한국   대만   중국   일본 
Техеранска конференци?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Техеранска конференци?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Слева надесно, ?осиф Ста?ин, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил

Техеранска конференци?а ?е био састанак ?осифа Ста?ина , Френклина Рузвелта и Винстона Черчила од 28. новембра и 1. децембра 1943 . ко?и се одржао у Техерану , Иран . То ?е била прва конференци?а изме?у три светске силе ( СССР , САД и У?еди?ено Кра?евство ) ко?о? ?е присуствовао Ста?ин. Она ?е следила Каирску конференци?у , а пратиле су ?е ?алтска конференци?а и Потсдамска конференци?а . Главна тема ?е била отвара?е другог фронта у западно? Европи. У исто време, посебан протокол ?е обавезао ове три зем?е да призна?у независност Ирана.

На?важни?е, конференци?а ?е организована да се направи коначна стратеги?а за рат против нацистичке Немачке и ?ених савезника .

На?важни?е одлуке [ уреди | уреди извор ]

  • Донесен ?е споразум ко?и из?ав?у?е да ?угословенским партизанима треба пружати помо? у оруж?у и опреми и тако?е во?ним операци?ама.
  • Усаглашено ?е да би било поже?но да Турска у?е у рат на страни Савезника пре кра?а године.
  • Ако се Турска на?е у рату да ?е Сов?етски Савез подржи.
  • Да се операци?а Оверлорд покрене током ма?а 1944, за?едно са операци?ом у ?ужно? Француско? .
  • Усаглашено ?е да во?ни кабинети три силе треба да буду у блиско? вези ?едни са другима.
  • Британи?а и САД су обе?але Ста?ину да ?е послати трупе у западну Европу; договорено ?е да оне стигну у проле?е 1944.
  • Ста?ин инсистира на отвара?у другог фронта у Европи, да би сма?ио притисак Немаца на истоку

Састанак [ уреди | уреди извор ]

Главне савезничке во?е, Черчил, Рузвелт и Ста?ин, знане и као ?Велика тро?ица“ због снаге наци?а ко?е су представ?али и ?ихове миро?убиве сарад?е током Другог светског рата. Ова тро?ица лидера су се састала само два пута током Другог светског рата, али када су учествовали на конференци?ама, ?ихове одлуке су промениле ток истори?е.

Прва од ове две конференци?е ?е Техеранска конференци?а. Она ?е дошла тек након много молби и прет?и од Рузвелта, ко?и ?е био слаб и болестан у то време, али ?е желео да о?ача сарад?у изме?у С?еди?ених Држава, Велике Британи?е и Сов?етског Савеза. Заправо, Рузвелт ?е толико желео ова? састанак да ?е био во?ан да направи бро?не уступке Ста?ину, нешто што ?е, у очима света, био знак слабости. ?егова слабост се одражавала у самом избору месту састанка, на месту ко?е ?е било врло погодно за Ста?ина.

Черчил и британске дипломате су се надале да ?е успоставити метод за опхо?е?е према Ста?ину и зато су уговорили Каирску конференци?у. Ме?утим, Каирска конференци?а ни?е ишла онако како ?е планирано. Рузвелт ?е био уздржан и затегнут, игноришу?и пита?е Ста?ина, а конференци?а ?е углавном проведена разговара?у?и о буду?о? политици са Кином и ?апаном . Са Каирске конференци?е, чинило се да ?е Рузвелт планирао да се сам побрине за Ста?ина, али ?егово здрав?е му не?е дозволити да преговара Са Ста?ином са ?аке, усредсре?ене позици?е. Заправо, Рузвелт ?е дошао у Техеран 28. новембра 1943 . са мало снаге за ценка?е и лошим здравственом ста?у. Насупрот томе, Ста?ин ?е дошао задово?ан због недавних победа Сов?етског Савеза на Источном фронту и очевидно уздигнуте главе. Черчил ?е био миран и сконцентрисан, нада?у?и се да ?е промовисати сво? медитерански план.

Техеранска конференци?а ?е била прва конференци?а три силе у Другом светском рату, тако да ?е прва ствар ко?у су САД и Велика Британи?а урадиле ?е било да се побрину да доби?у пуну сарад?у и помо? Сов?етског Савеза за све ратне политике. Са британске стране истакнут ?е знача? партизанске борбе у ?угослави?и ко?а везу?е 21 немачку дивизи?у, и предложено пружа?е пуне подршке НОВ? у оруж?у.

  • " Преми?ер Черчил : Жалосна ?е чи?еница да готово никакве залихе нису достав?ене 222.000 ?уди бро?ним присталицама Тита морским путем. Ти одлучни (борци) држе у ?угослави?и онолико Немаца колико ми држимо ?ужно од Рима. Немци су бачени у забуну након колапса Итали?е и патриоте су осво?иле контролу над великим деловима обале." [1]
  • " Генерал А?зенхауер нагласио ?е витални знача? настав?а?а максималних могу?их операци?а на успостав?еном попришту... Он веру?е да сву могу?у опрему треба слати Титу, ?ер су Михаилови?еве снаге од мале вредности." [2]
  • Генерал Брук ?е, прелазе?и на ?угослави?у, рекао да су у то? зем?и Немци има?у тешко?а да одржава?у сво?е комуникаци?е. Отуда, сва добит мора бити извучена из свих прилика да се уве?а?у немачке нево?е путем помага?а партизана. Желимо да се организу?е систем допрема?а оруж?а и ваздушне подршке. Генерал Брук рекао ?е да ?е сада 21 немачка дивизи?а распоре?ена у ?угослави?и до грчке границе." [3]
  • " Преми?ер Черчил : Изванредне ствари постижу се у ?угослави?и од стране Тита, ко?и ради много више него што ?е Михаилови? постигао. Нема планова да се у ?угослави?у поша?е велика арми?а, али се Немцима може задати ударац кроз помага?е Титових снага путем пове?аног снабдева?а." [4]
  • " Преми?ер Черчил ... Он сматра да би било кратковидо дозволити Немцима да смрве ?угослави?у, а да се тим храбрим ?удима ко?и се боре под Титом оруж?е ко?е би они тражили. Нагласио ?е да би операци?е на Балкану биле знача?ан фактор у развлаче?у Немаца и тиме ствара?а олакша?а на руском фронту. [5]

С друге стране, Ста?ин и Ворошилов били су неповер?иви према предлозима за подршку Титу. Оспорили су британске податке о немачким дивизи?ама у ?угослави?и, те су, не зна?у?и да су Британци успели да декодира?у немачке системе радио-комуникаци?е, изнели тврд?у да напротив у ?угослави?и има само 8 немачких дивизи?а. [6] . Ста?ин ?е изнео став да се слаже са помо?и Титу, али да то не сматра за важну ствар [7] На кра?у ?е ипак усаглашен став о пружа?у помо?и партизанима у оруж?у и опреми, и у призна?у НОВ? за савезничку снагу.

Да?ем Рузвелт ?е дао Ста?ину предлог ко?у ?е Ста?ин чекао ?ош од ?уна 1941: да Англо-Американци отворе други фронт у Француско? у проле?е 1944. Ово ?е био Ста?инов на?ве?и политички ци? у рату, тако да ?е био врло задово?ан. Што се тиче опште ратне политике, Сов?етски Савез ?е захтевао подршку у западно? Европи и договорено ?е да те трупе стигну у проле?е 1944. Тако?е ?е договорено да СССР у?е у рат против ?апана када нацистичка Немачка буде поражена. Рузвелт, Черчил и Ста?ин су се сложили да се силе Осовине суоче са безусловном преда?ама и када ?едном буду поражене, државе у савезу са силама Осовине би биле поде?ене у територи?е под контролом Сов?етског Савеза, САД и Велике Британи?е. У односу на за?едничка савезништва и ме?ународне односе, Иран и Турска су били главне теме. Велика тро?ица су се договорила да подрже иранску владу, као што ?е изнето у следе?о? одлуци:

Три владе уважава?у да ?е рат изазвао специфичне економске потешко?е за Иран, и оне су се сложиле да ?е наставити да омогу?у?у влади Ирана еконономску помо? колико ?е могу?е, у односу на тешке захтеве ко?е од ?их изиску?у ?ихове во?не операци?е широм света и недостатка транспорта, сирових матери?ала и набавки за цивилно становништво.

Као додатак, од Сов?етског Савеза ?е тражено да пружи подршку Турско? ако био она ушла у рат, а ?их тро?ица су одлучила да би на?пово?ни?е када би Турска ушла у рат на страни савезника пре кра?а године. Упркос томе што ?е био приморан да прихвати гор?е споразуме са конференци?е, Ста?ин ?е доминирао конференци?ом, користе?и сов?етску победу у Курско? бици и во?ну мо?, као и к?учну позици?у на немачком фронту, да се избори за сво?е ци?еве. Рузвелт ?е покушао на кра?у са слама?у?ом навалом захтева, али са мало стратешких позици?а и осталих преговарачких мо?и, ни?е био у ста?у да уради ништа осим да удово?и Ста?ину. Черчил ?е на?више заговарао медитерански план уместо операци?е Оверлорд, нешто што ?е узнемиравало све дипломате и званичнике. Тако ?е Ста?ин прокрчио себи пут кроз конференци?у, испу?ава?у?и све задатке са сво?е листе. ?едан од на?ве?их уступака Черчила и Рузвелта се тицао послератне По?ске. Ста?ин ?е желео да источни део По?ске дода Сов?етском Савезу, а да се границе По?ске прошире у другом кра?у зем?е. Черчил и Рузвелт су пристали на ова? захтев, а по?ске границе су проглашене дуж река Одра и Нисе и Курсонове лини?е, упркос протестима по?ске владе у егзилу у Лондону . Черчил и Рузвелт су тако?е дали слободне руке у сво?о? зем?и и дозволили Сов?етском Савезу да постави сателитске комунистичке владу у По?ско?, Чешко? , Словачко? , балтичким државама , Румуни?и и осталим источноевропским зем?ама. Након што су горепоменути зак?учци били донесени, Ста?ин, Рузвелт и Черчил су се вратили у сво?е зем?е да изврше ратне политике, са договором да се во?ни лидери ове три зем?е чеш?е за?еднички сре?у, за да?е расправе.

Касни?е, критичари су тврдили да су Черчил и Рузвелт били слаби, одби?а?у?и да се супротставе Ста?ину. Ипак, поново сагледавши конференци?у, чини се да ?е Ста?ин био приморан да направи на?више уступака и да се на?више бори за оно што ?е желео.

Тро?ни састанак на вечери [ уреди | уреди извор ]

Током овог састанка на Техеранско? конференци?и, Ста?ин ?е предложио погуб?е?е од 50-100.000 немачких официра. Рузвелт, не схвата?у?и да ?е Ста?ин озби?ан, се нашалио да би можда могло 49.000. Черчил ?е одбацио иде?у ?хладнокрвног погуб?е?а во?ника ко?и су се борили за сво?у државу." Затим ?е рекао: ?ратни криминалци мора?у да плате за сво?е злочине и по?единци ко?и су починили варварска дела и у сагласности са Московским документом , ко?и ?е он сам написао, они мора?у да има?у су?е?е у местима где су злочини почи?ени." Снажно се успротивио ?погуб?е?има за политичке сврхе."

Деклараци?а три силе [ уреди | уреди извор ]

Деклараци?а три силе од 1. децембра 1943:

Ми, председник С?еди?ених Држава, преми?ер Велике Британи?е и преми?ер Сов?етског Савеза, смо се сретали ова протекла четири дана, у ово? престоници нашег савезника, и обликовали и потврдили нашу за?едничку политику.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ It was a lamentable fact that virtually no supplies had been conveyed by sea to the 222,000 followers of Tito. These stalwarts were holding as many Germans in Yugoslavia as the combined Anglo-American forces were holding in Italy south of Rome. The Germans had been thrown into some confusion after the collapse of Italy and the Patriots had gained control of large stretches of the coast. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 385
  2. ^ GENERAL EISENHOWER stressed the vital importance of continuing the maximum possible operations in an established theater... He believed that all possible equipment should be sent to Tito since Mikhailovitch’s forces were of relatively little value. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 445
  3. ^ Turning to Yugoslavia, GENERAL BROOKE said that since the withdrawal of Italian forces there, the Germans have found it difficult to maintain their communications in that country. Therefore, full advantage must be taken of all opportunities to increase the German difficulties in Yugoslavia by assisting the Partisans. It is desired to organize a system by which arms can be supplied to them and air assistance rendered as well. GENERAL BROOKE said that there were now some 21 German divisions deployed in Yugoslavia as far down as the Grecian border. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 528?529
  4. ^ Splendid things had been accomplished in Yugoslavia by Tito, who is doing much more than Mihailovich had accomplished. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 519
  5. ^ THE PRIME MINISTER ... He felt it was short-sighted to let the Germans crush Yugoslavia without giving those brave people now fighting under Tito weapons for which they might ask. He emphasized that the Balkan operations would be a great factor in stretching the Germans and thus giving relief to the Russian front. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 547
  6. ^ SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 551
  7. ^ MARSHAL STALIN said he understood that two or three divisions would be made available to help Turkey should she come into the war or to help in the Partisan movement in Yugoslavia. There is no difference of opinion on this point. We feel it desirable to help in Yugoslavia and to give two or three divisions if it would be necessary to do so. The Soviets do not think, however, that this is an important matter. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943) , pp. 549

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Техеранска конференци?а на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Техеранска_конференци?а&oldid=27827890 ”