한국   대만   중국   일본 
Спартак ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Спартак

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Спартак
Смрт Спартака , рад Хермана Вогела (1882)
Лични подаци
Датум ро?е?а око 103. п. н. е.
Место ро?е?а близу реке Струма , данаш?а Бугарска
Датум смрти 71. п. н. е.
Место смрти близу реке Селе у Лукани?и [1] , данаш?а Итали?а
Во?на кари?ера
Служба 73 ? 71. п. н. е.
Командант побу?еничка во?ска робова
Учеш?е у ратовима Тре?и ропски рат
Спартакова статуа у Лувру

Спартак ( грч. Σπ?ρτακο? ? Спартакос, лат. Spartacus ? Спартакус; 111. п. н. е. ? 71. п. н. е. ) ?е био во?а устанка римских робова, познати?ег као Спартаков устанак . [2]

Ро?ен ?е као слободни Трачанин 111. п. н. е. Служио ?е у римско? во?сци , али ?е дезертирао и организовао разбо?ничку групу. Касни?е ?е пао у зароб?еништво и због сво?е т?елесне снаге продат глади?аторском кампу Лентула Бати?ата у Капуи .

Поб?егао ?е 73. п. н. е. за?едно са ?ош 70 глади?атора укравши притом и кола пуна оруж?а. За?едно са ?има прави камп на планини Везув код Напу?а . У то ври?еме побуне ме?у робовима су изби?але на све стране и Сенат ?е послао претора , неискусног Клауди?а Глабера против Спартакових устаника ко?и су тада бро?али око 3.000 ?уди. Клауди?е ?е мислио да држи Спартака у шаци на Везуву, али устаници су се спустили конопцима низ литицу са друге стране планине, и пришли римско? во?сци са бока, прире?у?у?и им изненадни напад. Пошто нису направили камп, Рим?ани су спавали на отвореном и скоро сви су са лако?ом поби?ени ук?учу?у?и и Глабера. Посли?е ове поб?еде, многи одб?егли робови же?ели су да се придруже Спартаку, ко?и се упутио га Алпима у же?и да поб?егне из Итали?е , али Гали и Германи ко?е ?е предводио ?егов помо?ник Крикс , хт?ели су да остану и да п?ачка?у и напустили су Спартака ко?и ?е остао у Итали?и.

Спартак ?е 72. п. н. е. подигао во?ску од 70.000 робова, углавном из руралних области. Забринути Сенат послао ?е два конзула Гели?а Публиколу и Корнели?а Лентулу Клоди?ана , сваког са по дви?е леги?е . Гали и Германи ко?е ?е предводио Крикс су поражени, а он ?е погинуо. Спартак ?е поби?едио Лентулу, а затим и Публиколу. Након тога се пробио све до Алпа, али су Гали и Германи поново одбили да иду, па се Спартак вратио у ?ужну Итали?у у нади да ?е се пребацити бродовима на Сицили?у .

У ?есен Сенат одлучу?е да покрене нови напад са Марком Лицини?ем Красом , на?богати?им чов?еком у Риму , доди?еливши му запов?едништво над читавом римском во?ском у Итали?и. Крас ?е напао Спартака ко?и се повукао у Регу?ум (данаш?и Ре?о ди Калабри?а ) и покушао да пре?е на Сицили?у, али су га сицили?ански пирати издали. У ме?увремену Сенат ?е позвао Помпе?а и ?егове леги?е из Хиспани?е ко?е су започеле пут копном. Луци?е Лицини?е Лукул уг?ездио се у Бриндизи?уму , у ?штикли“ Итали?е са леги?ама из Македони?е . Када ?е Спартак коначно пробио пут из врха, ни?е могао да у?е у Брзиди?ум због Лукуле.

Спартак ?е кренуо ка с?еверу 71. п. н. е. Неки од Гала и Германа су се поново одво?или. Робови су добили ?ош ?едно ма?у поб?еду, при?е него што су Красове трупе усп?еле да их потуку на ?угу Итали?е код ри?еке Силари?ус . В?еру?е се да ?е Спартак погинуо у то? бици. Било ?е превише лешева и ни?е прона?ен. На путу од Капуе до Рима разапето ?е око 6.000 робова. Око 5.000 робова ?е усп?ело поб?е?и, али су их пресреле и заробиле Помпе?еве леги?е на повратку из Хиспани?е.

Спартак ?е као на?познати?и во?а устанака робова у старом ви?еку , односно у класично? антици , у касни?им периодима постао симбол борбе против ропства и уг?етава?а те ?е постао сво?еврстан архетип револуционара. То ?е поготово био случа? у комунистичким државама, ук?учу?у?и и бившу ?угослави?у , у ко?има су бро?не институци?е носиле ?егово име.

Порекло и робова?е [ уреди | уреди извор ]

Спартак као роб, призор из Хачатур?анова балета Спартак (1954) у изво?е?у Театра Бо?шо? 2013.

Спартак ?е ро?ен око 111. п. н. е. у Траки?и , данаш?о? грчко? покра?ини (ма?и део подруч?а Траки?е ?е у Бугарско? ), вероватно као припадник племена Меди ко?и су живели на граници Римске републике . [3]

Апи?ан из Александри?е наводи како ?е Спартак као млади? био на силу одведен у римску во?ску одакле дезертира и придружу?е се побу?еним снагама Траки?е. [4] Луци?е Ане? Флор наводи како ?е након пар година безуспешне борбе против римских леги?а био ухва?ен, те послат у казнени логор (вероватно каменолом или рудник ), а због ?егове физичке снаге обучен ?е за глади?атора . [5] Плутарх наводи како ?е с ?им зароб?ена ?егова жена, пророчица племена Меди. [6]

У глади?аторско? школи ( ludus ) поред града Капуе , ко?а ?е припадала Лентулусу Бат?атусу, Спартак ?е обучен за мурмила (тешко оклоп?ени борац). [7]

Спартаков рат [ уреди | уреди извор ]

Битке Тре?ег робовског рата 72. п. н. е. према Апи?ану

Године 73. п. н. е. Спартак ?е повео глади?аторе (?их од 50 до 78) у бег тако што су заузели кухи?у и кухи?ским прибором осво?или оружарницу. [8] Ослобо?ени робови су за во?е изабрали Спартака, за?едно с два галска роба, Криксом и Енома?ом . Бекство робова ?е прерасло у прави устанак након што су устаници похарали подруч?е Капуе и поразили римске леги?е ко?е су послате да их угуше, док се на кра?у нису повукли на лакше бра?иво подруч?е Везува . [4] [6]

Устанак, познат као Тре?и робовски рат или Спартаков рат (по Плутарху ), тра?ао ?е 2,5 године ( 73. п. н. е. - 71. п. н. е. ) и поприлично ?е раздрмао срце Римске републике, провинци?у Итали?у . У почетку неорганизована група од око 70 глади?атора, ко?а се утаборила подно Везува (одакле ?е п?ачкала и ковала планове за што ве?ом побуном) у неколико месеци постала ?е солидно организована во?ском од око 70.000 ?уди, што робова што слободних римских гра?ана, мушкараца и жена, младих и старих. Ве?ину Спартакове во?ске чинили су робови ( Гали , Илири , Грци итд.), а ма?и део слободни гра?ани Рима незадово?ни приликама у царству (робовски систем, порези, новаче?е, сиромашан живот, итд.). [6] Глади?атора у само? во?сци побу?еника било ?е врло мало, отприлике око 2.000 и они су ?едини могли досто?но се супротставе римским кохортама. Спартак ?е и с таквом во?ском поразио три римске леги?е домогавши се тако оруж?а и ?ош ве?ег самопоузда?а. Наиме, римска во?ска ни?е на време одговорила, ?ер ?е била распршена, заузета побуном Сертори?а Квинта у Хиспани?и 77. п. н. е, те Тре?им митридатским ратом у Понтском кра?евству ( Мала Ази?а ). Али пона?више ?ер Рим устанак робова ни?е сматрао за во?ни, него више унутраш?о-политички проблем. Због тога ?е послат само претор Га? Клауди?е Глабер , ко?и ?е опсео Спартаков логор на Везуву у нади како ?е се изгладнели робови сами предати. Устаници су се пота?но спустили импровизованим конопцима са литице и напали небра?ени римски логор побивши ве?ину во?ника. [6] Спартакова во?ска ?е провела зиму тренира?у?и и опрема?у?и бро?не новоприспеле доброво?це, пристигле из околног подруч?а приликом напада на места као што су Нола , Ночера Инфериоре , Тури? и Метапонто . [5]

У проле?е 72. п. н. е. устаници су се почели кретати према северу, те ?е Римски сенат послао две во?ске под водством два конзула, Луци?е Гели?е Публикола и Гне? Корнели?е Лентул Клоди?ан . Гели?е ?е победио ?едног од во?а робова, Крикса, и ?егових 3.000 присталица код Апули?е , а потом ?е кренуо на север у пот?еру за Спартаковим ?единицама. Публикола и Лентул су се надали да ?е ухватити Спартака и опколити га са две во?ске у Цисалпинско? Гали?и , ме?утим, Спартак ?е уништио Лентулове леги?е, а онда се окренуо и исто учинио са Гели?евим снагама. Веру?е се да ?е Спартак победио поприличну римску во?ну силу од 18.000 во?ника, тако што их ?е напао неспремне у рану зору прегазивши их без милости. Два на?важни?а истори?ска извора, Плутарх и Апи?ан, наводе различит ток борби, али се слажу у исходу. [4] [6]

Битке Тре?ег робовског рата 73. п. н. е. према Апи?ану

Након ових успеха Спартак ?е планирао да устаници напусте римско подруч?е и оду прво у слободни део Траки?е, а потом у подруч?е Мале Ази?е. Ме?утим, во?ска се разделила тако што су Гали, ?их око 20.000, изабрали не потенци?алну слободу, ве? п?ачку и разара?е римских подруч?а. Спартак се са остатком, ко?и ?е порастао током времена на око 50.000 робова, запутио према Бриндиси?у одакле ?е требало да бродовима килики?ских гусара одведе сво?у во?ску робова ка слободи. Сенат ?е у паници понудио Марку Лицини?у Красу , свом на?богати?ем и на?утица?ни?ем гра?анину, сву власт ако реши проблем побуне робова. Красу ?е на располага?е дато 8 римских леги?а ко?е су биле у сред?о? и северно? Итали?и (око 40.000 во?ника). [4] [6] Када ?е Спартак, из непознатих разлога, из ?ужне Итали?е пошао према северу почетком 71. п. н. е. Крас ?е на ?ега послао шест леги?а, а остале две под водством свог легата Муми?а да опколи Спартака. Иако ?е Крас био успешан, Муми?е ?е прерано напао и био одби?ен. [6] Спартак ?е кра?ем 71. п. н. е. био приси?ен да се улогори на самом кра?у Апенинског полуострва, код Месинског теснаца према Сицили?и .

Плутарх наводи како ?е Спартак преговарао са килики?ским гусарима о превозу во?ске од 2.000 устаника на Сицили?у , одакле ?е планирао да настави устанак и опскрбити се по?ача?има ослобо?ених робова. Ме?утим, након што су узели новац гусари су преварили Спартака. [6] Претпостав?а се да их ?е подмитио Рим. Спартаку ?е преостало само да се проби?е из опсаде и крене према Риму с намером да га осво?и. [4] Сенат ?е тада позвао и Гне?а Помпе?а ?Великог” из Шпани?е да са сво?им леги?ама (око 21.000 во?ника) по?е на ?уг и зада смртни ударац побуни робова ко?и прете самом опстанку Рима.

Ф?одор Броников, Распети робови , 1878.

Дошло ?е до да??ег расло?ава?а робовске во?ске, па се ?една ве?а група робова (10?15.000) одлучила за пробо? кроз планинско подруч?е Петели?а (данаш?и Стронголи ). Спартак ?е са сво?им снагама доспео надомак Лукани?е , и како ни?е могао да предвиди долазак Помпе?а, све сво?е снаге ?е распоредио наспрам Краса. Ток битке био ?е неизвестан, али доласком леги?а Помпе?а Великог робовска во?ска била ?е побе?ена, а Спартак уби?ен (Апи?ан наводи како ?егово тело ни?е прона?ено). [4] [6] Око 55.000 робова било ?е уби?ено у том устанку, а зароб?ени робови (?их око 6.000) разапети су на цести Апи?ски пут ко?а ?е водила према престоници као знак упозоре?а свима ко?и се дрзну да подижу побуне против Рима. [4]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Plutarch, Crassus , 11:4?7 Архивирано 10 април 2020 на са?ту Wayback Machine
  2. ^ M. Tullius Cicero,
  3. ^ Nic Fields, Spartacus and the Slave War 73-71 BC: A Gladiator Rebels Against Rome , Osprey Publishing, 2009., str. 28. ISBN 978-1-84603-353-7
  4. ^ а б в г д ? е Apijan, Civil Wars , prijevod J. Carter, Penguin Books, Harmondsworth, 1996., str. 116.
  5. ^ а б Florus, Epitome of Roman History , W. Heinemann, London, 1947.; 2.8.8.
  6. ^ а б в г д ? е ж з Plutarh, The Life of Crassus, 8. , prijevod R. Warner, Penguin Books, London, 1972.
  7. ^ Barry Strauss, The Spartacus War , Simon & Schuster, 2009., str. 31. ISBN 1-4165-3205-6
  8. ^ Plutarh, ?ivot Krasa , 8:1?2; Apijan, Građanski ratovi , 1:116; Florus, Povijest Rima , 2.8.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Appian . Civil Wars . Translated by J. Carter. (Harmondsworth: Penguin Books, 1996)
  • Florus . Epitome of Roman History . (London: W. Heinemann, 1947)
  • Orosius . The Seven Books of History Against the Pagans . Translated by Roy J. Deferrari. (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1964).
  • Plutarch . Fall of the Roman Republic . Translated by R. Warner. (London: Penguin Books, 1972), with special emphasis placed on "The Life of Crassus" and "The Life of Pompey".
  • Sallust . Conspiracy of Catiline and the War of Jugurtha . (London: Constable, 1924)
  • Bradley, Keith R. Slavery and Rebellion in the Roman World, 140 B.C.?70 B.C. Bloomington; Indianapolis: Indiana University Press, 1989 (hardcover, ISBN 0-253-31259-0 ); 1998 (paperback, ISBN 0-253-21169-7 ). [Chapter V] The Slave War of Spartacus, pp. 83?101.
  • Rubinsohn, Wolfgang Zeev. Spartacus' Uprising and Soviet Historical Writing . Oxford: Oxbow Books, 1987 (paperback, ISBN 0-9511243-1-5 ).
  • Spartacus: Film and History , edited by Martin M. Winkler. Oxford: Blackwell Publishers, 2007 (hardcover, ISBN 1-4051-3180-2 ; paperback, ISBN 1-4051-3181-0 ).
  • Trow, M.J. Spartacus: The Myth and the Man . Stroud, United Kingdom: Sutton Publishing, 2006 (hardcover, ISBN 0-7509-3907-9 ).
  • Genner, Michael. "Spartakus. Eine Gegengeschichte des Altertums nach den Legenden der Zigeuner". Two volumes. Paperback. Trikont Verlag , Munchen 1979/1980. Vol 1 ISBN 978-3-88167-053-1 Vol 2 ISBN 978-3-88167-060-9
  • Plamen Pavlov, Stanimir Dimitrov, Spartak ? sinyt na drenva Trakija / Spartacus ? the Son of ancient Thrace . Sofia, 2009, ISBN 978-954-378-024-2
  • Strauss, Barry (2009). The Spartacus War . Simon & Schuster . ISBN   978-1-4165-3205-7 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]