранаца са самоходном арти?ери?ом у ?ебел Абиоду. Британци су уништили 11 тенкова, али без тенковске подршке, ?ихово напредова?е ?е задржано пуних девет дана.
Тенкови итали?анске 50. бригаде 22. новембра су присилили америчке падобранце да напусте Гафсу. Две савезничке колоне концентрисале су се на ?ебел Абиод и Бе?у, припрема?у?и се за напад 24. новембра. Британска 36. бригада ?е требало да напреду?е од ?ебел Абиода према Матеру, а 11. бригада да се крене долином реке Мер?ерде да заузме Ма?аз ал Баб (приказан на картама савезника као Ме?ез ел Баб или само Ме?ез), а потом до Тебурба, ?едеида и
Туниса
. Савезничка оклопна група (
Blade Force
), имала ?е да удари ван друма на ма?е путеве у простору изме?у две пешади?ске бригаде према Сиди Нсиру и изврши бочне нападе на Тербурб и ?едеиду.
Немачки падобранац са пушком, пишто?ем, ручном гранатом и митра?еским редеником у Тунису, близу границе Алжира
Напад на северу ?е отказан, ?ер ?е бу?на киша успорила прикуп?а?е. На ?угу, 11. бригада ?е заустав?ена отпором у Ме?езу. Савезнички тенковски одред ?е прошао кроз Сиди Нсир да би стигао до пролаза Човигви, северно од Тербурбе; део савезничких тенкова (?една чета 1. оклопне дивизи?е САД, наоружана
лаким тенковима Ст?уарт
) инфилтрирао се иза лини?а Осовине до ново активиране ваздушне базе у ?едеиди у поподневним сатима и уништио више од 20 авиона Осовине, али без пешади?ске подршке, повукао се у Човигви.
Напад савезничких тенкова ?е изненадио Неринга и одлучио ?е да се повуче из Ме?еза и о?ача ?едеиду, само 30 km од Туниса.
Одложени напад британске 36. бригаде започео ?е 26. новембра, али су код ?ефне пали у заседу немачких падобранаца, ко?и су запосели узвишице са обе стране друма, и воде?и бата?он ?е изгубио 149 ?уди.
Да?и напади били су одби?ени од вешто организоване одбране. Додатно искрцава?е командоса 14 mi (23 km) западно од Бизерте 30. новембра у покуша?у да се заоби?е положа? ?ефна ни?е успело, а ?единица се вратила у 36. бригаду до 3. децембра.
[16]
Та? положа? ?е остао у немачким рукама до послед?их дана борбе у Тунису следе?ег проле?а.
Крусе?дер тенк
у Тунису, 31. децембар 1942.
У?утро 26. новембра, пошто су се Немци повукли, 11. бригада ?е ушла у Ме?ез без отпора и до но?и ?е заузела положа?е у Тебоурби и околини, ко?у су Немци напустили, припрема?у?и се за напредова?е на ?едеиду. Сутрадан, Немци су напали наневши губитке Савезницима од 137 ?уди и заробивши 286. 11. бригада ?е поново напала 28. новембра према аеродрому ?едеида уз помо? америчких тенкова: напад ?е пропао, а америчка
борбена команда Б
(из 1. америчке оклопне дивизи?е) изгубила ?е 19 тенкова од противтенковских топова у уличним борбама.
Дана 29. новембра,
борбена команда Б
се сконцентрисала за напад у саде?ству са савезничким тенковским одредом (
Blade Force
), планиран за 2. децембар. Они су били спречени контранападом Осовине, ко?и ?е предводио генерал-ма?ор Волфганг Фишер, чи?а ?е 10. оклопна дивизи?а управо стигла у Тунис.
До вечери 2. децембра, савезнички тенковски одред ?е повучен, остав?а?у?и 11. бригаду и
борбену команду Б
да се бране од напада Осовине.
[16]
Напад ?е претио да ?е пресе?и 11. бригаду и пробити се у позадину Савезника, али оча?ничке борбе током четири дана одложиле су напредова?е Осовине и дозволиле контролисано повлаче?е на узвишице на обе стране реке западно од Тербоурбе.
Савезничке снаге су на почетку повукле отприлике 6 mi (9,7 km) на високе положа?е брда Лонгстеп (?ебел ел Ахмера) и Боу Аовказа са обе стране реке, али ?е забринутост због ра?ивости на обилазне (бочне) нападе довела до да?ег повлаче?а на запад, тако да су до вечери 10. децембра, Савезничке ?единице држале одбрамбену лини?у источно од Ме?ез ел Баб. Овде су почели да прикуп?а?у снаге за ?ош ?едан напад и били су спремни до кра?а децембра 1942. Споро прикуп?а?е снага довело ?е савезничку во?ску до укупно 54.000 британских, 73.800 америчких и 7.000 француских во?ника. Хитан обавешта?ни извешта? приказао ?е око 125.000 борбених и 70.000 помо?них трупа, углавном итали?анских, испред ?их. Главни савезнички напад почео ?е поподне 22. децембра. Упркос киши и недово?но? ваздушно? подршци, почело ?е напредова?е уз до?е падине 270 м високог брда Лонгстоп, ко?е ?е контролисало речни коридор од Ме?еза до Тебурбе и одатле до Туниса. После три дана борбе на терену, са мало муници?е и снагама Осовине ко?е су држале суседне узвишице, положа? на брду Лонгстоп ?е постао неодржив и савезници су били приси?ени да се повуку у Ме?ез,
а до 26. децембра 1942. савезници су се повукли на лини?у са ко?е су кренули две неде?е рани?е, након што ?е претрпели 20.743 губитака.
Генерал
Шарл де Гол
и генерал Шарл Маст салутира?у у Тунису, 1943.
Док су се борбе окончале, фракционизам изме?у Француза поново ?е избио. Дана 24. децембра,
Франсоа Дарлан
?е уби?ен и
Анри Жиро
наследио га ?е као високи комесар. На огорче?е
Слободних Француза
, влада С?еди?ених Америчких Држава показала ?е знатну спремност да се договори са Дарланом и Виши?евцима. Сходно томе, Дарланова смрт ?е представ?ала прилику за у?еди?е?е Француза у Северно? Африци и Слободне Француске
Шарла де Гола
. Де Гол и Жиро су се састали кра?ем ?ануара, али ?е постигнут мали напредак у помире?у ?ихових разлика или странака ко?е су представ?али.
Тек ?уна 1943. године формиран ?е
Француски комитет за национално ослобо?е?е
(ФКНО) под за?едничким председништвом Жироа и Де Гола, када ?е Де Гол брзо засенио Жироа, ко?и отворено ни?е волео политичку одговорност и од тада се са ма?е или више во?е покоравао во?и Слободне Француске.
Неринг, кога ?е ве?ина сматрала одличним командантом, непрестано ?е ?утио сво?е надре?ене отвореним критикама и био ?е "заме?ен" када ?е команда преименована у 5. оклопну арми?у и генерал-пуковник
Ханс-?урген фон Арним
стигао у Тунис нена?ав?ен 8. децембра, да преузме команду. Во?ска се састо?ала од композитне пешади?ске дивизи?е фон Брок/фон Манто?фел]] у области Бизерте, 10. оклопне дивизи?е у центру испред
Туниса
и 1. планинске пешади?ске дивизи?е "Суперга" на ?ужном крилу, али ?е Хитлер рекао Арниму да ?е во?ска порасти на три механизоване и три моторизоване дивизи?е.
Савезници су покушали да спрече да се снаге Осовине о?ача?у, користе?и знатне ваздушне и поморске снаге, али су Тунис и Бизерта били само 120 ми од пристаништа и аеродрома западне Сицили?е, 180 ми од Палерма и 300 ми од Напу?а, чине?и веома тешким пресрета?е конво?а Осовине ко?и су имали користи од знача?не заштите из ваздуха.
[6]
Од средине новембра 1942. до ?ануара 1943. године у Тунис ?е стигло 243.000 ?уди и 856.000 тона залиха и опреме.
Немачка по?ача?а;
Sd.Kfz. 8
полугусеничар и трактор извлаче залихе из авиона
Messerschmitt Me 323
Гигант
.
Генерал А?зенхауер ?е пребацио нове ?единице из Марока и Алжира на исток у Тунис. На северу, британска Прва арми?а у наредна три месеца добила ?е ?ош три британске дивизи?е: 1., 4. и 46. пешади?ску дивизи?у, ко?е су се придружиле 6. оклопно? и 78. пешади?ско? дивизи?и. Кра?ем марта штаб британског 9. корпуса (Генерал-пуковник ?он Крокер) стигао ?е да се придружи британском 5. корпусу (генерал-потпуковник Чарлс Алфри) у командова?у о?ачаном во?ском. На ?иховом десном крилу основан ?е дводивизи?ски француски 19. корпус (генерал Алфонс ?уин).
На ?угу ?е био II корпус (САД) (генерал-ма?ор Ло?д Фредендал), ко?и се састо?ао од 1. пешади?ске дивизи?е и 34. пешади?ске дивизи?е, и 1. оклопне дивизи?е (САД) (иако ?е 34. дивизи?а придружена Британцима 9. корпуса на северу). Жиро ?е одбио да стави француски 19. корпус под команду британске Прве арми?е, тако да су за?едно са II америчким корпусом остали под командом
Главног штаба савезничких во?ски
. Нова истурена узлетишта за авионе су изгра?ена ради побо?ша?а ваздушне подршке.
[31]
Американци су тако?е започели базе у Алжиру и Тунису, како би формирали велику истурену базу у Макнаси?у, на источно? ивици планина
Атлас
, добро позиционирану за одсеца?е немачке "Оклопне арми?е" на ?угу, од Туниса и немачке Пете оклопне арми?е на северу.
- ^
Након дога?а?а, Андерсон и Канингем, поморски командант, изразили су став да ?е без приста?а?а источно од Алжира трка за
Тунис
изгуб?ена пре него што ?е започела.
[13]
А?зенхауер, када ?е усво?ио одлуку савезничке команде, истакао ?е да ?е одлука, да се не искрцава источно од Алжира, померила рано заузима?е Туниса "из области вероватног на ?едва могу?е".
- Anderson, Lt.-General Kenneth
(1946). ?Official despatch by Kenneth Anderson, GOC-in-C
First Army
covering events in NW Africa, 8 November 1942 ? 13 May 1943”. London: London Gazette.
ISSN
0374-3721
.
published in
?No. 37779”
.
The London Gazette
(Supplement). 5. 11. 1946. стр. 5449?5464.
- Ford, Ken (1999).
Battleaxe Division
. Stroud (UK): Sutton Publishing.
ISBN
978-0-7509-1893-0
.
- Hinsley, F. H.
; Thomas, E. E.; Ransom, C. F. G.; Knight, R. C. (1981).
British Intelligence in the Second World War, its influence on Strategy and Operations
.
II
. London:
HMSO
.
ISBN
978-0-11-630934-1
.
- Playfair, Major-General I. S. O.
; Molony, Brigadier C. J. C.; Flynn, Captain F. C. (RN) & Gleave, Group Captain T. P. (2004) [1st. pub.
HMSO
:1966].
Butler, Sir James
, ур.
The Mediterranean and Middle East: The Destruction of the Axis Forces in Africa
. History of the Second World War, United Kingdom Military Series.
IV
. Uckfield, UK: Naval & Military Press.
ISBN
978-1-84574-068-9
.
- Watson, Bruce Allen (2007) [1999].
Exit Rommel: The Tunisian Campaign, 1942?43
. Stackpole Military History. Mechanicsburg, PA: Stackpole.
ISBN
978-0-8117-3381-6
.
- Anderson, Charles R.
Tunisia 17 November 1942 to 13 May 1943
. WWII Campaigns.
United States Army Center of Military History
. CMH Pub 72-12. Архивирано из
оригинала
17. 09. 2017. г
. Приступ?ено
10. 09. 2018
.
- Atkinson, Rick
(2003).
An Army at Dawn: The War in North Africa, 1942?1943
. London: Little, Brown.
ISBN
978-0-349-11636-5
.
- Bauer, Eddy (2000) [1979]. Young, Peter, ур.
The History of World War II
(rev. изд.). London: Orbis Publishing.
ISBN
978-1-85605-552-9
.
- Blaxland, Gregory (1977).
The Plain Cook and the Great Showman: the First and Eighth Armies in North Africa
. London: Kimber.
ISBN
978-0-7183-0185-9
.
- Lucio, Ceva (1990). ?The North African Campaign 1940?43: A Reconsideration”. Ур.: Gooch, John.
Decisive Campaigns of the Second World War
. London: Routledge.
ISBN
978-0-7146-3369-5
.
- Mead, Richard (2007).
Churchill's Lions: A biographical guide to the key British Generals of World War II
. Stroud (UK): Spellmount.
ISBN
978-1-86227-431-0
.
- To Bizerte with the II Corps 23 April to 13 May 1943
. American Forces in Action.
United States Army Center of Military History
. 1990 [1943]. CMH Pub 100-6. Архивирано из
оригинала
26. 07. 2012. г
. Приступ?ено
10. 09. 2018
.