Сред?а Европа
Зем?е сред?е Европе
Површина	1.253.368 km 2
Ре?еф	различит (мешовит)
Клима	умереноконтинентална
Биом	мешовита шума
Територи?е	Државе Немачка, По?ска, Ма?арска, Румуни?а, Чешка, Словачка, Шва?царска, Аустри?а, Лихтеншта?н

Сред?а или централна Европа ?е географска реги?а ко?а обухвата површину од 1.253.371 km ² , односно 11,9% површине Европе . Простире се од Балтичког мора , на северу, до Црног мора и високих веначних планина на ?угу, ко?е чине северну границу ?ужне Европе .

Осим тога, може се сматрати да се и северна , ?ужна и ?угоисточна Европа у одре?ено? мери граниче и преклапа?у са сред?ом Европом т?. положа? ове реги?е ?е веома знача?ан ?ер повезу?е све остале реги?е Европе.

Сви главни путеви ко?и повезу?у западну и источну, северну и ?ужну Европу прелазе преко територи?е сред?е Европе. Ова реги?а обухвата девет зема?а: Ма?арску , Чешку , Словачку , Словени?у , Шва?царску , Аустри?у , Лихтеншта?н , Немачку и По?ску .

Од ових девет зема?а само три излазе на море , тако да у ово? европско? реги?и преовла?у?у континенталне зем?е.

Подела [ уреди | уреди извор ]

На основу географског положа?а могу се поделити на:

• подунавске зем?е ( Ма?арска , Чешка , Словачка и Румуни?а ),
• алпске зем?е ( Шва?царска , Аустри?а и Лихтеншта?н ) и
• балтичке зем?е ( Немачка и По?ска ).

Истори?а по?ма [ уреди | уреди извор ]

Сред?а Европа (тамнозелено) и истори?ске области (светлозелено), P. Jones (Leibniz Institute for Regional Geography)

Сред?а Европа, The World Factbook (2009), Encyclopaedia Britannica i Brockhaus Enzyklopaedie (1998)

По?ам ?сред?а Европа“ био ?е први пут употреб?ен на Бечком мировном конгресу , када ?е тим термином био обележен простор данаш?е Немачке и Бенелукса као Europe intermediaire .

Пре него физичка окуп?еност по?ам ?сред?а Европа“ ?е симбол у?еди?е?а у односу на контраст са ?Истоком“ ко?и репрезенту?е Османли?ска импери?а и Руска Импери?а и до Првог светског рата се разлику?е од ?Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу Француске и Велике Британи?е и утица?а Француске револуци?е. У 19. веку када ?е Француска постала република а Британи?а била парламентарна монархи?а у ко?о? ?е владар имао веома малу мо?, Аустроугарска и Пруси?а на друго? страни остале су конзервативне монархи?е у ко?има ?е владар са црквом играо к?учну улогу.

Посебан став сред?е Европе се на?бо?е огледало у постав?а?у Немачке ко?е се налазило у сред?ем положа?у и у доба Првог светског рата разви?ало концепт Немачком овладан сред?оевропски простор тзв. ?Mitteleurope“.

После Првог светског рата и у то више после Другог светског рата . Либералне и конзервативне разлике изме?у Истоком и Западом се нарушава?у и били су заме?ени политичком поделом ме?у капиталистичким и соци?алистичким уре?е?ем зем?е.

Употреба по?ма ?сред?а Европа“ ?е ?ако ослабила у доба хладнога рата али се у послед?е доба стално више употреб?ава и то углавном у вези са недавним размешта?ем Европске уни?е .

С времена на време се чу?е ша?иво тумаче?е да ?е сред?а Европа део континента ко?е су Западоевропе?ци сматрали за исток а Источни Европ?ани сматрали за запад .

Физичко-географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Регион ?е географски положен у центру Европе изме?у Северног , Балтичког и ?адранског мора. Због положа?а у центру Европе важна ?е за саобра?а? ту су се због тога често водили ратови .

На северу проходност омогу?у?е низак ре?еф , испресецан пловним каналима, рекама и густином саобра?а?не мреже. У средиш?ем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и прево?и . Зем?е с излазом на море су: Немачка ( Балтичко и Северно ), По?ска (Балтичко) и Словени?а ( ?адранско ).

Ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Ре?еф сред?е Европе ?е ?ако различит. На ?угу реги?е налазе се Алпи , после ?их се настав?а?у Татре и Карпати .

Унутар зоне набира?а веначних планина налазе се две низи?е:

• Панонска (на ?угу реги?е изме?у Алпа , Карпата и Динарских планина ) и
• Влашка (изме?у Карпата и Старе планине ).

Средиш?и и северни део реги?е ?е део старог европског копна. На северу реги?е, у дужини од 600 km пружа се Сред?оевропска низи?а или другачи?е Прибалтичка низи?а, ко?а захвата северне делове Немачке и По?ске , па ?е и названа Немачко-по?ска низи?а.

У средишту реги?е а на ?угу старог европског копна су громадне планине без одре?еног правца пружа?а.

Клима [ уреди | уреди извор ]

У Сред?о? Европи преовладава умереноконтинентална клима ко?а се понекад назива и сред?оевропска , различити делови реги?е има?у различите вари?аци?е континенталне климе.

Сред?оевропска низи?а ?е под утица?ем сувог хладног ваздуха са севера , али и топли?ег, влажни?ег ваздуха са Атлантског океана . Тако западни делови реги?е има?у умерено-континенталну климу са ве?ом количином падавина . Како идемо према истоку падавине су све ре?е, а утица? хладног ваздуха са севера ?е све ве?и ? овде влада тзв. оштра континентална клима . Централни део где су громадне планине , има умерену климу , али са пове?а?ем надморске висине ме?а се у планинску климу .

Вегетаци?а [ уреди | уреди извор ]

Вегетаци?у сачи?ава мешовита шума ко?а ?е у велико? мери проме?ена на зем?орадничку зем?у и шумовитост ?е релативно ниска.

Реке [ уреди | уреди извор ]

С обзиром да сред?оевропске зем?е нема?у море ко?е би их повезивало, ту улогу има?у реке Ра?на и Дунав . Речна мрежа сред?е Европе ?е добро разви?ена. Ве?ина река тече ка северу и улива се у Балтичко и Северно море .

Велике реке сред?е Европе: Дунав, Ра?на, Лаба , Одра , Висла извиру у Алпима и Карпатима , где им ?е и разводница. Улива?у се у Црно, Балтичко и Северно море. Водоста? зависи од падавина и отапа?а снега, па ?е на?виши у про?е?е. Река Ра?на има у?едначен водоста? што ?е важно за пловидбу па ?е она на?прометни?а европска река.

Река Дунав извире под планином Шварцвалд и тече ка Црном мору . У гор?ем току Дунав ?е каналом повезан са Ма?ном , притоком Ра?не .

Та? ?единствени пловидбени речно-каналски пут Ра?на-Ма?на-Дунав повезу?е ме?у собом државе сред?е Европе, али и те државе са западним деловима Европе .

?езера [ уреди | уреди извор ]

Велики бро? ?езера налази се у Прибалтичко? низи?и , посебно ?еном источном делу. То су ?езера балтичке ?езерске области.

На подруч?у Алпа тако?е посто?е ?езера, ве?ином ледничка . У Панонско? низи?и у западно? Ма?арско? посто?и ?езеро Балатон , ко?е ?е тектонско .

Друштвено-географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Становништво Сред?е Европе обухвата 27% европске популаци?е, односно 186.038.442 становника.

С обзиром на положа? Сред?е Европе, ту живе представници свих знача?ни?их европских група народа. Половина становника реги?е су Германи , а затим по бро?ности следе Словени (30%), Романи (12,5%) и Угро-Финци (7%).

Ако погледамо структуру становништва, приме?у?емо разлику ме?у државама , ко?а се огледа у животном стандарду , односу градског и сеоског становништва, ангажованости становништва по привредним секторима. ?една ствар ?е за?едничка свуда ? низак природни прирашта? .

Природни услови у знача?но? су мери одредили положа? становништва . На?ве?а концентраци?а се ?ав?а около речних долина и на местима бивше или садаш?их копова уг?а. Државе у сред?о? Европи се карактеришу високом наста?енош?у и великом структуром градова и насе?а . Сма?е?е бро?а становништва надокна?у?е се миграци?ом становништва нарочито у Немачко? и Шва?царско? од стране Турака.

Народи [ уреди | уреди извор ]

Сред?у Европу наста?у?у следе?и народи.

• 1. Германи - Немци , Аустри?анци , Германошва?царци
• 2. Словени - По?аци , Чеси , Словаци , Моравци , Лужички Срби , Шлези?ци , Кашуби
• 3. Романи - Франкошва?царци , Италошва?царци , Реторомани
• 4. Угро-Финци - Ма?ари

Религи?а [ уреди | уреди извор ]

• 1. католици - По?аци , Чеси , Словаци , Моравци , Шлези?ци , Кашуби , Аустри?анци , 1/2 - 3/5 Ма?ара , Реторомани , делом Немци , Франкошва?царци , Италошва?царци
• 2. протестанти - ве?и део Немаца, Лужички Срби , 1/4 Ма?ара
• 3. православци - Румуни

Европска уни?а [ уреди | уреди извор ]

Све државе осим Шва?царске су чланице Европске уни?е , а шест држава ко?е су прим?ене 2004 . има?у ограничена права, пре свега у крета?у.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Економски гигант ?е Немачка . Економски ниво се сма?у?е како се иде према истоку . У индустри?и преовладава машинска индустри?а и саобра?а?на средства, металурги?а и хеми?а. У зем?орад?и преовла?у?е сточна производ?а над би?ном. Та се усредсре?у?е на га?е?е оби?а, ше?ерне репе и кромпира . Густа и фреквентна ?е саобра?а?на мрежа.

Зем?е региона [ уреди | уреди извор ]

Регион обухвата следе?их девет зема?а:

•   Аустри?а
•   Чешка
•   Немачка
•   Ма?арска
•   Лихтеншта?н
•   По?ска
•   Румуни?а
•   Словачка
•   Шва?царска

Регион понекад обухвата делове суседних зема?а из истори?ских и културолошких разлога као што су:

•   Хрватска
•   Словени?а
•   Срби?а
•   Укра?ина
•   Руси?а
•   Француска
•   Итали?а

Подунавске зем?е [ уреди | уреди извор ]

Дунав и Подунав?е [ уреди | уреди извор ]

Дунав ?е ?една од на?важни?их водених саобра?а?ница у Европи. Он повезу?е на?разви?ени?а по?опривредна и индустри?ска подруч?а и окосница ?е велике реги?е ? Подунав?а , у ко?о? живи више од двеста милиона ?уди. Подунав?е чине делови свих зема?а кроз ко?е протиче Дунав, а ме?у ?има и делови наше зем?е. Припада?у му и четири зем?е Сред?е Европе, ко?е због тога чине подреги?у Подунавске зем?е. То су: Ма?арска , Чешка , Словачка , и Румуни?а . Све су оне чланице Европске уни?е .

Подунавске зем?е - основни статички подаци [ уреди | уреди извор ]

Минерални ресурси и главне по?опривредне културе подунавских зема?а [ уреди | уреди извор ]

Подунавске зем?е све више ?ача?у привредну сарад?у и договара?у се око заштите и кориш?е?а Дунава. Тако су за?едничким напорима Срби?е и Румуни?е изгра?ене две хидроелектране (? ?ердап 1 ” и ? ?ердап 2 ”), а сарад?ом Словачке и Ма?арске хидроелектрана ? Гобчиково ”.

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Ситарица, Рада; Тади?, Милутин (Београд, 2016). Географи?а 6 за 6. разред основне школе , Завод за у?бенике и наставна средства
• ?Сред?а Европа” . Shtreber . Приступ?ено 5. 1. 2017. .   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= ( помо? )
• ?Сред?а Европа - Географски преглед” . Приступ?ено 5. 1. 2018. .   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= ( помо? )

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Сред?а Европа на Викимеди?ино? остави .