한국   대만   중국   일본 
Станиша Стоши? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Станиша Стоши?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Станиша Стоши?
Станиша Стоши?
Датум ро?е?а ( 1945-07-26 ) 26. ?ул 1945.
Место ро?е?а Врбово ДФ ?угослави?а
Датум смрти 8. април 2008. ( 2008-04-08 )  ( 62 год. )
Место смрти Београд Срби?а

Станиша Стоши? ( Врбово , 26. ?ул 1945 ? Београд , 8. април 2008 ) био ?е певач српске народне музике познат по интерпретаци?ама песама вра?ског мелоса. [1]

Ро?ен ?е 1945 . године у селу Врбово код Владичиног Хана .

?егова на?познати?а песма ?е ? Лела Вра?анка “.

Кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Станиша Стоши? ?е заволео ?уж?ачки мелос у Учите?ско? школи у Вра?у, где ?е свирао виолину, био солиста у хору и имао прве часове пева?а.

Посто?и заблуда да ?е Стоши? био први мушкарац ко?и ?е певао вра?анске песме. У ствари, много пре Стоши?а, вра?анске песме певао ?е и снимао нпр. Ми?ат Ми?атови? .

О сво?им почецима Станиша ?е рекао:

Када сам се определио за пева?е, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо та? по?ам заборавили, а он ?е ?ако битан у опстанку сваког народа. Певач треба да остане у границама свог завича?а.

Станиша ?е први пут запевао 1963 . године у Радио Београду , чи?и ?е остао дугогодиш?и сарадник.

Кари?еру ?е градио широм република бивше ?угослави?е и свету.

Године 1966 . Станиша ?е победио на фестивалу ? Златиборски нарцис“ са песмом ?Сто?анке, бела Вра?анке“.

Легендарну песму ? Лела Вра?анка “, Станиша ?е снимио 1972. године.

Иако многи мисле да ?е ово изворна песма, аутор текста песме ?е Драган Токови? .

Мелоди?а ?е оригинално грчка (песма Misirlou т?. у преводу Мисирка, Егип?анка) и искориш?ена ?е изме?у осталог у филму ? Петпарачке приче “, Квентина Тарантина .

Станиша се оженио у 43. години.

По сопственим речима "супруга ?и?ана и синови Стефан и Душан, су му уз при?ате?е, били на?ве?и иметак." .

Године 2007. Станиша ?е добио посебно доживотно призна?е Министарства културе Срби?е. [2]

Преминуо ?е после дуге и тешке болести 8. априла 2008 . године у Београду [3] , а сахра?ен ?е у Але?и заслужних гра?ана на Новом гроб?у у Београду .

споменик у Вра?у

Од 2009. године трг испред вра?ског музе?а носи име по ?ему, а 2012. године испред музе?а ?е постав?ена и ?егова биста. [4]

Цитати и критике [ уреди | уреди извор ]

  • Због сво?их интерпретаци?а, Стоши? ?е добио надимак српски Павароти .
  • Тако?е звали су га и " татко за ?уж?ачки мелос ." [5]
  • ?едном га ?е ?едан ТВ водите? на?авио: "... Сада ?е вам Станиша Стоши? отпевати ?едну песму, а када Станиша Стоши? пева, то ?е ?едан мали час лепог пева?а за гледаоце, али и за многе певаче“.
споменик у Вра?у

Албуми [ уреди | уреди извор ]

?егови на?запажени?и албуми били су [6] :

  • Антологи?а вра?анских народних песама
  • Мо?е на?лепше песме и
  • Жал за младос'

Фестивали [ уреди | уреди извор ]

Песме [ уреди | уреди извор ]

Станиша ?е живот посветио завича?ним песмама.

?егове песме су пуне чеж?е, туге, ?убави и пат?е.

У ?егове на?познати?е песме се убра?а?у:

  • Лела Вра?анка
  • Због тебе моме убава
  • Симбил цве?е
  • Отвори ми бело Ленче
  • Милкано
  • Петлови по?ев
  • Пуче пушка
  • Димитри?о, сине Митре
  • Шано душо, Шано мори
  • Коштана
  • Теби певам ове но?и
  • Заплела се коса дево?ачка
  • А куде си била, мори Каракоцо
  • Свако брине бригу сво?у
  • Нема старог Циганина

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Stani?a Sto?i?” . Riznica Srpska . Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г . Приступ?ено 03. 2. 2018 .  
  2. ^ SEEcult.org: Уметници добитници посебних доживотних призна?а Архивирано на са?ту Wayback Machine (15. децембар 2007), Приступ?ено 25. 4. 2013.
  3. ^ ?Umro Stani?a Sto?i?” . Ve?ernje novosti . Приступ?ено 03. 2. 2018 .  
  4. ^ РТС: Споменик Станиши Стоши?у (30.04.2012) , Приступ?ено 25. 4. 2013.
  5. ^ Агенци?а Вра?е Прес: Станиша Стоши?, народни уметник Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. март 2012), Приступ?ено 25. 4. 2013.
  6. ^ ?Stani?a Sto?i?” . Tekstovi pesama . Приступ?ено 03. 2. 2018 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]