Тка?е представ?а технолошки процес израде тканина уза?амним преплита?ем два система жица. ?едан систем жица иде уздуж тканине и назива се основа , а други по ширини тканине и назива се потка .

Разноврсним укршта?ем ова два система наста?у тканине различитих особина, изгледа и структура. ^[1]

Истори?ат тка?а [ уреди | уреди извор ]

Посто?е различите претпоставке о томе када ?е човек почео да се бави тка?ем. Ве?ина народних преда?а широм света настанак тка?а везу?е за човеково посматра?е природе и уочава?е могу?ности преплита?а грана дрвета или лиш?а бамбуса. Осим тога, легенде многих култура проналазак технике тка?а повезу?у са почетком сопствене истори?е. Асирци ту част указу?у кра?ици Семирамиди , Егип?ани боги?и Изиди , ко?а се представ?а са чунком у руци или на глави, Стари Грци боги?и Атини , а Рим?ани Минерви . ^[2]

Ствара?е тканина ?е било могу?е захва?у?у?и двема чи?еницама: проналаску одговара?у?их влакана и упреда?ем кратких влакана у нити помо?у вретена ^[3] Фрагменте на?рани?е изра?ених тканина, арехеолози су проценили као стре више од 10000 година, т?. да датира?у из времена неолита а на?ени су у ?езерско? области у Шва?царско? . ^[4]

Вековима су основине жице биле пребиране прстима, подиза?ем сваке жице по?единачно. Уво?е?ем ?едне врсте дашчица ко?е су омогу?авале да се од?едном подигне група основиних жица и тако формира зев , процес тка?а се умногоме усавршио, али ?е ?ош увек константно запош?авао ?едну руку ткача. Да би ткач ослободио обе руке и да би могао да користи чунак са намотаном потком , било ?е потребно откри?е и примена точка и полуге ^[5] што ?е довело до конструкци?е савременог разбо?а.

Разбо?и ко?е користимо данас су у суштини слични онима од пре хи?аду година, а многе данаш?е тканине су изра?ене у структурама старим више хи?ада година. Први и на?стари?и разбо?и су били вертикални. Ткачи су навезивали основине нити о греду или грану, а на до?им кра?евима основиних нити су везивали каме?е (тежаче) да би постигли затегнутост основе.

Овакав тип разбо?а присутан ?е код ве?ине старих народа. Сре?е се у Скандинави?и , Старо? Грчко? , у Инди?и , Северно? Америци ( Инди?анци ), код Пуебло Инди?анаца , Египту , Перу у итд. ^[6] Усавршени вертикални разбо?и се данас користе за израду таписери?а , ?илима , тепиха и простирки . ^[7] Усавршава?е хоризонталног ручног разбо?а ?е било постепено. Прво ?е допу?ен са основиним и робним ва?ком (вратилом) и брдом (Кина, 1500 -1000. п. н. е.), а потом рамовима ничаница у ко?е ?е уво?ена основа да би се формирао зев . Разбо? са рамовима представ?а велики корак у разво?у тка?а, ?ер ?е омогу?ио прво сложени?е мустрира?е тканина по ре?ефу, фигураци?и и бо?и. На?стари?и разбо? са рамовима датира из 400. године п. н. е. (Кина). ^[8] .

Припрема за тка?е [ уреди | уреди извор ]

Припрема за тка?е обухвата припрему основе , ( снова?е и уво?е?е у разбо?) и припрему потке .

Припрема основе подразумева избор предива , технички прорачун ко?им се утвр?у?е бро? основиних жица потребних за доби?а?е тканине одре?ене ширине и дужине. Тачан бро? основиних жица доби?а се када се ширина тканине изражена у цм помножи са бро?ем жица основе по 1 cm ко?и зависи од густине (фино?е, нумераци?е) брда . Израчунава?е дужине основе подразумева збир же?ене дужине тканине, проценат утка?а, и утрошак основе на везива?е за робно вратило. Осим тога, одре?у?е се и редослед бо?а основиних нити, након чега следи поступак снова?а . ^[9]

Припрема потке обухвата избор предива и премотава?е потке на чунак . ^[10] .

На?чеш?е се за основу користи кончано предиво , због ?ачине и способности да издржи велико тре?е и напрегнутост жица, а за потку могу да се користе на?различити?и матери?али, у складу са же?еним карактеристикама тканине. ^[11] За тка?е се употреб?ава предиво изра?ено од влакана би?ног порекла ( лан , коноп?а , сисал , рафи?а , памук ); животи?ског порекла ( свила , вуна , разне животи?ске длаке); вештачки доби?ена влакна (органског порекла - целулоза и неорганског порекла - на?лон , дралон , перлон , акрил ). ^[12]

Основни принципи тка?а [ уреди | уреди извор ]

На?важни?е за процес тка?а ?е да се основине жице држе под напетош?у, тензи?ом, тако да леже у реду у ?едно? равни. Основни аспекти ручног тка?а остали су непроме?ени до данаш?их дана. Све ве?им кориш?е?ем свиленог и памучног предива постепено улазе у употребу две греде преко ко?их ?е намотана основа ко?а ?е сада постав?ена хоризонтално. На кра?евима сваке греде био ?е везан конопац у облику омче. ?една омча се везивала око дрвета а друга око струка ткача. Наги?а?ем уназад наспрам омче или каиша, ткач ?е затезао основу и ме?ао напетост жица по сво?о? же?и. ^[13]

Пре тка?а на разбо?у са хоризонтално постав?еном основом , основине жице се постав?а?у на основин ва?ак (основино вратило), пролазе преко основиног моста (основине ?упри?е) и изме?у два штапа за прав?е?е крста, затим уводе у ничанице рамова , брдо и навезу?у на робно вратило . ^[14] .

Процес ствара?а тканине на разбо?у обухвата низ континуираних рад?и као што су: формира?е зева (подиза?е и спушта?е рамова ), пробацива?е потке кроз отворен зев, постепено затвара?е зева, приби?а?е потке брдом уз лини?у створене тканине, намотава?е новоствореног дела тканине на робни ва?ак (вратило) и одмотава?е основе са основиног ва?ка за онолико колико ?е утрошено током процеса тка?а. ^[15] .

Преплета?и тканина [ уреди | уреди извор ]

Преплета?и чине конструкци?у тканине т?. представ?а?у начин укршта?а основе и потке (?ихов ме?усобни положа? у тканини) и одре?у?у конструкци?у тканог матери?ала. ^[16] Осим тога, уз предиво ко?е се користи за основу и потку , и преплета?и утичу на изглед и особине тканине.

Преплета? се одре?у?е величином рапорта (Р) основе или потке, ко?и представ?а на?ма?и бро? различито везу?у?их жица основе и потке по одре?еном редоследу, после кога се та? редослед понав?а. У ?едном преплета?у, на основу бро?а везивних тачака основе и потке на површини (лицу тканине) може се видети ко?и ?е систем заступ?ени?и, чиме се преплета? дефинише као основин (доминантна основа), поткин (доминантна потка) и ?еднакостан (под?еднако заступ?ена оба система). ^[17]

Осим ове поделе, преплета?и се могу разврстати у пет различитих група, и то: основни (платно, кепер и атлас), изведени (рипс, панама, по?ачани, вишеструки, лом?ени, одузети, мрежасти, сенчени кепер), комбиновани, жакар и сложени преплета?и.

Сви наведени преплета?и графички се приказу?у на посебном т?в. ткачком папиру кога карактерише квадратна подела, где вертикалне колоне представ?а?у основу, а хоризонталне колоне потку.

Уцртава?е преплета?а у ткачки папир обав?а се на одре?ен начин, тако што се место на коме се на лицу тканине налази основа обележава пуним по?ем или неким ?наком, док место потке, на лицу тканине, на цртежу оста?е празно. ^[18]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• ?илим
• Дамаст
• Мутав?и?а
• Вуна

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Уметност и техника ручног тка?а Миланка Николи?, Стручна к?ига Београд 1999 ИД ? 743621244160
• Living with Decorative Textiles, Nicholas Barnard, James Merrell, THAMES & HUDSON. 1995.  ISBN 978-0-500-27821-5 .
• Weaving & spinning / Ru?no tkanje (prevod i obrada Margareta Lega?) - Mladost Zagreb 1977. Weaving & spinning / [edited by Yvonne Deutch]. London [etc.] Marshall Cavendish. 1977.  ISBN 978-0-525-70070-8 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тка?е на Викимеди?ино? остави .

• https://en.wikipedia.org/wiki/Weaving
• http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0505/rucno-tkanje_review09-03_110305.pdf
• http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Veljko_Milkovic_Moguc_izum_veci_od_tocka.pdf
• https://www.britishmuseum.org/pdf/BMTRB_5_Higgitt_et_al.pdf
• https://archive.org/stream/historyprinciple00barluoft#page/n17/mode/2up
• https://collection.cooperhewitt.org/objects/18482983/images/