Ст?епан Држислав
Плетер са натписом Ст?епана Држислава
Лични подаци
Пуно име	Ст?епан Држислав Трпимирови?
Датум смрти	997.
Место смрти	Кра?евина Хрватска
Гроб	црква Светог Стефана у Солину
Породица
Потомство	Светослав Суро?а , Крешимир III , Го?ислав
Родите?и	Михаило Крешимир II ?елена Славна
Династи?а	Трпимирови?и
кра? Хрватске
Период	969?997.
Претходник	Михаило Крешимир II
Наследник	Светослав Суро?а

Ст?епан Држислав ( лат. Dirzislaus ^[1] ; умро 997) ?е био хрватски кра? из династи?е Трпимирови?а . Владао ?е од 969. до 997. године ^[2] . ?егова владавина представ?а ?едну од на?дужих владавина у хрватско? истори?и.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ст?епан Држислав ?е био син Михаила Крешимира II и ?егове супруге, ?елене Славне . У време смрти свога оца, Ст?епан ?е био малолетан те ?е од 969. године до сво?е смрти, 8. октобра 976. године, као регент Хрватске деловала ?егова ма?ка, ?елена. Ст?епан ?е подржавао византи?ског цара Васили?а II у ?егово? борби против цара Самуила ( устанак комитопула ). Самуило ?е напао зем?у Ст?епана и осво?ио територи?е изме?у реке Дрине и Босне. Самуило ?е Држиславу слао и посланике ко?и су преговарали о склапа?у мира и савеза против Византи?е. Ст?епан их ?е примио у Клису. Према речима сплитског надбискупа Мартина, Ст?епан ?е 994. године прикупио новац за изград?у цркве Светог Михаила у Солину ^[3] . Византи?ски цар га ?е наградио титулом епарха Далмаци?е што му ?е дало формалну власт над темом Далмаци?ом . Од стране архиепископа, Ст?епан ?е 988. године крунисан за кра?а у Сплиту ^[4] . Ст?епан ?е повратио територи?е у Далмаци?и ко?е ?е од Византи?е изгубио кра? Трпимир II . Далмаци?а ?е тада обухватала градове Крк, Осор, Раб, Задар, Трогир и Сплит.

Млетачки дужд П?етро II Орсеоло престао ?е 996. године да пла?а порез хрватском кра?у што ?е довело до обнове непри?ате?става. Ст?епан ?е, за?едно са српским племеном Нерет?ана , обновио и поморске сукобе са млетачким бродовима. На мору ни?е имао успеха. Дужд ?е одбио ?егове захтеве за исплату пореза те ?е рат настав?ен. Држислав ?е умро убрзо након тога. Непосредно пред смрт именовао ?е свог на?стари?ег сина Светослава за во?воду и савладара. Светослав ?е по Држиславово? же?и требало да наследи престо. Сем Светослава, Ст?епан ?е имао ?ош дво?ицу синова: Крешимира и Го?ислава . Сва тро?ица су испо?ила претензи?е за хрватском круном након очеве смрти.

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century . Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.