Транссибирска железница ( рус. Транссибирская магистраль ), скра?ено Транссиб ( рус. Транссиб ), ?е мрежа железница ко?а спа?а?у Москву и Европски део Руси?е са Руским далеким истоком , Монголи?ом , Народном Републиком Кином и ?апанским морем .

Главна траса железнице саобра?а изме?у Москве и Владивостока преко Сибира . Железница ?е дугачка 9.288 km и гра?ена ?е изме?у 1891?1916. године. Протеже се на преко 8 временских зона и потребно ?е седам дана да се пре?е цела дужина железнице, што ?е чини тре?ом железницом по дужини на свету, после До?ецк -Владивосток и Москва- П?онг?анг .

Друга траса, Трансман?урска железница , ко?а иде упоредно са Транссибирском и ко?а иде скроз до Тарска?е (око 1.000 km источно од Ба?калско? ?езера ). Од Тарска?е, Трансман?урска железница иде ?угоисточно ка Кини и продужава до Пекинга .

Тре?а траса, Трансмонголска железница , ко?а се састо?и из Транссибирске трасе до Улан Удеа на источно? обали Ба?калског ?езера. Од Улан Удеа Трансмонголска железница продужава ?ужно ка Улан Батору и Пекингу.

Четврта траса ?е завршена 1991 , после скоро пет децени?а споре изград?е. Под називом Ба?калскоамурска железница (БАМ) , протеже се од Транссибирске лини?е код Ба?калског ?езера, ка Пацифику .

Иде?а за изград?у [ уреди | уреди извор ]

^[1] Прва иде?а за изград?у железнице кроз Сибир ?авила се изград?ом железнице Москва? Санкт Петербург у тадаш?о? царско? Руси?и . Прва деоница железнице ?е изгра?ена изме?у града Иркутска и Чите , пролазе?и долином реке Амур до Пацифика. Пре 1880 . године врх државе ни?е подржавао про?екте за изград?у, због компликоване бирократи?е и страха од финанси?ског губитка ко?е би железница могла направити. Про?екат од америчког инже?ера В. Колинса ?е одби?ен од централне власти, због покуша?а власти да спречи утица? Британаца и Американаца у Сибиру. До 1880 . пуно ?е про?еката одби?ено за изград?у железнице. Ово ?е забри?авало власт ?ер ?е била ?асна потреба изград?е железнице изме?у централне Руси?е и Сибира.

Израда про?екта ?е тра?ала скоро десет година, а про?ектанти су морали да се боре са притисцима да сма?е трошкове изград?е, на пример: да уместо мостова поставе тра?екте преко река и слично. Али про?ектанти су остали одлучни да изграде целу трасу железнице, без прекида.

За разлику од приватних про?еката да се железницом спо?е посто?е?и градови, Транссибирска железница ни?е имала такав приоритет. Да би сачували новац и ума?или спорове са власницима зем?е, одлучили су да железницу поставе изван градова. Тако ?е железница постав?ена 80 km на ?уг од на?ве?ег сибирског града Томска и тако ?е сма?ена повезаност градова са железницом. Данас ?е Томск повезан са железницом до транссибирске пруге и оста?е ?едан од пар градова кроз ко?ег не пролази оригинална рута.

Изград?а [ уреди | уреди извор ]

Владивосток ?е основан 1860 , и ве? до 1880 . претворио се у велики лучки град на обали Пацифика . ?едини недостатак ?е била ефикасна повезаност града и истока Руси?е са европским делом државе. Серге? Вите , тадаш?и министар финанси?а, ?е био задужен за надзор изград?е железнице ко?а ?е почела 1891 . године.

Слично као код изград?е прве трансконтиненталне железнице у САД , руски инже?ери су почели изград?у са оба кра?а ка средини трасе. Железница се од Владивостока простирала северно, поред обале реке Усури до Хабаровска на реци Амур . Та? део железнице се звао Усури железница .

Са друге стране, 1890 , сагра?ен ?е мост преко реке Урал , ко?им ?е отворен нови пут ка Ази?и. Мост преко реке Об ?е сагра?ен 1898 , као и мали град Новониколаевск, основан 1883 . То место се касни?е претворило у велики Сибирски центар Новосибирск . Први воз ?е дошао до Ба?лакског ?езера и града Иркутска 1898 . године. Касни?е ?е завршен послед?и део железнице, ко?им су спо?ена два кра?а, изме?у Иркутска и Хабаровска преко Шилка и реке Амур .

На град?и железнице су били ангажовани осу?еници са острва Сахалин и из других места, као и руски во?ници. ?една од на?ве?их препрека ?е била Ба?калско ?езеро , око 60 km источно од Иркутска. ?езеро Ба?кал ?е 640 km дугачко и преко 1.600 m дубоко. Пруга се завршавала са обе стране ?езера и куп?ен ?е специ?ални ледоломац из Енглеске да спо?и железницу док се не заврши део пруге поред ?ужне обале ?езера. До 1905 . године на руским железницама возило ?е око 1500 локомотива и 30.000 вагона, а на железници ?е било запослено око 750.000 ?уди, ко?и су примали око 50% ве?у плату од просека. Изград?ом дела поред реке Амур на кинеско? граници 1916 . завршена ?е цела траса железнице.

Електрификаци?а железнице ?е почела 1929 . и завршена ?е 2002 , као и могу?ност ве?ег терета до 6.000 тона.

Утица? железнице на реги?у [ уреди | уреди извор ]

Отворени купе ?Плацкартни?“. Сваки вагон има кондуктера ко?а збри?ава путнике. Самовар (десно) за вру?у воду, користи се углавном за ча? ко?ег често пи?у.

Изград?ом железнице дошло ?е до разво?а по?опривреде у Сибиру, где се ?авила могу?ност извоза ка европско? Руси?и и европским зем?ама спо?ивши, не само места око железнице, ве? и територи?е и градове на рекама преко ко?их прелази пруга.

Сибирски по?опривредници су извозили доста ?ефтини?е житарице на запад. Али због по?опривредника на западу, као и због тек почете реформе по?опривредног зем?ишта у Руси?и 1896 , држава ?е увела тарифне бари?ере за житарице из Че?абинска , као и из Ман?ури?е . Ова мера ?е променила начине извоза житарица, тако што су изгра?ени нови млинови у Алталу , Новосибирску и Томску , а многе фарме су прешле на производ?у маслаца. Од 1896 . до 1913 , Сибир ?е извозио око 502.000 тона житарица и брашна годиш?е. ^[2]

Транссибирска железница ?е остала главна саобра?а?ница унутар Руси?е. Око 30% руског извоза се транспорту?е преко ове пруге. После распада Сов?етског Савеза и отвара?е граница Руси?е, железница ?е постала популарна за стране туристе, али и за Русе. Данас транссибирска железница превози око 20.000 конте?нера годиш?е у Европу, ук?учу?у?и и 8.300 конте?нера из ?апана . Ово ?е ипак мали бро?, узима?у?и у обзир да ?апан извози у Европу око 360.000 конте?нера годиш?е. Руско министарство транспорта очеку?е да ?е бро? конте?нера за Европу пове?ати на 100.000 до 2005 . са око 120 возова на дан. Овим растом иде и потреба да се на деловима деоница са ?едном траком пруге постави дупли колосек.

Успон Ази?е и акцелераци?а транспорта

Са економским успоном Ази?е пове?ала се стратешка лега Транссибирске железнице. Уз координаци?у са Трансмонголском железницом конте?нер из кинеског Пекинга до немачког Хамбурга путу?е 15 дана, из ?апана 25 дана ^[3] . Према изв?ешта?у из 2009 . возу ?е са руске обале Пацифика до западне руске границе требало 12 дана. Те године обелоданили су програм за убрза?е те деонице на седам дана. Програм ?е вредан 11 мили?арди долара у периоду од 5 година. Тиме би пове?али прос?ечну дневно пре?ену дужину са 900 км на око 1500 км.

Од ?ануара 2008 . Кина, Монголи?а , Руси?а, Белоруси?а, По?ска и Немачка договориле су споразум о лини?и Пекинг?Хамбург ^[4] . Возом допрема блага ?е ⅓ до ½ бржа него морским путем. Са 2009 . за 20% ?е сма?ен трошак превоза конте?нера, тако трошак ?едног стандардног конте?нера изме?у ?окохаме и По?ске кошта 2820 долара, од коре?ског Пусана 2154 долара ^[5] . ?едан од отежава?у?их фактора ?е ширина колосека, воз треба двапут да ме?а подвож?е, на граници са Европском уни?ом и Кином. У Монголи?и и Белоруси?и ?е ширина колосека тако?е руских 1520 мм.

Црквени воз ^[6]

За време Руског царства , до 1917 , уз композици?у ?е био прик?учен и вагон Руске православне цркве , ко?и ?е служио у кра?евима где ?ош нису имали изгра?ену цркву, радницима ко?и су радили транссибирску пругу и путницима. Након октобарске револуци?е и за време комунизма воз ?е био укло?ен, а од априла 2005 , у договору Руске православне цркве и Руских железница , воз ?е опет део транссибирске магистрале.

Траса пута [ уреди | уреди извор ]

Транссибирска

Трансмонголска [ уреди | уреди извор ]

Трансман?урска [ уреди | уреди извор ]

Неке од интересантни?их чи?еница [ уреди | уреди извор ]

Неке од на?интересантни?их станица

• станица Витебск у Санкт Петербургу
• на?ве?а станица се налази у модерном граду Новосибирск , где се налази и железнички музе?.
• Иркутск , станица у слогу класицизма
• Североба?ка?ск , станица у слогу француског Ла Корбиз?е?а
• С?уд?анка , изгра?ена 1904 . сва у мермеру
• Бироби?ан, станица написана на хебре?ском и ?евре?ским орнаментима
• Владивосток , стара, рестаурирана станица са орнаментима
• на?дужу руту ?е донедавно саобрачао воз № 53/54 Харков-Владивосток ко?и ?е 9714 км прешао у 174 часа 10 минута. Касни?е ?е рекордно дугу руту радио воз Ки?ев-Владивосток.
• данас ?е на?бржи воз ко?и вози директно на релаци?и Москва-Владивосток № 1/2 Руси?а , пут пре?е у 6 дана и 2 часа.

Остале чи?енице

• пруга ?е дуга 9288,2 km иако се понекад говори да има 9.298 km
• на?хладни?е место ?е изме?у Могоче (на 6906 километру од Москве) и Сковородина (7306. километар), где температуре пада?у до -62 °C
• на?виша тачка на пруги ?е 1.040 m на горском прелазу ?аблонов?а (6110. километар од Москве) код Тургуту?а
• на?нижа тачка пруге ?е уз обалу Пацифика код Амурског залива (9252. километар)
• на?дужи мост ?е преко реке Амур 2616 метара (на 8512. километру)
• на?дужи тунел има 7 km али се користи само за теретни саобра?а?, налази се код Амура
• на?дужи тунел за путнички саобра?а? има 2 km - Тармачукански тунел (8080. километар) код Аркаре
• на?скуп?и део град?е пруге ?е 260 km секци?а код ?езера Ба?кал , названа Циркум-ба?калска пруга

Ме?ународни са?ам ЕКСПО 1900. у Паризу [ уреди | уреди извор ]

Транссибирска железница имала ?е сво?у величанствену поставку на Ме?ународном са?му ЕКСПО , ко?и ?е био 1900 . у Паризу . Имитаци?а вож?е по железници симулирана ?е помера?ем панораме, а ?вож?а“ ?е тра?ала ?еднан час. Панораму ?е сачи?авао приказ руских градова Москву , Омск , Иркутск , следио ?е Велики кинески зид и Пекинг . Врло довршен приказ, ко?и се дора?ивао до 1903 , добио ?е златну меда?у комиси?е под Густавом А?фелом за мост Транссибирске железнице преко реке ?енисе? , царског инже?ера Лавра Проскур?акова . Дора?ена панорама ?е суделовала и на Ме?ународном са?му ЕКСПо 1904 . у америчком Сент Луису . Поставка се данас налази у петроградском Ермитажу и ради се на ?ено? поновно? изложби у станици Витебск ( Санкт Петербург ), док ?е копи?е бити изложене по другим железничким станицама у Руси?и.

Фотографска експедици?а Серге?а Прокудина-Горског [ уреди | уреди извор ]

Године 1909, са благословом руског цара Никола?а II на експедици?у по транссибирско? рути отишао ?е познати пионир фотографи?е у бо?и, члан Царског географског друштва Серге? Миха?лович Прокудин-Горски . Ужива?у?и потпуну слободу и помо? железничког особ?а Серге? Прокудин направио ?е богату фотографску документаци?у дуж железнице. 1917 . доласком револуци?е побегао ?е, сре?ом за?едно са сликама, у Норвешку . Четири године након ?егове смрти, ?егова родбина ?е продала слике америчко? Конгресно? библиотеци. Богат фотографски фонд ?е данас дигитализован и доступан ?авности.

Транссибирска железница у популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Путопис Антона Чехова

?едан од знача?ни?их записа о путова?у кроз Сибир дао ?е руски писац Антон Чехов , ко?и ?е на пут према Руском далеком истоку кренуо 1890 . године. Пут, ко?и ?е описао у к?изи Пут за Сахалин , ?е водио на траси буду?е железнице.

Фаберже?ево ?а?е

Године 1900, руски ?увелир Карл Петар Фаберже направио ?е, за царску породицу Романов , Фаберже?ево ?а?е мотивом транссибирске железнице, назван Транссибирска железница .

Филмови

• култни филм Хорор експрес из 1973 .
• сов?етски филм Транссибирски експрес ( рус. Транссибирский экспресс ) из 1977 . (продукци?ска куча Казахфилм )
• на?нови?и филмски приказ транссибирске железнице у америчком филму Транссибир ( енгл. Transsiberian ) сним?ен 2008 . (кадри сним?ени ве?ином у Литвани?и)
• ратно истори?ска драма Адмирал (2008) ко?е се дешава за време Руског гра?анског рата

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Ори?ент експрес
• Железница Туркестан-Сибир
• Трансаралска железница
• mASIAfucker (авантуристички роман-путопис из 2001-2002)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Томас Брин. The Trans-Siberian Handbook . Trailblazer.. (6th изд.). 2003. ISBN 978-1-873756-70-6 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Воз Златни орао - Транссибирски експрес (Воз Златни орао - Званични канал)
• Истори?а град?е Транссибирске железнице (Телевизи?а Звезда - Званични канал)
• Транссибирска железница, ?иновска артери?а Руси?е
• Виртуално путова?е Транссибирском железницом од компани?е Гугл и Руских железница
• Црквени воз

Куповина карата

• pass.rzd.ru Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. септембар 2011) (?език: руски)
• russianrails.com (?език: енглески)
• trainsrussia.com Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. ?ун 2009) (?език: енглески)
• russiantrain.com (?език: енглески)