한국   대만   중국   일본 
Спрудници и ш?уке ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Спрудници и ш?уке

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Ш?уке и спрудници [1]
Мешовито ?ато на зимова?у у Аустрали?и
Научна класификаци?а e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Подред: Scolopaci
Породица: Scolopacidae
Rafinesque , 1815
Родови

Спрудници и ш?уке ( лат. Scolopacidae) представ?а назив велике породице , углавном барских птица . Ве?ина врста храни се ситним бескичме?ацима ко?е налазе у блату или зем?и. Различите дужине к?уна , самим тим и различита врста хране, код различитих врста омогу?ава?у да се више врста храни на истом подруч?у без конкуренци?е и борбе за храну. Латински назив фамили?е ?е настао од речи Scolopax , ко?а означава род шумских ш?ука, и од суфикса idae .

Опис [ уреди | уреди извор ]

К?ун критично угрожене врсте Calidris pygmaea

Дужина тела ?е од 12 до 66 центиметара. У зависности од еколошке нише ко?у насе?ава?у, к?ун и ноге могу бити различите дужине. Ве?ина врста има уске к?унове. Код неких врста може бити закрив?ен надоле или нагоре, док ?е код неких раван. На врху се налазе тактилна чула помо?у ко?их проналазе плен. Крила су уска и заши?ена. Пер?е ?е обично браон или сиве бо?е, са различитим шарама. Стомак и груди су углавном, светли. Врсте рода Limnodromus има?у ри?е груди и гор?и део стомака. Код неких врста обо?еност пер?а зависи од годиш?ег доба (нпр. црни спрудник и ве?ина врста рода Calidris ). Оглашава?е ?е гласно и бучно, често кратко и испрекидано, пра?ено звиждуцима и крицима. Црнокрили спрудник , за разлику од осталих врста има лепу и мелодичну песму. Барске ш?уке сво?у територи?у обележава?у тако ште узлете до одре?ене висине и онда нагло пониру ка зем?и. Крута пера у крилима тада почну да вибрира?у и производе карактеристичан звук. Неке врсте се интензивно оглашава?у пред сеобу и током саме сеобе. [2] [3] [4]

Распростра?е?е и станиште [ уреди | уреди извор ]

Црнотрбе и мале спрутке се хране у Шпани?и током сеобе

Распростра?ени су у свим регионима изузев Антарктика . Ве?ина врста се гнезди на северно? хемисфери , одакле мигрира на ?уг. Неколико врста се гнезди у умереним подруч?има. Тропске врсте живе у шумама на острвима у Пацифику. Врсте рода Coenocorypha су ендеми Новог Зеланда и Чатамских острва , док ?е Prosobonia parvirostris ендем Туамоту архипелага . Насе?ава?у различита влажна станишта, као што су влажне ливаде у та?гама и тундрама, му?евите и вегетаци?ом обрасле обале река, ?езера и мора, али и слатине и солане. Зиму?у на влажним стаништима у тропима, на делтама река, и на обалама морских залива и лагуна. Тако?е се могу срести и на по?има пиринча, али и на барама насталим после великих киша. Спрудницима и поло?кама на?више одговара?у влажна станишта унутар континента, док се спрутке чеш?е хране на обалама мора. Ве?ина врста живи на отвореним подруч?има, али неке врсте насе?ава?у и шуме. [4] [3]

Биологи?а [ уреди | уреди извор ]

Исхрана [ уреди | уреди извор ]

Исхрана се састо?и од инсеката и ?ихових ларви, рачи?а, пужева, црва и шко?ки ко?е проналазе у блату, му?у или зем?и. Неретко ?еду ма?е рибе и пуноглавце. У недостатку хране животи?ског порекла, ?еду семе?е, плодове, али и младице би?ака. Лисконоге се хране тако што ногама подигну му? са дна и онда сакупе плен са површине воде. Ш?уке каме?арке сво?им ?аким, кратким к?уном превр?у каме?е у потрази за храном. Свака врста се храни на различито? дубини, што зависи од дужине ногу. Неке врсте могу и да плива?у.

Размножава?е [ уреди | уреди извор ]

Легло му?аче

Полни диморфизам обично ни?е изражен, али се код неких врста може приметити разлика изме?у муж?ака и женке (нпр. спрудник убо?ица и тробо?на лисконога ). Понаша?е током сезоне паре?а ?е различито. Неке врсте су моногамне , док ?е за неке врсте, као што су бела спрутка и пегава поло?ка , карактеристрична полиандри?а . За разлику од ве?ине других птица, женка лисконоге ?е ?арко обо?ена, удвара се и брани теритири?у. Код спрудника убо?ице ?е сасвим супротно. Током сезоне паре?а, муж?аци се окуп?а?у на тзв. ?бо?ишта”, где се надме?у, шире крила, лебде у ваздуху, боре се и показу?у сво?е шарено пер?е, скре?у?и паж?у женкама. Након паре?а женка полаже ?а?а, сама лежи на ?има и одга?а младунце без помо?и муж?ака. Женка ри?е спрутке ?е у другачи?о? ситуаци?и. Наиме, она током сезоне паре?а бива прога?ана од стране неколико муж?ака. Сам чин паре?а ?е тако?е различит од врсте до врсте. Неки парови се паре неколико пута дневно и тако неколико дана, док се парови других врста паре само ?едном ила двапут у сезони. Гнездо ?е обично смештено у удуб?е?е на зем?и, обложено травом или без ?е. Неколико врста гради гнездо у бусену би?ака, али ни?е неуобича?ено да полажу ?а?а и у напуштена гнезда других птица (нпр. спрудник мигавац и спрудник пи?укавац ). Женке обично легу три до четири крушколика, камуфлажно обо?ена ?а?а. Код моногамних парова на ?а?има леже оба родите?а. Када на ?а?има лежи ?едан родите?, он ?а?а напушта у подне, када су температуре на?више, како би могао безбрижно да се храни. Дужина инкубаци?е зависи од врсте до врсте. Уколико се граб?ивица приближи гнезду, неке врсте ?е чекати послед?и тренутак и онда нагло излетети у нади да ?е изненадити и уплашити непри?ате?а, док друге врсте праве буку, костреше пер?е и шире крила. Храбри?и родите?и глуме повреду нада?у?и се да ?е скренути паж?у на себе и тако одву?и непри?ате?а да?е од легла и у послед?ем тренутку одлетети. Крупни?е врсте напада?у све што сматра?у да ?е прет?а по ?а?а и младе. Када се пти?и излегу, способни су да се сами хране и прате родите?е ве? неколико сати након излега?а. Након потраге за храном, уморни младунци се вра?а?у у гнездо где ?е их ма?ка гре?ати током свежих но?и. Како време пролази, пти?и из неколико легала се удружу?у у ??аслице”. Чим опер?а?у, родите?и их напушта?у и одлазе на сеобу, док млади оста?у ?ош неко време како би прикупили дово?но масних наслага пре путова?а. Ма?е од половине младунаца преживи прву годину.

Полни диморфизам
Муж?ак (лево) и женка (десно) тробо?не лисконоге.
Муж?ак спрудника убо?ице
Женка спрудника убо?ице

Сеоба [ уреди | уреди извор ]

?ато сибирских црногрудих спрутки током зимова?а

Ван гнезде?е сезоне се окуп?а?у у ве?а или ма?а ?ата ко?а бро?е десетине, стотине и хи?аде ?единки у зависности од врсте и периода године. У ?атима су сигурни?е од граб?ивица, а и успешни?е су у хвата?у бржег плена. Има?у ?аке грудне миши?е како би лакше прелетеле и издржале напорна путова?а на ?уг. Сеоба у на?ве?о? мери зависи од доступности хране и од временских услова. Неке врсте прелазе велике разда?ине током сеобе, а многе ?единке не преживе ово опасно путова?е. Врсте ко?е се гнезде на северу, због кратког лета има?у мало времена за размножава?е и одга?а?е младих. Зато се на сво?а вековна гнездилишта вра?а?у нешто рани?е од осталих селица. [4] [3]

Угроженост [ уреди | уреди извор ]

Птице из ове фамили?е на?више угрожава: уништава?е станишта, исушива?е бара и мочвара у ко?има се гнезде и хране, узнемирава?е у сезони гнеж?е?а, сакуп?а?е ?а?а од стране колекционара, зага?ива?е мора, река и ?езера, уништава?е плажа и му?евитих обала, али и лов током сеобе и зимова?а. Лоше време може угрозити младунце. Природни непри?ате?и су им поморници , вране , лисице и птице граб?ивице . [4]

Систематика [ уреди | уреди извор ]

CR * - Посто?и могу?ност да ?е ова врста изумрла, ?ер ни?е забележена нигде од 1963. [5] [6] [7] [8]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Правилник о проглаше?у и заштити строго зашти?ених и зашти?ених див?их врста би?ака, животи?а и г?ива - Прилог VII Строго зашти?ене див?е врсте на територи?и Републике Срби?е” . pravno-informacioni-sistem.rs.  
  2. ^ Harrison, Colin J.O. (1991). Forshaw, Joseph, ed. "Encyclopaedia of Animals: Birds". pp. 103?105
  3. ^ а б в iucnredlist.org
  4. ^ а б в г Scolopacidae - oiseaux-birds.com
  5. ^ ?Српска номенклатура Птица” . Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г . Приступ?ено 11. 10. 2018 .  
  6. ^ Family Sandpipers, Snipes, Phalaropes (Scolopacidae) - the Internet Bird Collection
  7. ^ Numenius borealis (Eskimo Curlew) - iucnredlist.org
  8. ^ Family Scolopacidae (Sandpipers, Snipes, Phalaropes) - hbw.com

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Harrison, Colin J.O. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds . London: Merehurst Press. ISBN   1-85391-186-0 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спрудници_и_ш?уке&oldid=27672829 ”