С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За другу употребу, погледа?те чланак
Норди?ски
.
Северногермански ?езици
(негде
скандинавски ?езици
или
норди?ски ?езици
) су ?една од три главе подгрупе
германских ?езика
, а део
индоевропских ?езика
. Ова група
?езика
се говори у
скандинавским
зем?ама и на острвима у северном
Атлантику
.
Отприлике 20 милиона ?уди у норди?ским државама користе северногерманске ?езике као матер?е, ук?учу?у?и и шведску ма?ину у
Финско?
, а делимично се ови ?езици користе и на
Гренланду
, а користи ?е и емиграци?а у
Северно? Америци
и
Аустрали?и
.
Развили су се из
старонорди?ских ?езика
. Данас се у северногерманске ?езике убра?а 11 ?езика
[
тражи се извор
]
од ко?их су три изгубили статус ?езика, ?едан ?е изумро па их ?е данас 6 односно 7 уколико посто?е два норвешка ?езика
[2]
а поде?ени су у две уже подгрупе:
- А)
источноскандинавски ?езици
(6)
Норвешка
,
Данска
,
Шведска
:
- а. дански-шведски (6) :
- a1.
дански-букмол ?езици
(1):
букмол
.
- a2.
дански-риксмол ?езици
(2):
дански
,
?утски
.
- a3.
шведски
(3): далска или
далмаалски
,
сконски
(Skanska),
шведски
.
- Б)
западноскандинавски ?езици
(5):
фарски
,
исландски
,
?аматски
?,
нинорск
,
норн
?.
Разлика од источно- и западногерманских ?езика
[
уреди
|
уреди извор
]
Германски ?езици се традиционално деле на
западно
-,
источно
- и северногерманске.
[3]
?ихова тачна повезаност се данас тешко одре?у?е али су били повезани до неког нивоа у периоду
велике сеобе народа
. Ди?алекти у северно? групи потичу од протогерманског ?езика у
Гвозденом добу
.
Отприлике око 200. године нове ере, северна грана германских ?езика почела ?е да се ?асно разлику?е од осталих германских ?езика.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|