Социологи?а
(
лат.
societas
?
друштво
;
стгрч.
λ?γο?
?
наука
) ?естe општа и основна наука о
друштву
.
Ова наука користи разне
методе
емпири?ског
истражива?а
,
симболичке
интерпретаци?е и
критичке
анализе
како би развила систематско
зна?е
о друштвеним активностима, често са ци?ем примене овог зна?а ради достиза?а друштвеног благоста?а. Предмет изучава?а се кре?е од микронивоа
друштвене акци?е
и
интеракци?е
до макро нивоа
система
и
друштвених структура
.
[4]
Општа социологи?а и посебне социолошке дисциплине
[
уреди
|
уреди извор
]
Општа социологи?а проучава
друштво
као целину унутар ко?е важе одре?ена
правила
и законитости. У жижи ?еног интересова?а се налазе
друштвена класификаци?а
(
класе
),
друштвена покрет?ивост
по?единаца и
друштвене промене
.
Посебне социолошке дисциплине
се баве изучава?ем по?единих друштвених подруч?а. Шездесетих година
20. века
посебне социолошке дисциплине су почеле нагло да се разви?а?у, нарочито у зем?ама са дужом традици?ом разво?а социологи?е уопште (
Француска
,
Немачка
,
САД
и друге).
Социологи?а и друге друштвене науке
[
уреди
|
уреди извор
]
Сарад?а изме?у социологи?е и других
друштвених наука
?е веома тесна. Социологи?а пружа посебним друштвеним наукама
теори?ски
и
методолошки
оквир за изучава?е засебних области друштвене стварности или по?единачних
друштвених по?ава
ко?е су предмет ?иховог изучава?а. Посебне друштвене науке социологи?и заузврат да?у огроман емпири?ски (искуствени) матери?ал до ко?ег су дошле. Приликом изучава?а општих друштвених законитости, социологи?а уважава законитости ко?е су утврдиле посебне друштвене науке.
У ци?у научног об?аш?е?а
друштвених по?ава
социологи?а користи квалитативне и квантитативне
методе
или технике. Свака етапа
истражива?а
има сво?е методе.
[5]
Методи за прикуп?а?е
података
:
- Посматра?е
?е основни и у?едно на?стари?и метод за прикуп?а?е података о
друштвеним по?авама
. Посматра?е се састо?и у непосредном чулном
опажа?у
ко?е се одви?а према унапред успостав?еном плану истражива?а и са одре?еним сазна?ним ци?ем. Социолог на терену систематски бележи све податке ко?и су битни за
об?ективно
научно об?аш?е?е посматране друштвене по?аве. Посматра?е се дели на посматра?е са учествова?ем (посматрач узима удела у збива?има ко?а посматра) и посматра?е без учествова?а (посматрач се држи по страни).
- Анкета
?е погодна за масовно прикуп?а?е чи?еница или
ставова
, због чега се користи за испитива?е
?авног м?е?а
. У великим социолошким истражива?има анкете се прикуп?а?у на терену, у директном контакту анкетара са испитаником. Посто?е и други облици анкета као што су
телефонска
анкета,
интернет
анкета и сл. Пита?а ко?а су постав?ена у анкети могу бити затвореног типа (испитаник треба да одабере ?едан од пону?ених одговора) и отвореног типа (испитанику ?е остав?ена слобода да сам формулише одговор на постав?ено пита?е). Први облик ?е практични?и у фази обраде података, али ?е други облик веродосто?ни?и ?ер ни?е увек могу?е предвидети одговоре испитаника и унапред их разврстати.
- Интерв?у
?е сличан анкети. Он садржи пита?а општег карактера, а у току разговора испитивач усмерава испитаника постав?а?ем релевантних пита?а. Ова? метод ?е погодан када се прикуп?а?у подаци за квалитативну обраду.
- Експеримент
?е ?една врста
посматра?а
, ко?е се одви?а у вештачки изазваним условима. Ова? метод ни?е уобича?ен у социологи?и ?ер има извесне недостатке:
- Друштвене по?аве
се теже изазива?у у ци?у тренутног проучава?а, те захтева?у више времена за истражива?е.
- Експеримент мора остати та?на да би учесници спонтано реаговали у датим условима.
- Пошто су друштвене по?аве врло сложене, мора се добро изоловати група над ко?ом се врши експеримент, да не би дошло до утица?а спо?аш?их фактора на разво? дога?а?а.
Методи за сре?ива?е података:
- Класификаци?а
?е
логичка
рад?а ко?ом се одре?ена група података разврстава према
критери?умима
ко?е постав?а истраживач. У социологи?и нису уобича?ене ?едноставне класификаци?е ?ер су друштвене по?аве саме по себи веома сложене и ме?усобно испреплетане. Зато се чеш?е користе типологи?е.
- Мере?е
?е квантитативно означава?е друштвених по?ава у ци?у постиза?а што ве?е прецизности. Овде спада?у и
скале
, ко?има се подаци могу ?едноставно рангирати, што ?е веома знача?но у случа?евима када бро?чана квалификаци?а ни?е могу?а.
- Статистички
методи
су у социологи?и постали уобича?ена метода обраде масовних података ко?и су прикуп?ени анкетним истражива?ем.
- Социометри?а
?е техника ко?у ?е развио бечки лекар ?акоб Морено, а специфична ?е по томе што
друштвене односе
посматра као моделе ме?у?удског повезива?а путем уза?амног привлаче?а и одби?а?а. Поступак се заснива на открива?у структуре друштвених односа (
симпати?е
-
антипати?е
, однос
ауторитета
,
углед
унутар
групе
итд.). Ова? поступак ?е примен?ив на мале
друштвене групе
у ко?има ?е могу?е посматрати ме?усобне односе свих ?ених чланова. Резултати се графички приказу?у на
социограмима
.
- Анализа садржа?а
?е претежно квантитативна техника ко?ом се бележи учесталост и садржа? порука у процесу
комуникаци?е
. Приме?у?е се у анализи
новинских
чланака или ?авних говора. У оквиру квантитативног дела анализе одре?у?е се количина података у функци?и времена, положа?а (што говори о знача?ности) и слично, а у квалитативном делу анализе се одре?у?е тип података (нпр. позитивни, негативни или неутрални ставови).
Методи за тумаче?е података:
- Упоредни метод
се може користити на три нивоа анализе:
- поре?е?е вари?етета ?едне по?аве у оквиру истог
друштва
;
- поре?е?е исте по?аве у два различита друштва ко?а припада?у исто?
истори?ско?
етапи;
- упоредно-истори?ски метод.
- Метод мултидисциплинарне анализе
?е ?едан од
статистичких
поступака за проучава?е
узрочно-последичних веза
ме?у друштвеним по?авама.
Анализа
података подразумева проверу да ли ?е главна
хипотеза
потвр?ена или оповргнута, као и проверу да ли ?е евентуално установ?ена нека друга релаци?а ко?а ни?е била предви?ена на почетку истражива?а.
Мисао о
друштву
?е много стари?а од саме
науке
о друштву, па се претече социологи?е могу континуирано пратити ?ош од
античке епохе
.
Стари
робовласнички
системи, у ко?има ?е владар био поистове?ен са
богом
, нису остав?али много простора за критичко размиш?а?е о друштву, а посебно не за чува?е писаних извора о томе. Такви услови су се стекли тек у
античко? Грчко?
, где су се сви ?уди (не рачуна?у?и робове, жене и странце) бавили
политиком
и учествовали у уре?е?у
полиса
. Старогрчки мислиоци
Сократ
,
Платон
и
Аристотел
поставили су теме?е данаш?е социологи?е, посебно у домену
друштвеног
и
државног уре?е?а
, поделе рада, улоге влада?у?их
елита
,
морала
и тако да?е.
Платонова Држава
?е прво целовито сачувано дело о
државном уре?е?у
.
Сред?и век
?е период у ко?ем ?е
друштво
тумачено делова?ем натприродних и свемо?них сила, ко?е са неба регулишу читав живот на Зем?и. У овом периоду се издва?а?у два велика мислиоца ?
Свети Августин
и
Тома Аквински
. Не треба занемарити ни допринос арапског мислиоца
Ибна Халдуна
.
Са по?авом
капитализма
, по?авиле су се две нове класе ?
буржоази?а
и
пролетари?ат
. Иако су сви били ?еднаки пред законом, посто?ала ?е велика разлика заснована на економско? мо?и по?единца. Тада су се по?авиле две стру?е у друштвено? мисли:
- Апологетска
, ко?а ?е тежила да об?асни и оправда посто?е?и друштвени и економски систем (на пример теори?а
друштвеног уговора
);
- Критичка
, ко?а ?е анализира?у?и капиталистичко друштво указивала на нужност ?еговог укида?а и успостав?а?а новог и праведног друштва (
утопистичка
, а посебно социо-утопистичка мисао, научни
соци?ализам
).
Kao засебна
наука
о
друштву
социологи?а ?е настала у прво? половини
19. века
. У то време су неке природне науке, као што су
биологи?а
и
физика
, биле веома разви?ене, те су послужиле као узор за формира?е нове науке ко?а би изучавала друштво.
Као што ?е ве? речено, друштво ?е и рани?е било предмет изучава?а по?единих наука, нарочито
филозофи?е
, и то
соци?алне филозофи?е
. Временом ?е препозната потреба да се засну?е засебна наука о друштву. Ту замисао ?е први изложио
Огист Конт
(
1798
?
1857
) у свом
Курсу позитивне филозофи?е
, где ?е понудио класификаци?у наука у ко?о? ?е и социологи?а нашла сво?е место. ?ен задатак ?е да изучава друштво у целини, како у ста?у мирова?а, тако и у ста?у крета?а. Према Конту, социологи?а се дели на соци?алну статику и соци?алну динамику.
- Соци?ална статика
има задатак да прикаже анатоми?у друштва у ста?у мирова?а и да откри?е неопходне услове за одржава?е хармоничних
односа у друштву
и ?единства друштва као целине.
- Соци?ална динамика
би требало да буде општа
теори?а
природног напретка човечанства. Она изучава узроке и законитости
друштвених промена
.
Стари?е социолошке теори?е
[
уреди
|
уреди извор
]
Механицистичке теори?е
обухвата?у она схвата?а ко?а
друштвене по?аве
и процесе об?аш?ава?у помо?у закона ко?и влада?у у
природи
, односно у
физици
и
хеми?и
. У механицистички ори?ентисане социологе убра?а се
Вилфредо Парето
(
1848
?
1923
). Он ?е развио теори?у о соци?ално? равнотежи ко?у ?е об?аснио по?мовима
резидум
и
дериватум
.
Биологистичке теори?е
полазе од иде?е да ?е
друштво
део органског света ко?и проучава
биологи?а
. Стога закони и методи ко?и важе за биологи?у мора?у да важе и за социологи?у. Као резултат откри?а да сва жива би?а има?у
?ели?ску
структуру и да у природи посто?и борба за опстанак, настала су два правца ? органицистички и соци?ал-дарвинистички.
- На?знача?ни?и представник органицистичког правца ?е
Херберт Спенсер
ко?и ?е сматрао да у
друштву
важе
закон еволуци?е
,
закон одржа?а енерги?е (матери?е)
и
борба за опстанак
. Он ?е изложио сво? концепт преласка друштва из ниже фазе у вишу.
- У милитаристичко? фази, ?уди су организовани у хорде, посто?и чврста во?на организаци?а и дисциплина, одрица?е личних права и покорава?е во?ном во?и. Временом то прелази у
деспотизам
у коме се ствара
хи?ерархи?а
.
- У индустри?ско? фази, личност ?е слободна, па ?ене способности и потребе могу до?и до изража?а. Овде се борба за опстанак манифесту?е тако што преживи оно друштво ко?е се бо?е прилагоди
индустри?ском
раду, али и ко?е уважава личне потребе.
- Социо-дарвинистички правац подразумева да се друштво може об?аснити само помо?у закона о борби за опстанак. На?знача?ни?и представник овог правца ?е
Лудвиг Гумплович
(
1838
?
1909
). Он сматра да се у друштву води немилосрдна борба изме?у
раса
, од ко?их су неке више, а неке ниже.
Психологистичке теори?е
истичу
свест
и
психу
као на?битни?а сво?ства човека. Ме?у првима са оваквим ставом био ?е
?он Ст?уарт Мил
(
1806
?
1873
), ко?и ?е сматрао да ?уди у друштву задржава?у иста сво?ства као и по?единци. Такво тумаче?е се брзо разви?ало и диференцирало у више праваца. На?знача?ни?и су индивидуално-психолошки, колективно-психолошки и соци?ално-психолошки правац.
- Индивидуално-психолошки правац об?аш?ава друштво, као и све друштвене по?аве, процесе и
односе
, па и друштвене законитости уопште, елементима индивидуалне психе.
Габри?ел Тард
(
1843
?
1904
) сматра да ?е к?учни елемент психе
подражава?е
.
Вили?ам Макдугал
(
1871
?
1938
) томе дода?е
инстинкт
.
Зигмунд Фро?д
(
1876
?
1939
) сматра да су к?учни елементи
нагони
, и то
полни нагон
и
агресивни нагон
.
Макс Вебер
(
1864
?
1920
) сматра да се све друштвене по?аве могу об?аснити ?иховим
унутраш?им смислом
. Због тога не треба испитивати узроке по?ава, ве? их треба разумети (томе служе
идеално-типске
конструкци?е
).
- Колективно-психолошки правац ?е настао у класично? немачко? филозофи?и, посебно у
Хегеловим
делима. На?истакнути?и представник овог правца ?е
Емил Диркем
(
1858
?
1917
), ко?и каже да друштво ни?е прост збир по?единаца, ве? да оно има сво?а обележ?а и законитости.
- Соци?ално-психолошки правац ?е настао са теж?ом да се превази?е екстремност претходна два правца. На?истакнути?и представник ?е
Жорж Гурвич
(
1897
?
1965
). Врше?и класификаци?у социологи?е, он друштвене по?аве дели на
структуриране
и
аструктуралне
. Структуриране по?аве су и конкретно-апстрактне, т?. то су велике
друштвене групе
. Аструктуралне по?аве су апстрактне и то су микросоциолошке по?аве, мале друштвене групе. Структуриране по?аве изучава макросоциологи?а, док неструктуралне по?аве изучава микросоциологи?а. По?аве ко?е изучава?у микро и макросоциологи?а спада?у у сферу
хоризонталног плурализма
. Поред овога, посто?и и
вертикални плурализам
, ко?и изучава структуре друштва кроз сло?еве из ко?их се оно састо?и и то изучава
дубинска социологи?а
. Према Гурвичу, посто?и десет сло?ева од ко?их се састо?и друштво у вертикално? структури. То су:
- морфолошка и еколошка површина;
- друштвене организаци?е или организоване надград?е;
- друштвени узори;
- колективна понаша?а ко?а се одви?а?у са извесном привлачнош?у, али ван организационих апарата;
- сплетови друштвених улога;
- колективни ставови;
- друштвени симболи;
- еруптивна, новаторска и стваралачка колективна понаша?а;
- колективне иде?е и вредности;
- колективна друштвена ста?а и колективни психички акти;
- Бихевиористичка социологи?а насто?и да об?асни друштво, друштвене по?аве и по?единачну психу као резултат друштвеног
понаша?а
по?единаца, ко?е ?е у кра??о? лини?и ?ихова реакци?а на спо?ну средину.
Нови?е социолошке теори?е
[
уреди
|
уреди извор
]
Функционализам
?е ?едан од на?утица?ни?их праваца у савремено? гра?анско? социологи?и. ?ав?а се у три вари?анте: првобитно? биологистичко?, нормативно? и соци?ално-кибернетско?. Основна иде?а ?е схвата?е
друштва
као тра?не и стабилне структуре, чи?и су елементи чврсто повезани и чине складну целину. Сваки елемент те целине има одре?ену функци?у, чи?а ?е улога да врши одре?ену делатност ко?а да?е допринос одржа?у посто?е?е целине, пре свега у ста?у хармоничне равнотеже. Основни принципи функционализма су:
- Принцип функционалног ?единства друштва
, по коме ?е друштво затворен систем хармонично ускла?ених делова;
- Принцип универзалности
, по коме сваки део друштва има позитивну улогу у одржава?у система;
- Принцип нужности
, по коме сваки део, врше?и сво?у улогу, одржава континуитет система;
- Принцип динамичне равнотеже и континуитета
, по коме у сваком друштвеном систему посто?е механизми ко?и га држе у равнотежи или су способни да га после пореме?а?а равнотеже врате у пре?аш?е ста?е.
Структурализам
?е преузет из соци?алне
антропологи?е
. ?егова суштина ?е у истица?у и наглашава?у знача?а
друштвене структуре
, односно у насто?а?у да се тежиште истражива?а друштва помери од човека ка структури. Главни представник ?е
Мишел Фуко
.
- Формално-социолошки правац
утвр?у?е специфичност предмета социологи?е у форми, одво?ено од садржа?а
друштвене по?аве
. У томе ?е на?да?е отишао
Леополд фон Визе
у
Систему опште социологи?е
. Он ?е сматрао да социологи?а као општа наука о друштву изучава односе изме?у ?уди, а посебне социологи?е изучава?у односе изме?у ?уди и ствари. Навео ?е четири основне категори?е свог социолошког система:
- Друштвени процес
?е она? процес ко?им се ?уди повезу?у ?едни са другима или се ме?усобно раздва?а?у.
- Друштвени однос
?е лабилно ста?е повезаности или раздво?ености изме?у ?уди ко?е ?е резултат ?едног или више соци?алних процеса.
- Друштвени простор
?е универзум у коме се одиграва?у соци?ални процеси.
- Друштвена творевина
?е множина соци?алних односа ко?и су тако повезани да у практичном животу представ?а?у ?единство.
Марксизам
?е правац ко?и ?е настао у оквиру уче?а
Карла Маркса
(
1818
?
1883
),
Фридриха Енгелса
(
1820
?
1895
) и ?ихових следбеника. Ово уче?е представ?а скуп теори?а ко?е се односе на сва подруч?а об?ективне стварности, као што су
филозофска
,
економска
, социолошка и
антрополошка
теори?а. Све ове теори?е за?едно представ?а?у целину и означава?у ?единствен
поглед на свет
.
Марксизам има неколико теори?ских и иде?них претеча:
- У оквиру немачке класичне филозофи?е, велики утица? ?е имао
Георг Вилхелм Фридрих Хегел
(
1770
?
1831
). Преузима?у?и од Хегела принцип
ди?алектике
, Маркс и Енгелс су му дали
матери?алистичку
садржину. Филозофску основу марксизма чини ?единство филозофског матери?ализма и ди?алектике.
- Уче?е енглеских економиста XVII и XVIII века се заснивало великим делом на чи?еници да ?е
Енглеска
тог доба била на?разви?ени?а
капиталистичка
зем?а и да ?е у том смислу пружала солидну искуствену основу за изучава?е капиталистичког начина производ?е и
буржоаског
друштва уопште. На?истакнути?и представници енглеске политичке економи?е били су
Адам Смит
(
1723
?
1790
), чи?и ?е на?важни?и рад
Истражива?е о узроцима и природи богатства народа
и
Давид Рикардо
(
1779
?
1823
), чи?и ?е на?важни?и рад
Начела политичке економи?е и опорезива?а
. Они су анализирали рад као извор богатства и поставили теме?
радне теори?е вредности
, ко?у су касни?е Маркс и Енгелс употребили за ствара?е
теори?е вишка вредности
, ко?а представ?а суштину ?иховог економског уче?а.
- Соци?ал-утопистичка уче?а
су тако?е допринела марксизму снажном критиком
капитализма
и указива?ем на потребу ?еговог укида?а.
У време када ?е настало Марксово уче?е о друштву по?авила се социологи?а као наука у делима
Огиста Конта
и
Херберта Спенсера
. Марксизам и социологи?а су настали у исто време и у сличним друштвеним и политичким условима, али су ?едан према другоме показали кра??у игноранци?у. У ствари, радило се о дубоко? и оправдано? нетрпе?ивости. Први социолози и ?ихови касни?и следбеници су сматрали да ?е Марксово уче?е о друштву опасна
идеологи?а
нижих сло?ева ко?и преко ?е желе да се домогну
власти
и промене свет у сво?у корист. А Маркс и Енгелс су, у ново? науци о друштву ? социологи?и, видели
конзервативну
друштвену мисао ко?а ?е настала са ци?ем да
ауторитетом
науке
, не само об?асни, ве? и оправда посто?е?е
друштвене односе
и на та? начин обезбеди ?ихову стабилност и тра?а?е. И ?едни и други су били у праву. Сво?ом теори?ом Маркс и Енгелс су заиста желели да укину посто?е?и и успоставе нови свет, а касни?е ?е та теори?а стварно и послужити
радничко? класи
као средство или оруж?е у борби за осва?а?е власти и промену света. А буржоаски социолози су сво? велики теори?ски систем заиста ставили у службу научне аргументаци?е за очува?е
класног
друштва буржоаског типа. Истина, Марксово уче?е о друштву ни?е строго социолошко, ?ер се тиче и
економи?е
,
филозофи?е
и антропологи?е, али би се са аспекта савремене социологи?е, у ма?о? или ве?о? мери, сличне примедбе могле упутити и Марксовим савременицима гра?анске ори?ентаци?е, ко?и се сматра?у готово званичним творцима социологи?е као науке.
Суштина Марксовог уче?а о друштву садржана ?е у реченици: ?Не одре?у?е свест ?уди ?ихово би?е, ве? обрнуто, ?ихово друштвено би?е одре?у?е ?ихову свест.“
Од свог настанка средином
19. века
до средине
20. века
, дакле у првих сто година свог посто?а?а, социологи?а ?е имала велике напоре да се конституише као нова наука, односно као општа
друштвена наука
. Ти напори су донели драгоцене резултате: социологи?а се временом конституисала као самостална наука, дефинисала ?е сво? предмет, полако су створени услови за уобличава?е социолошког
метода
, прилично успешно ?е одре?ен однос социологи?е према другим наукама, као и однос социологи?е према другим друштвеним наукама. Пошто се
друштво
непрестано ме?ало, препозната ?е потреба да се и наука о друштву промени и да се формира нека нова социологи?а. Ве? ?е на самом почетку дошло до различитих схвата?а концепци?а промена ко?е социологи?а треба да претрпи у погледу сво?е трансформаци?е:
- Прва група схвата?а се заснива на увере?у да се преко укла?а?а недостатака у посто?е?им теори?ским системима или у оквиру емпири?ских истражива?а, ти недостаци превазилазе уноше?ем извесних корекци?а. Тиме би практично била сачувана теори?ска суштина посто?е?е социологи?е, само би, у складу са изме?еним друштвеним околностима, теори?ска уопштава?а и теори?ска интерпретаци?а били тражени на вишем нивоу.
- Друга група схвата?а се заснива на увере?у да се реше?е за посто?е?у ситуаци?у у социологи?и налази у ?едно? ново?, различито? од дотадаш?е социологи?е. Она би требало да пружи нову теори?ску основу за целовито изучава?е друштва, да буде хуманистички усмерена и способна да покрене и усмерава друштвене процесе и
промене
. Нарочито ?е био изражен захтев за активним односом нове социологи?е према друштвено? пракси. У том смислу се ова? захтев може схватити као протест савремених социолога против бесплодности дотадаш?е социологи?е у односу на друштвену праксу. Али и ова тзв. нова социологи?а има две стру?е:
радикалну
и
хуманистичку
.
- Радикална
социологи?а се ?ав?а шездесетих година у
САД
и
западно? Европи
нешто касни?е. Она изражава кра??и критички однос према статичко? визи?и друштва у досадаш?о? социологи?и. Радикална социологи?а за ко?у се они залажу, не треба да буде ни само теори?ска, ни само емпири?ска наука, али не треба да буде ни
вредносно неутрална
. Напротив, она би морала да оствари ?единство теори?е, метода и друштвене акци?е. Сви представници радикалне социологи?е су сагласни у увере?у да друштво треба да се ме?а и да у односу на те промене социологи?а треба да има активну и знача?ну улогу. Али, ме?у ?има не посто?и сагласност око тога какво би то ново друштво требало да буде, ни ко?им се путевима до ?ега може до?и. ?едни сматра?у да се то може учинити успостав?а?ем контроле над центрима
мо?и
у друштву. Други као пут виде укида?е старог друштва путем разара?а, деструкци?е и саботаже. Ново друштво не би смело да садржи ни?едан од битних елемената садаш?ег друштва, у ко?е спада?у сва она главна обележ?а индустри?ског друштва (масовна производ?а и расподела, простори урбаних комплекса,
бирократски
апарат). Степен матери?алног разво?а у овом друштву би морао да буде такав да сви чланови друштва има?у приближно ?еднаке услове за живот, отприлике онакве какве у савременим разви?еним гра?анским друштвима има виши сло?
сред?е класе
.
- Хуманистичка
социологи?а види суштину садржану у ново? визи?и улоге
по?единца
, човека, у односу на друштво и промене у ?ему. Са аспекта ове социологи?е, човек ?е би?е ко?е осе?а, мисли и делу?е, способно, дакле, за активан однос према стварности у ко?о? живи, па према томе и за активан однос према друштву као делу те стварности.
- Ashley, David; Orenstein, David Michael (2005).
Sociological theory: Classical statements
(6th изд.). Boston, MA, USA: Pearson Education.
- Giddens, Anthony; Duneier, Mitchell; Appelbaum, Richard (2007).
Introduction to Sociology
(6th изд.). New York: W.W. Norton and Company.
- Scott, John; Marshall, Gordon, ур. (2005).
A Dictionary of Sociology
(3rd изд.). Oxford University Press.
ISBN
978-0-19-860986-5
.
|
|---|
| Основне
| |
|---|
| Интердисциплинарне
| |
|---|
| Друге категоризаци?е
| |
|---|
|
|
|---|
|
Повезана дебата
|
|---|
| Методи
| |
|---|
| Доприноси
| |
|---|
| Заговорници
| |
|---|
| Критика
| |
|---|
| Критичари
| |
|---|
| Концепти у сукобу
| |
|---|
|
|
|