Соци?алистичка Република Македони?а
(скра?ено
СР Македони?а
) била ?е ?една од шест република у саставу
Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е
(СФР?).
Настала ?е у току
Народноослободилачког рата
, формира?ем
Антифашистичког собра?а народног ослобо?е?а Македони?е
(АСНОМ) на ?еговом Првом заседа?у у
манастиру Прохор Пчи?ски
, код
Бу?ановца
2. августа 1944
, а ?еном формира?е започело ?е након
ослобо?е?а Македони?е
од стране ?единица
НОВ и ПО ?угослави?е
, кра?ем исте године. На Тре?ем заседа?у АСНОМ у
Скоп?у
, од
14. до 16. априла 1945.
настала ?е
Федерална Држава Македони?а
, у саставу
Демократске Федералне ?угослави?е
(ДФ?). Одлуком
Народног собра?а
8. марта 1946.
променила ?е назив у
Народна Република Македони?а
, а у ?соци?алистичку републику” преименована ?е
12. априла 1963
. доноше?ем новог Устава. Воде?у друштвено-политичку улогу у СР Македони?и имао ?е
Савез комуниста Македони?е
, а након
првих вишепарти?ских избора
,
7. ?уна 1991.
проме?ен ?о? ?е назив у
Република Македони?а
. Независност од СФР? стекла ?е
8. септембра 1991.
године.
Спадала ?е ме?у на?неразви?ени?е ?угословенске
републике
, а по величини ?е била четврта. Главни град ?е био
Скоп?е
. Конститутиван народ били су
Македонци
, а званичне народности биле су ?
Албанци
,
[1]
(до
пописа 1971.
користио се назив Шиптари) и
Турци
,
[1]
али само у општинама у ко?има су чинили знача?ни део становништва.
[1]
Народна Република Македони?а конституисана ?е
2. августа
1944
. године на Првом заседа?у
АСНОМ
-а у
манастиру Св. Прохор Пчи?ски
.
Прва влада Македони?е
формирана ?е
16. априла
1945
. године на Тре?ем заседа?у АСНОМ-а.
Задаци прве владе били су побо?шава?е здравствене заштите, искоре?ива?е неписмености, озако?е?е
македонске азбуке
и
к?ижевног ?езика
, разво? просветног система и остало. Била ?е покренута и убрзана индустри?ализаци?а зем?е.
Главни град СР Македони?е,
Скоп?е
?е
26. ?уна
1963
. године задесио
?ак зем?отрес
, ?ачине 9 степени меркали?еве скале, ко?и ?е начинио велике ?удске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повре?ених) и огромну матери?алну штету (90% гра?евина ?е било порушено).
Уз солидарност целе
?угослави?е
обнов?ен ?е и сад спада ме?у на?лепше градове у овом подруч?у
Европе
.
Територи?ална организаци?а
[
уреди
|
уреди извор
]
На три послед?а
пописа становништва из 1971
,
1981
. и
1991
. године, СР Македони?а састо?ала се из 34 општине и то:
- Град Скоп?е (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
- остале општине у СР Македони?и, биле су: Берово, Бито?, Валандово,
Виница Македонска
, Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, ?ев?ели?а, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово,
Титов Велес
и Штип.
Називи одре?ених градова у време посто?а?а СР Македони?е:
Дан устанка народа Македони?е
обележава годиш?ицу оружане акци?е
Прилепског партизанског одреда
,
11. октобра
1941
. године, када ?е, по одлуци Покра?инског комитета КП? за Македони?у, напао непри?ате?ску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу.
Први бро?
Нове Македони?е
об?ав?ен ?е
29. октобра
1944.
Универзитет у Скоп?у
основан ?е
24. априла
1949
.
Македонска академи?а наука и уметности
основана ?е
23. фебруара
1967
. године.
Македонска православна црква
настала ?е неканонским одва?а?ем од
Српске православне цркве
17. ?ула
1967
. године.
Од индустри?е на?више се истичу прехрамбена и
дуванска
индустри?а.
После рата ?е спрово?ена убрзана
индустри?ализаци?а
зем?е, што ?е узроковало прилив сеоског становништва у градове, али и општи пораст животног стандарда.
Македони?а ?е снабдевала ?угословенско тржиште по?опривредним и текстилним производима, те рудама ко?е су ве?ином ра?ене у готове производе у разви?ени?им ?угословенским републикама.
Функционери СР Македони?е
[
уреди
|
уреди извор
]
Функци?а
председника Републике
, односно председника
Председништва СР Македони?е
уведена ?е тек Уставом из 1974. године, а пре тога ?е функци?у шефа државе обав?ао председник
Антифашистичког собра?а народног ослобо?е?а Македони?е
, од 1944. до 1946. године, односно председник Президи?ума Народног собра?а, од 1946. до 1953. године. Након укида?а ове функци?е, од 1953. до 1974. године функци?у шефа државе ?е обав?ао председник
Народног собра?а
.
- Председник АСНОМ-а (1944?1945)
- Председник Президи?ума Народне скупштине (1945?1953)
- Председник Народне скупштине (1953?1974)
- Председник Председништва СР Македони?е (1974?1990)
- Министар за Македони?у у
Привремено? влади ДФ?
(1945)
- Председник Владе (1945?1953)
- Председник Извршног ве?а (1953?1991)
- Председник Владе
(1991)
Републике и покра?ине Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е
|
---|
|
Републике
| | |
---|
Покра?ине
| |
---|
Након уво?е?а вишепарти?ског система
|
Републике
| |
---|
Покра?ине
| |
---|
1991/92.
| |
---|
|