Сидни Лумет
Сидни Лумет
Пуно име	Сидни Лумет
Датум ро?е?а	( 1924-06-25 ) 25. ?ун 1924.
Место ро?е?а	Филаделфи?а ,  САД
Датум смрти	9. април 2011. ( 2011-04-09 )  ( 86 год. )
Место смрти	?у?орк ,  САД

Сидни Лумет ^[1] ( енгл. Sidney Lumet , IPA: /luː?m?t/ ^[2] , ро?ен 25. ?уна 1924 . у Филаделфи?и , Пенсилвани?а , САД ? 9. април 2011 , ?у?орк , САД ^[3] ) ?е амерички филмски редите? и продуцент . Са преко 50 филмова ко?е ?е режирао од 1957 . (редите?ски деби са Дванаест гневних ?уди ), сматра се ?едним од на?плодни?их америчких филмских редите?а. На?познати?и ?е по четири филма за ко?е ?е био номинован за Оскара за режи?у ( 12 гневних ?уди /12 Angry Men, 1957/, Пас?е поподне /Dog Day Afternoon, 1975/, ТВ-мрежа /Network, 1976/ и Пресуда /The Verdict, 1982/), али Оскара никада ни?е осво?ио. ?Аутор више врсних остваре?а, често упад?иво ли?ево-либералног нагну?а, не успи?ева уви?ек задржати ?ихов висок ниво ?ер балансира изме?у покуша?а задово?ава?а публике, друштвеног ангажмана и усва?а?а стилских утица?а европског филма.“ ^[4]

Према Холивудско? енциклопеди?и Лумет ?е био ?едан од на?плодни?их филмских стваралаца модерне ере, режира?у?и у просеку више од ?едног филма годиш?е од времена свог редите?ског деби?а 1957. године. ^[5] Телевизи?ски канал Тарнер класик мувиз бележи ?егово ?снажно усмерава?а глумаца“, ?енергично приповеда?е прича“ и ?соцреализам“ у ?еговим на?бо?им радовима. ^[6] Филмски критичар Ро?ер Иберт га ?е описао као ??едног од на?бо?их ма?стора и на?топли?их хуманитараца ме?у свим филмским редите?има.“ ^[7] Лумет ?е био познат и као ?глумачки редите?“, ко?и ?е током кари?ере сара?ивао са на?бо?има глумцима свог времена, вероватно више од ?било ког другог редите?а.“ ^[8] Шон Конери , ко?и ?е глумио у пет ?егових филмова, сматрао га ?е ?едним од сво?их оми?ених редите?а, и особом ко?и ?е имао визи?у. ^[9]

Као члан почетне класе ?у?оршког Глумачког студи?а , ^[10] Лумет ?е започео редите?ску кари?еру у ванбродве?ским продукци?ама, а затим ?е постао високо ефикасан ТВ редите?. ?егов први филм, Дванаест гневних ?уди (1957), био ?е судска драма усредсре?ена на напето ве?а?е пороте. Лумет ?е потом сво?е напоре поделио изме?у политичких и друштвених драмских филмова, као и адаптаци?а к?ижевних драма и романа, великих стилских прича, ?у?оршких црних комеди?а и реалистичних криминалистичких драма, ук?учу?у?и Serpico и Prince of the City . Као резултат режира?а Дванаест гневних ?уди , тако?е се сматра предводником првог таласа редите?а ко?и су направили успешан прелазак са ТВ-а на филмове. ^[11]

Ране године [ уреди | уреди извор ]

Лумет ?е ро?ен 25. ?уна 1924. у Филаделфи?и у држави Пенсилвани?а . Он ?е студирао позоришну глуму у Професионално? дечи?о? школи и на Универзитету Колумби?а .

Родите?и су му били Барух Лумет и Еухени?а Вермус, обо?е искусни изво?ачи у ?идишком позоришту. ?егов отац био ?е глумац, редите?, продуцент и сценариста, док му ?е ма?ка била плесачица. Ма?ка му ?е преминула док ?е ?ош био дете. Лумет ?е остварио професионални деби на ради?у с четири године, а у позоришту у ?идиш Арт Театру с пет година. Као дете по?ав?ивао се у бродве?ским представама, ук?учу?у?и Слепу улицу . Године 1935, са 11 година, Лумет се по?авио у кратком филму Хенри?а Лина Papirossen теме?еном на хит песми Papirosn чи?и ?е копродуцент био ради?ска звезда Херман ?аблокоф . Филм ?е приказан у биоскопима под истим именом. Представа и кратки филм по?авили су се у Бронкс Макинли Сквер Театру. ^[12] Године 1939, ?едини се пут по?авио у дугометражном филму, с 15 година у One Third of a Nation . ^{[13] [14]} Други светски рат му ?е 1939. прекинуо рану глумачку кари?еру, и три године ?е провео у америчко? во?сци.

Након повратка из службе у Другом светском рату (1942-1946) као ма?стор за радар стациониран у Инди?и и Бурми, организовао ?е ванбродве?ску групу и постао ?ен редите?.

Приватни живот [ уреди | уреди извор ]

?егова прва жена била ?е глумица Рита Гам (1949-1954); друга ?е била забав?ачица Глори?а Вандербилт (1956-1963); тре?а ?е била Ге?л ?оунс (1963-1978), к?ер певачице и глумице Лене Хорне . Године 1980, се оженио с Мери Гимбел с ко?ом ?е био у браку до сво?е смрти. У браку с Ге?л ?оунс ?е добио две к?ери, А?ми и глумицу и сценариски?у ?ени ко?а ?е наступила у главно? улози у филму Q & A . Она ?е написала сценари? за филм Ре?чел се уда?е из 2008. ^{[13] [15]}

Редите?ска кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Рана кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Лумет ?е сво?у кари?еру започео као редите? у ма?им позоришним продукци?ама, а након тога се преобразио у це?еног телевизи?ског редите?а. Након што ?е стекао вредно искуство раде?и на ма?им позоришним продукци?ама и летним представама, 1950. ?е почео да режира на новом меди?у, телевизи?и. У сво?их шест година као телевизи?ски редите? прворазредних сери?а као што су Alcoa Theatre и Goodyear Playhouse , Лумет ?е ?стекао знача?ну репутаци?у као талентован и поуздан.” ^[5] Квалитет многих ?егових телевизи?ских драма био веома импресивна, и неколико ?их ?е адаптирано за филмове.

?егов први филм био ?е типичан за ?егов рад: ?добро одглум?ен, сценаристички заокружен, снажно ангажован 'проблемски филм', 12 гневних ?уди (1957).” Филмски историчар Стефен Боулз пише: ? 12 гневних ?уди био ?е пово?ан почетак за Лумета. Био ?е критички и комерци?ални успех те ?е установио Лумета као редите?а вештог у адаптира?у позоришних особина филму. Пола Луметових филмова потиче из позоришта.”

Након тога ?е расподелио сво?е напоре изме?у других идеалистичких проблемских филмова, адаптаци?а позоришних комада и романа, великих стилизованих филмова, напетих мелодрама и црних комеди?а с нагласком на ?у?орк ко?е се баве друштвом и америчком културом.

Након режи?е свог првог филма, 12 гневних ?уди , према Сигелово? Енциклопеди?и Холивуда , ?предводио ?е први талас редите?а ко?и су остварили успешан прелаз с телевизи?е на филм.” ^[5]

Године 1960, режирао ?е ?едну контроверзну емиси?у због ко?е ?е дошао на лош глас: The Sacco-Vanzetti Story на НБЦ -у; према ?у?орк Та?мсу , ?драма ?е требала да промовише случа? из државе Масачусетс (где су Никола Сако и Бартоломео Ванзети осу?ени и погуб?ени) и да утврди како су осу?ене убице заправо биле потпуно невине. Али сензаци?а ?е заправо Лумету учинила услугу, ?ер ?е на ?егову адресу стигло неколико престижних филмских понуда, ук?учу?у?и уметнички три?умф из 1962, Дуго путова?е у но? .” ^[16]

Дела [ уреди | уреди извор ]

Филм [ уреди | уреди извор ]

Као глумац

• ...One Third of a Nation... (1939)
• The Manchurian Candidate (2004)

Без заслуга

• King: A Filmed Record... Montgomery to Memphis (1970)

Телевизи?а [ уреди | уреди извор ]

Позориште [ уреди | уреди извор ]

Као глумац

Као режисер

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Сидни Лумет на Викимеди?ино? остави .

• Сидни Лумет на са?ту IMDb   (?език: енглески)  
• IBDB (?език: енглески)
• Биографи?а и филмографи?а на movies.ign.com (?език: енглески)
• Биографи?а и филмографи?а на www.allmovie.com (?език: енглески)
• "Last Word" New York Times April 21, 2011, video (14 minutes)
• Archive of American Television, TV Legends interview, 1999 video, 6-parts, 3 hours
• Fresh Air interview from 2006 (audio)
• Sidney Lumet: The Prince of New York City