Соци?алистичка Република Македони?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Соци?алистичка Република Македони?а
Socijalisti?ka Republika Makedonija

    Положа? СР Македони?е у оквиру СФР?
Главни град Скоп?е
Зем?а СФР ?угослави?а
Површина 25.333   км 2
Становништво 2.033.964 ( 1991 . год)
Дога?а?и
Владавина
 ?  Облик Народна република
Соци?алистичка република
Истори?а  
? Успостав?ено
14. април 1945 .
2. август 1944 .
? оснива?е ФД Македони?е
14. април 1945.
29. новембар 1945 .
? независност од СФР?
8. септембар 1991. (46 год.)
Претходник
Следбеник
Кра?евина Албани?а
Кра?евина Бугарска
Република Македони?а

Соци?алистичка Република Македони?а (скра?ено СР Македони?а ) била ?е ?една од шест република у саставу Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е (СФР?).

Настала ?е у току Народноослободилачког рата , формира?ем Антифашистичког собра?а народног ослобо?е?а Македони?е (АСНОМ) на ?еговом Првом заседа?у у манастиру Прохор Пчи?ски , код Бу?ановца 2. августа 1944 , а ?еном формира?е започело ?е након ослобо?е?а Македони?е од стране ?единица НОВ и ПО ?угослави?е , кра?ем исте године. На Тре?ем заседа?у АСНОМ у Скоп?у , од 14. до 16. априла 1945. настала ?е Федерална Држава Македони?а , у саставу Демократске Федералне ?угослави?е (ДФ?). Одлуком Народног собра?а 8. марта 1946. променила ?е назив у Народна Република Македони?а , а у ?соци?алистичку републику” преименована ?е 12. априла 1963 . доноше?ем новог Устава. Воде?у друштвено-политичку улогу у СР Македони?и имао ?е Савез комуниста Македони?е , а након првих вишепарти?ских избора , 7. ?уна 1991. проме?ен ?о? ?е назив у Република Македони?а . Независност од СФР? стекла ?е 8. септембра 1991. године.

Спадала ?е ме?у на?неразви?ени?е ?угословенске републике , а по величини ?е била четврта. Главни град ?е био Скоп?е . Конститутиван народ били су Македонци , а званичне народности биле су ? Албанци , [1] (до пописа 1971. користио се назив Шиптари) и Турци , [1] али само у општинама у ко?има су чинили знача?ни део становништва. [1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Народна Република Македони?а конституисана ?е 2. августа 1944 . године на Првом заседа?у АСНОМ -а у манастиру Св. Прохор Пчи?ски . Прва влада Македони?е формирана ?е 16. априла 1945 . године на Тре?ем заседа?у АСНОМ-а.

Задаци прве владе били су побо?шава?е здравствене заштите, искоре?ива?е неписмености, озако?е?е македонске азбуке и к?ижевног ?езика , разво? просветног система и остало. Била ?е покренута и убрзана индустри?ализаци?а зем?е.

Главни град СР Македони?е, Скоп?е 26. ?уна 1963 . године задесио ?ак зем?отрес , ?ачине 9 степени меркали?еве скале, ко?и ?е начинио велике ?удске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повре?ених) и огромну матери?алну штету (90% гра?евина ?е било порушено).

Уз солидарност целе ?угослави?е обнов?ен ?е и сад спада ме?у на?лепше градове у овом подруч?у Европе .

Територи?ална организаци?а [ уреди | уреди извор ]

На три послед?а пописа становништва из 1971 , 1981 . и 1991 . године, СР Македони?а састо?ала се из 34 општине и то:

  • Град Скоп?е (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
  • остале општине у СР Македони?и, биле су: Берово, Бито?, Валандово, Виница Македонска , Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, ?ев?ели?а, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, Титов Велес и Штип.

Називи одре?ених градова у време посто?а?а СР Македони?е:

Друштво и култура [ уреди | уреди извор ]

Дан устанка народа Македони?е обележава годиш?ицу оружане акци?е Прилепског партизанског одреда , 11. октобра 1941 . године, када ?е, по одлуци Покра?инског комитета КП? за Македони?у, напао непри?ате?ску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу.

Први бро? Нове Македони?е об?ав?ен ?е 29. октобра 1944.

Универзитет у Скоп?у основан ?е 24. априла 1949 .

Македонска академи?а наука и уметности основана ?е 23. фебруара 1967 . године.

Македонска православна црква настала ?е неканонским одва?а?ем од Српске православне цркве 17. ?ула 1967 . године.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Од индустри?е на?више се истичу прехрамбена и дуванска индустри?а.

После рата ?е спрово?ена убрзана индустри?ализаци?а зем?е, што ?е узроковало прилив сеоског становништва у градове, али и општи пораст животног стандарда.

Македони?а ?е снабдевала ?угословенско тржиште по?опривредним и текстилним производима, те рудама ко?е су ве?ином ра?ене у готове производе у разви?ени?им ?угословенским републикама.

Функционери СР Македони?е [ уреди | уреди извор ]

Председници [ уреди | уреди извор ]

Функци?а председника Републике , односно председника Председништва СР Македони?е уведена ?е тек Уставом из 1974. године, а пре тога ?е функци?у шефа државе обав?ао председник Антифашистичког собра?а народног ослобо?е?а Македони?е , од 1944. до 1946. године, односно председник Президи?ума Народног собра?а, од 1946. до 1953. године. Након укида?а ове функци?е, од 1953. до 1974. године функци?у шефа државе ?е обав?ао председник Народног собра?а .

Мост на реци Вардар у Скоп?у
Охрид

Преми?ери [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в Spasov, Ljudmil; Arizankovska, Lidija. Hierarhizacija jezikov v Republiki Makedoniji in Republiki Sloveniji glede na jezikovno politiko Evropske unije , (161. ? 169.) Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. септембар 2010) u Vidovi?-Muha, Ada (2003). Slovenski knji?ni jezik: Aktualna vpra?anja in zgodovinske izku?nje : Ob 450-letnici izida prve slovenske knjige : Mednarodni simpozij Obdobja--metode in zvrsti, Ljubljana, 5.-7. December 2001 . Center za sloven??ino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani. стр. 163?164. ISBN   978-961-237-057-2 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]