Триполи
(
грчки
: Τρ?πολη [
Tripoli
]; бивши назив:
Триполис
(Τρ?πολι? [
Tripolis
]), рани?и назив:
Триполица
(Τριπολιτσ? [
Tripolitsa
])), град ?е у
Грчко?
и управно седиште
округа Аркади?а
, као и
перифери?е Пелопонез
.
Реч
Триполи
?е сложеница две
грчке
речи
три
(τρ? [
tri
]) и
полис
(π?λι? [
polis
]) и преводу значи ?трогра?е“. Истог порекла су и имена истоимених градова у
Либану
и
Либи?и
(види:
Триполи (вишезначна одредница)
).
Лазар Томанови?
ова? град наводи као Триполицу.
[2]
Град Триплои се налази у средиш?ем делу
грчког
полуострва и истори?ске покра?ине
Пелопонез
, као и у средиш?ем делу
префектуре Аркади?а
. Град ?е смештен на стратешки важном положа?у у унутраш?ости Пелопонеза, на месту где се сустиче више путева са свих страна примор?а овог
полуострва
. Град се налази на знатно? надморско? висини (655 m
нмв
). Град се развио у невелико по?у, са свих страна окруженом високим планинама. Северно од града налази се на?ближа планина
Менало
, висока 1.849 m н. в.
Клима у Триполи?у ?е изме?ено
средоземна
, због знатне висине и затворености од утица?а примор?а. Због тога су лета веома топла и сува, док су зиме хладни?е и са снегом.
Град Триполи ?е релативно млад за услове
Грчке
. Прво насе?е на месту данаш?ег града се ?авило тек у
сред?ем веку
. Први назив насе?а био ?е
Дроболица
или
Дорбоглица
, што упу?у?е на
словенске
корене и представ?а ?едан од на??ужни?е забележених назива
словенског
порекла.
Данаш?и град развио се од
1770
. године око новоизгра?ене
твр?аве
и првобитно ?е био поста?а
отоманског царства
за контролу овог дела Грчке. Тада ?е ово насе?е било махом насе?ено
муслиманима
и
?евре?има
. 1821. године ?е почео
Грчки устанак
и Триполи поста?е први град ко?и
Грци
-устаници. Ме?утим,
Турци
су град повратили 1825. године и руше га до теме?а. Томанови? наводи податак да су у
грчком рату за независност
ова? град неколико месеци Грци драли под опсадом, а бранило га ?е 10.000 посаде,а стизали су у помо? и турски бродови. На бедемима ослобо?еног града први ?е заставу развио Крсто Васов, бар?катар.
[3]
Говоре?и о ослобо?е?у града од Турака, Мрша ?е навео Томанови?у да, када се почело ди?елити благо и роб?е, Васо ?е узео само оруж?е неког турског великаша, ко?ег ?е убио. Васо ?е рекао да у
Греци?у
ни?е дошао да се обогати, него да се бори
за часни крст и златну слободу
.
[4]
Савремена
Грчка
се оснива
1829
. године и првих месеци град ?е ?ена незванична
престоница
. Убрзо се Триполи почео разви?ати у знача?ан град у држави, пре свега захва?у?у?и положа?у. Град ?е био поште?ен многих разара?а током ратова
20. века
, али се ни?е могао знача?ни?е развити због сиромаштва области у ко?о? се налази. Послед?их децени?а са изград?ом савременог
ауто-пута
ка
Атини
и ствара?ем важног прометног чворишта од града Триполи ?е почео знача?ни?е напредовати.
Триполи данас има близу 30.000 становника у ширем градском подруч?у. Становништво града су углавном етнички
Грци
. На послед?а три пописа бро? становника се кретао на следе?и начин:
Крета?е бро?а становника у општини по пописима:
Триполи ?е важно трговачко-пословно и управно средиште
Пелопонеза
. Триполи ?е и важно образовно срдиште ?
Универзитет Пелопонеза
има овде сво?е седиште и ту су смештена два ?егова департмана. Град ?е, тако?е, место са на?ве?ом касарном у држави.
У Триполи?у посто?е ома?и погони лаке индустри?е.
Послед?их децени?а са изград?ом савременог
ауто-пута
ка
Атини
и ствара?ем важног прометног чворишта од града Триполи ?е почео знача?ни?е напредовати.
- ^
?Detailed census results 2011”
. Архивирано из
оригинала
16. 10. 2015. г
. Приступ?ено
7. 5. 2015
.
- ^
Томанови?, Лазар
(1873).
Српско-далматински магазин, XXX к?ига, Боке?и у рату за ослобо?е?е грчко
. Задар. стр. 16.
- ^
Томанови?, Лазар
(1873).
Српско-далматински магазин, XXX к?ига, Боке?и у рату за ослобо?е?е грчко
. Задар. стр. 16, 17.
- ^
Томанови?, Лазар
(1873).
Српско-далматински магазин, XXX к?ига, Боке?и у рату за ослобо?е?е грчко
. Задар. стр. 18.
|
---|
Више од 500 хи?. становника
| |
---|
Изме?у 100 и 500 хи?. становника
| |
---|
Изме?у 50 и 100 хи?. становника
| |
---|
Изме?у 20 и 50 хи?. становника
| |
---|
- ††
Главни град државе, . . .
†
Седишта
грчких перифери?а
, . . . насе?а са више од 20 хи?. ст. ко?а су предгра?а ве?их градова нису унесена
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|