С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Сремски округ у Во?водини
Сремски управни округ
се налази у северном делу Републике Срби?е у оквиру
Аутономне покра?ине Во?водине
. Име ?е добио по
географско?
области
Срем
, чи?и се на?ве?и део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области
Мачве
. Због тога се округ пружа и у
сред?о? Европи
(Срем) и на
Балкану
(
Мачва
). Према подацима са послед?ег пописа
2022
. године у округу ?е живело 282.547 становника
[1]
Седиште округа ?е у граду
Сремска Митровица
.
Сремски округ обухвата следе?и град и општине
[2]
:
- Град Сремска Митровица
место
Сремска Митровица
- Општина Шид
место
Шид
- Општина Ин?и?а
место
Ин?и?а
- Општина Ириг
место
Ириг
- Општина Рума
место
Рума
- Општина Стара Пазова
место
Стара Пазова
- Општина Пе?инци
место
Пе?инци
Границе Сремског округа се добрим делом поклапа?у са границама
Срема
. Тако се ?ужна граница округа углавном пружа реком
Савом
, ?едино у средиш?ем делу округ прелази реку и захвата на?северни?и део
Мачве
. На ?угоистоку граница се пружа кроз Срем, остав?а?у?и ?егов наисточни?и део
Граду Београду
. Источна граница према
Банату
?е природна, река
Дунав
. Северна граница, иако остав?а северни део Срема
?ужнобачком округу
, ?е тако?е природна, пошто се пружа средиш?им билом
Фрушке горе
и заокружу?е целу ?ужну страну планине у део округа. Западна граница ?е истовремено и државна према
Републици Хрватско?
, остав?а?у?и на?западни?и део Срема у ово? држави. Она ?е политичко-етничка, ?ер се пружа у складу са размешта?ем села према ?иховом ве?инском становништву. Због тога ?е она веома неправилна и пресеца неколико природних ?граница“ или препрека, попут река
Босута
или
Студве
.
Сремски округ има границе са следе?им управним ?единицама:
Популаци?а у Сремском округу и етничке групе 2002?2011.
[3]
Етничка
група
|
попис 2002
|
попис 2011
|
Бро?
|
%
|
Бро?
|
%
|
Срби
|
|
84.51%
|
|
84.95%
|
Хрвати
|
|
3.13%
|
|
2.80%
|
Словаци
|
|
2.78%
|
|
2.61%
|
Роми
|
|
1.04%
|
|
1.76%
|
Ма?ари
|
|
1.26%
|
|
1.21%
|
Фрушкогорски манастири
представ?а?у на?ве?е културно благо овог кра?а. На?познати?и манастири су
Манастир Гргетег
из
1471
. године и
манастир ?азак
из
1522
. године.
Манастир Крушедол
?е права ризница сликарских радова Во?водине, а основан ?е
1514
. године као задужбина владике
Максима Бранкови?а
и ?егове ма?ке Ангелине. У манастиру
Ново Хопово
посебну паж?у побу?у?е архитектура храма и ?егов фреско-живопис. Време ?еговог првог зида?а ни?е познато, али се зна да ?е обнов?ен
1756
. године.