Тахи?ани
(
тах.
Ta'ata Tahiti (Ma'ohi)
,
фр.
Tahitiens (Maohis)
) или
Маохи
, ?есу
полинежански народ
ко?и насе?ава?у
Тахити
. Смештено ?е у архипелагу
Друштвена Острва
ко?е припада
Француско? Полинези?и
, у ?ужном делу
Пацифика
. Изме?у
300
. и
600
. године н. е. након дугог путова?а
кануима
, полинежански народ ?е населио острво. Острво има око 200.000 становника од ко?их половина стално борави на острву. Главни и на?ве?и град на острву ?е
Папете
, а површина острва ?е 1048 km².
[1]
Призор са Тахити?а,
1842
. година
Староседеоци Тахити?а, пре контакта с Европ?анима, нису познавали
метале
и користили су технологи?у из
каменог доба
. Ме?утим, крчили су шуме и обра?ивали плодна вулканска тла. Изра?ивали су
кануе
.
[2]
Ору?е ко?е су користили било ?е изра?ено од камена, кости, шко?ки или дрвета. Проце?у?е се да ?е у тренутку првог контакта с Европ?анима
1767
. године на Тахити?у живело више од 40.000 ?уди, а на осталим острвима од 15.000 до 20.000.
[3]
Европ?ани (првобитно
Енглези
) донели су на острва многе, дотада домороцима непознате болести, попут
дизентери?е
,
малих боги?а
,
шарлаха
,
тифуса
и
туберкулозе
.
[4]
На те болести Тахи?ани нису имали никакав
имунитет
и то ?е исходовало сма?е?ем ?иховог бро?а с око 40.000 у 1767. години на око 16.000 у
1797
. години. Пописом
1881
. године побро?ено ?е 5.960 домородаца. Упркос ?ош неким епидеми?ама ко?е су се збиле након те године, бро? Тахи?ана почео ?е опет расти. Данас су Тахи?ани француски држав?ани и има?у два изабрана заступника у француско?
Народно? скупштини
и ?едног у
Сенату
. Пунолетни Тахи?ани гласа?у на скоро свим француским изборима.
[5]
Тахи?ани у друго? половини
19. века
Народ Тахити?а, Тахи?ани, говоре
тахи?ански ?език
, то ?е полинежански ?език, ко?и ?е сродан с
маорским
и
француским ?езиком
.
Култура тахи?ана названа ?е
Маохи
, одакле потиче реч
Маори
, што ?е полинежански назив за
Нови Зеланд
. Од те речи потиче и назив за древне свете гра?евине у Полинези?и ?
марае
.
Изглед Тахи?ана одражава ?ихово маорско порекло, углавном су високи, крупни и миши?ави, мада након меша?а гена, данаш?и Тахи?ани има?у кинеско и француско порекло. Фестивали плеса са карактеристичним ?иха?ем кукова, главно су обележ?е културног идентитета народа Полинези?е и велика туристичка атракци?а.
Веома интересантно у народу Тахити?а ?е посто?а?е тре?ег пола у данаш?ем друштву, ко?и носи назив
Маху
.
Маху
се ра?а?у као дечаци али се одга?а?у као дево?чице и равноправан ?е са женским и са мушким полом. Они изгледа?у и понаша?у се као тахи?анске жене, помажу у ку?ним пословима, одга?а?у децу, а тако?е раде и у хотелима и ресторанима.
Тахи?ани се углавном баве комерци?алним
риболовом
?ер ?е океан богат рибом и туризмом, с обзиром са ?е температура веома пово?на, у просеку ?е 28 °C, и не прелази 32 °C.
Тахи?ани су веома госто?убив и толерантан народ, кога чине протестанти и католици. Веома су посве?ени сво?им обича?има, у ко?има веома доминира цве?е. Они од цве?а праве венце, ко?има дару?у посетиоце и оне ко?и одлазе са острва.
[1]
-
Омаи
? млади домородац ко?ег ?е британски брод
Авантура
(
енгл.
Adventure
), с другог
Куковог
путова?а
1774
. године, довео у
Енглеску
и после вратио у домовину (други ?е домородац Океани?е ко?и ?е посетио Европу, након Ахуторуа ко?ег ?е у
Париз
довео
Бугенвил
1768
. године)
-
Помаре IV
? бивша тахи?анска кра?ица
-
-
Поувана а Опа
? во?а покрета за независност Тахити?а од Француске ко?и ?е деловао у касним
1950им
.
|
---|
Тонги?ска
група
| |
---|
Сржнополинези?ска
група
| Футунски
| |
---|
Самоански
| |
---|
Елишки
| |
---|
Источнополинези?ски
| Тахи?ански
| |
---|
Маркиски
| |
---|
други
| |
---|
|
---|
|
---|