Тауербри?
Тауербри?

Тауербри? ( енгл. Tower Bridge ) ?е покретни мост преко реке Темзе у Лондону . Име ?е добио по оближ?ем Тауеру ( енгл. Tower of London ). ^[1] Изград?а ?е почела 1886. године а мост ?е отворен 1894. Мост прелази Темзу у близини Лондонске куле и постао ?е ?едан од иконских симбол Лондона. Због тога се Тауербри? понекад поистове?у?е са Лондонским мостом ко?и се налази око осам километар узводно. Тауербри? ?е ?едан од пет лондонских мостова ко?и су сада у власништву и одржава?у Бри? Хаус Есте?тса , добротворне организаци?е ко?и надгледа Лондонска градска корпораци?а . Он ?е ?едини од тих пет мостова ко?и не повезу?е град Лондон директно са обалом Садарка, ?ер на северно? страни излази на Тауер Хамлетс .

Мост се састо?и од две мостовне куле повезане на гор?ем нивоу са две хоризонталне пешачке стазе, диза?ниране да издрже хоризонталне силе затеза?а ко?е врше суспендовани делови моста на копненим странама кула. Вертикалне компоненте сила у суспендованим пресецима и вертикалне реакци?е две пешачке стазе носе две робусне куле. Окретни зглобови и управ?ачке машине смештени су у основи сваке куле. Пре ?егове обнове током 2010-их, схема бо?а моста датирала ?е из 1977. године, када ?е био обо?ен црвено, бело и плаво за Сребрни ?убиле? кра?ице Елизабете II . ?егове бо?е су касни?е вра?ене у плаву и белу. ^{[2] [3]}

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

У друго? половини XIX века, развитком Лондонске луке , ко?а ?е к?учни део лондонске економи?е и ?еговог истори?ског развитка, у источном делу тадаш?ег Лондона (данаш?и East End ) ?ав?а се потреба за новим мостом преко Темзе . ^[4] Први мост у Лондону био ?е Лондонски мост ( енгл. London Bridge ) након чега се изгра?у?е низ мостова западно од ?ега. Тиме су источни?и делови били остав?ени без начина прелаже?а Темзе без кориш?е?а ?едног од ових мостова, са изузетком тунела испод Темзе ко?и ?е отворен 1870. Мана овог тунела ( енгл. Tower Subway ) била ?е што су могли да га употреб?ава?у само пешаци.

Ова? проблем више ни?е могао да се игнорише и 1876. године Корпораци?а Лондона ( енгл. Corporation of London ) ? носилац извршне власти тог дела Лондона ? одлучу?е да об?ави ?авни конкурс за диза?н новог моста. Главни проблем изград?е моста на локаци?и низводно од Лондонског моста био ?е да ни?е било могу?е изградити конвенционалан мост ?ер би се тиме затворио приступ ве?им бродовима у лондонску луку. ?едино реше?е била ?е изград?а покретног моста. Коначан избор диза?на моста ни?е учи?ен све до 1884. Победнички диза?н ?е направио Хорас ?онс ( енгл. Horace Jones )

Почетак [ уреди | уреди извор ]

Посебан комитет за мост или метро ко?им ?е председавао сер Алберт ?озеф Алтман формиран ?е 1877. да би се пронашло реше?е. ^[5] Достав?ено ?е више од педесет диза?на, ук?учу?у?и ?едан од гра?евинског инже?ера сер ?озефа Базалгета , ко?и ?е одби?ен због недостатка дово?ног простора за главу. Про?екат ни?е одобрен све до 1884. године када ?е одлучено да се изгради подизни мост . ^{[4] [6]} Сер ?он Волф Бари ?е постав?ен за инже?ера, а сер Хорис ?оунс за архитекту (ко?и ?е тако?е био ?едан од суди?а). ^{[7] [8]} Акт парламента ко?им се одобрава изград?а ?е усво?ен 1885. Тиме ?е прецизирано да ?е распон отвара?а обезбедити чисту ширину од 200 ft (61 m) и висину од 135 ft (41 m). Диза?н ?е морао бити у готичком стилу . ^[7] Изград?у ?е финансирала Бри? Хаус Исте?тс , добротворна организаци?а основана 1282. за одржава?е Лондонског моста, чи?а се надлежност касни?е проширила на Тауербри?, Блекфра?арс мост, мост Садарк и Милени?умски мост. ^[9]

Бери ?е про?ектовао мост са две куле моста изгра?ене на стубовима. Централни распон ?е био поде?ен на два ?еднака крака или листа, ко?и су се могли поди?и да би омогу?или пролаз речног саобра?а?а. Два бочна распона су били висе?и мостови, са усидреним шипкама на опорцима и кроз шипке садржане у гор?им стазама моста. ^[7]

Конструкци?а [ уреди | уреди извор ]

Изград?а ?е почела 1886. године, а камен теме?ац ?е положио принц од Велса 21. ?уна и тра?ала ?е осам година. ^{[10] [11]} Главни изво?ачи су били сер ?он ?ексон (теме?), ^[12] [[[William Armstrong, 1st Baron Armstrong|Армстронг, Мичел и компани?]]а (хидраулика), Вили?ам Вебстер ^[13] и сер Вили?ам Арол & Ко . ^[14] На градилишту су радиле 432 особе; Е В Кратвел ?е био стални инже?ер за изград?у. ^[15]

Два стуба, са преко 70.000 дугих тона (78 кратких тона; 71 т) бетона , потоп?ена су у корито реке да би се подржала конструкци?а. ^[16] Више од 11.000 дугих тона (12 кратких тона; 11 т) челика ?е кориш?ено у оквиру за тор?еве и стазе, ко?и су затим обложени корнишким гранитом и портландским каменом да би се заштитила челична конструкци?а. ^[17]

?онс ?е умро 1887, и ?ор? Д. Стивенсон ?е преузео про?екат. ^[18] Стивенсон ?е заменио ?онсову оригиналну фасаду од цигле са кит?асти?им виктори?анским готичким стилом, што ?е мост учинило препознат?ивим обележ?ем и требало ?е да усклади мост са оближ?им лондонским тор?ем. ^{[15] [18]} Укупни трошкови изград?е били су 1.184.000 фунти ^{[11] [15]} (што одговара ￡121,59 из 2018. години). ^[19]

Отвара?е [ уреди | уреди извор ]

Тауербри? ?е званично отворен 30. ?уна 1894. од стране принца и принцезе од Велса . ^{[7] [20]} Церемони?и отвара?а присуствовали су лорд Чемберлен , лорд Карингтон и министар унутраш?их послова Х. Х. Асквит . ^[11] Законом парламента прописано ?е да тег?ач треба да буде на станици да помогне пловилима у опасности при преласку моста, што ?е услов ко?и ?е остао на снази до 1960-их. ^[20]

Мост ?е повезивао А?рон ге?т, на северно? обали реке, са Хорселидовн ле?ном, на ?угу ? сада познатим као Тауербри? приступ и Тауербри? пут . ^[15] Све док мост ни?е отворен, Тауер метро ? 400 m (0,25 mi) западно ? био ?е на?кра?и пут за прелазак реке од Тауер Хила до улице Тули у Сауварку . Отворен 1870. године, Товер метро ?е био ме?у на?рани?им подземним (?цевним“) железницама на свету, али ?е затворен након само три месеца и поново ?е отворен као пешачки тунел са наплатом путарине. Када ?е Тауербри? отворен, ве?ина пешачког саобра?а?а ?е прешла на кориш?е?е моста, ?ер ни?е било путарине за прелазак. Пошто ?е изгубио на?ве?и део прихода, тунел ?е затворен 1898. године. ^[21]

Стазе на отвореном изме?у кула на високом нивоу стекле су репутаци?у по проституткама и ?епарошима . Пошто се до ?их могло до?и само степеницама, пешаци су ретко користили шеталишта и она су затворена 1910. године. ^{[22] [23]} Шеталиште ?е поново отворено 1982. као део изложбе Тауербри?а. ^{[22] [24]}

Диза?н [ уреди | уреди извор ]

Мост ко?и ?е ?онс диза?нирао био ?е покретни мост укупне дужине 244 m са две куле, свака висока 65 m. Разда?ина изме?у кула ?е 61 m и та? централни део се састо?и из два покретна сегмента од ко?их се сваки подиже ка горе до угла од 83°. Како би се убрзало подиза?е моста за сваки од два сегмента ?е повезан против-тег. Механизам за подиза?е ?е хидрауличан. По отвара?у, систем ?е под притиском одржавала вода из шест резервоара за ко?е су, заузврат, притисак стварале парне машине. Механизам ?е и да?е хидрауличан али су воду и парне машине 1976. године заменили хидраулично у?е и електрични мотори. Мосту ?е потребан 1 минут да би се у потпуности подигао.

Изнад основне платформе изме?у две куле посто?и и висе?а платформа за пешаке ко?а ?е замиш?ена да уштеди време како не би морали да чека?у спушта?е моста.

Изград?а [ уреди | уреди извор ]

Изград?а ?е започета 1886. године. Само за структуре ко?е подржава?у две масивне куле утрошено ?е 70.000 тона бетона. Гра?а моста ?е примарно челична и он садржи 11.000 тона челика иако ?еговим изгледом доминира камена фасада ко?а у?едно штити челичну конструкци?у и има естетску улогу. Изра?ена ?е од гранита и камена.

Радови су тра?али 8 година, у изград?и ?е учествовало 5 изво?ача и 432 радника.

?онс ?е умро 1887. а радове ?е завршио сер ?он Вулф-Бери ( енгл. Sir John Wolfe-Barry ) ко?и ?е и одговоран за виктори?ански изглед фасаде.

Мост ?е отворио тадаш?и Принц од Велса , буду?и кра? Едвард VII 30. ?уна 1894. године.

Мост данас [ уреди | уреди извор ]

Мост ?е у власништву добротворне организаци?е ко?у надгледа Корпораци?а Лондона .

Висока платформа за пешаке ?е 1910. затворена да би 1982. била поново отворена. Данас ?е она у склопу сталне изложбе ко?а се протеже и кроз обе куле и осликава изград?у и прошлост ?едног од на?препознат?иви?их знаме?а Лондона.

Лондонска лука ?е данас измештена низводни?е те се мост ретко подиже, тек око 500 пута годиш?е, како би уступио пролаз пловилима. Речни саобра?а? и да?е има првенство што ?е 1996. године готово изазвало дипломатски инцидент када ?е конво? са америчким председником Бил Клинтоном био заглав?ен испред моста неколико минута како би пар туристичких бродова прошло. Ово ни?е ?едини инцидент везан за Тауербри?. 1952. ?едан лондонски аутобус ?е морао да прескочи са ?едног дела на други ?ер ?е мост почео да се диже у тренутку ?еговог преласка.

Подиза?ем и спушта?ем моста од 2000. године се управ?а да?ински из комп?утерског центра. Ова? систем се ни?е показао превише поузданим.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тауербри? на Викимеди?ино? остави .

• Official Tower Bridge Exhibition website
• Lift Schedule сатница подиза?а моста
• Bridge Lift Times
• Video showing the interior of a bascule chamber as the bridge lifts