С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Скок уда? без залета
?е
атлетска
дисциплина ко?а ?е била на програму
Олимпи?ских игара 1900.
у
Паризу
до
Игара 1912.
у Стокхолму.
Приликом скока уда? без залета сто?и на лини?и означено? на зем?и са обе ноге, ко?е су незнатно размакнуте. Атлетичар маха?ем са обе руке и сави?а?ем колена покушава се одразити што ?е да?е могу?е. Према олимпи?сдим правилима за ову дисцуиплину атлетичар скаче три покуша?а, а рачуна се на?дужи скок.
Први светски рекорд у скоку уда? без залета поставио ?е
Ре? ?ури
скоком од 3,47 м
3. септембра
1904
. Тренутни рекорд држи
Норвежанин
Arne Tvervaag
.
[1]
Када су у изгра?ена борилишта у затвореном простору, скок уда? без залета ?е почео да неста?е као атлетска дисциплина. Данас, ?е
Норвешка
?едина зем?а у ко?о? скок уда? из места ?е дисциплина на програму националног првенства за?едно са
скоко увис без залета
и одржава се сваке зиме од
1995.
[2]
У
Канади
, ученици у школским такмиче?има у атлетици има?у и скок уда? без залета за?едно са осталим дисциплинама. Скок уда? без залета ?е тако?е ?една од дисциплина теста физичке кондици?е ко?и мора?у испунити кадети Кра?евског во?ног коле?а Канаде.
[3]
.
Осва?ачи олимпи?ских меда?а
[
уреди
|
уреди извор
]
| Олимпи?ске игре
|
|
Резултат
|
|
Резултат
|
|
Резултат
|
Париз 1900.
дета?и
|
Ре? ?ури
САД
|
3,21
ОР
|
Ирвинг Бакстер
САД
|
3,135
|
Емил Торшбеф
Француска
|
3,03
|
Сент Луис 1904.
дета?и
|
Ре? ?ури
САД
|
3,47
ОР
|
Чарлс Кинг
САД
|
3,27
|
?он Билер
САД
|
3,25
|
Атина 1906.
¹
дета?и
|
Ре? ?ури
САД
|
3,30
|
Мартин Шеридан
САД
|
3,095
|
Лосон Робертсон
САД
|
3,05
|
Лондон 1908.
дета?и
|
Ре? ?ури
САД
|
3,335
|
Константинос Циклитирас
Кра?евина Грчка
|
3,235
|
Мартин Шеридан
САД
|
3,23
|
Стокхолм 1912.
дета?и
|
Константинос Циклитирас
Кра?евина Грчка
|
3,37
|
Плат Адамс
САД
|
3,36
|
Бен?амин Адамс
САД
|
3,28
|
¹ На десетогодиш?ицу првих модерних Олимпи?ских игара одржане су
1906
. у Атини тзв. Олимпи?ске ме?уигре у организаци?и Ме?ународног олимпи?ског комитета.
