Мапа Северне Осети?е-Алани?е
Мапа Северне Осети?е-Алани?е
Територи?а Северне Осети?е-Алани?е у саставу сред?овековне Алани?е - изме?у 10. и 12. века (према осетском историчару Руслану Суле?мановичу Бзарову)
Расе?е?е осетских племена, 13-20. век
Град Владикавказ
Осетска нош?а из 18. века
Северна Осети?а
(
осет.
Цæгат Ирыстон
,
рус.
Северная Осетия
) или
Алани?а
(
осет.
Алани
,
рус.
Алания
), званично
Република Северна Осети?а ? Алани?а
(
осет.
Республик? Ц?гат Ирыстон ? Алани
,
рус.
Респу?блика Се?верная Осе?тия ? Ала?ния
), ?е
конститутивни суб?ект Руске Федераци?е
[1]
са статусом
аутономне републике
на простору
северног Кавказа
.
Главни град републике ?е град
Владикавказ
.
Република има површину 7.953 km² и налази се на северном
Кавказу
. У републици ?е
2002
. године живело око 710.000 становника.
Република ?е добила име по титуларном народу
Осетима
ко?и су на?бро?ни?и народ у ово? републици (са око 65%). Осетини су народ
иранског
порекла, традиционално
православне
или
паганистичке
вероисповести.
Ово име Осети?а, Руси су усво?или од грузи?ског назива
Оси
(или Осеби), а ко?и су
Грузини
користили за
иранске народе
на
Кавказу
. Претпостав?а се да и старо име за исти народ
Алани
има исто значе?е.
[2]
Почетком конфликта изме?у
Грузи?е
и
?ужне Осети?е
, у Северно? Осети?и ?е изражена потреба додава?а старог имена ове зем?е, па ?е
1994
. уз посто?е?е име републике, уврштена и реч - Алани?а.
Северна Осети?а ? Алани?а ?е планинска област лоцирана северно од
Великог Кавказа
. Граничи се са федералним суб?ектима Руске Федераци?е
Кабардино-Балкари?ом
(на западу),
Ставропо?ским кра?ем
(на северу), као и
Ингушети?ом
и
Чечени?ом
(на истоку). На ?угу ?е Северна Осети?а-Алани?а ограничена главним гребеном Кавказа, док се на друго? страни планине налази
?ужна Осети?а
, фактички независна држава отцеп?ена од
Грузи?е
, са ограниченим ме?ународним призна?ем, ко?у тако?е насе?ава осетско становништво.
Данаш?и
Осети
потичу од древних
скитско
-
сарматских
племена, ко?а спада?у у групу
источноиранских народа
и првобитна домовина им ?е била
сред?а Ази?а
. Преци данаш?их Осета били су познати као
Алани
и на подруч?е данаш?е Северне Осети?е ? Алани?е су се населили у 7. веку, где су у
9. веку
основали сред?овековну
Кра?евину Алани?у
. У Алани?и се као религи?а раширило
православно
хриш?анство
, под утица?ем мисионара из
Византи?е
.
У
13. веку
Алани?у су опустошили
Монголи
и
Татари
, а од 17. века се на ово подруч?е шири
ислам
, ко?и прихвата ма?и део осетског становништва. Напади
Кримског каната
и
Османског царства
натерали су Осете у савез са
Русима
, у 18. веку. Територи?а данаш?е Северне Осети?е ? Алани?е у саставу ?е
Руског царства
од 1774. године, што ?е чини ?едним од првих руских поседа на Кавказу. Данаш?и главни град републике,
Владикавказ
, био ?е прво руско во?но утвр?е?е у региону.
1921. године, подруч?е данаш?е Северне Осети?е ? Алани?е поста?е део
Планинске аутономне сов?етске соци?алистичке републике
, чи?и ?е главни град био Владикавказ, а у оквиру републике ?е посто?ао
Осетински округ
.
Северноосетинска аутономна област
формирана ?е 1924. године, а статус региона ?е 1936. године уздигнут на ниво
аутономне сов?етске соци?алистичке републике
, у саставу
Руске СССР
и
Сов?етског Савеза
.
1991. године, Северна Осети?а ме?а име у Северна Осети?а ? Алани?а. Због конфликта изме?у ?ужне Осети?е и Грузи?е, ко?и тра?е од 1990. године, у Северну Осети?у ? Алани?у се населило око 70.000 избеглица из ?ужне Осети?е.
Конфликт у суседно?
Чечени?и
утицао ?е и на Северну Осети?у, ко?а ?е била поприште етничких тензи?а и сукоба изме?у Осета са ?едне и
Чечена
и
Ингуша
са друге стране. Талас терора ?е достигао врхунац током талачке кризе од 1. до 3. септембра 2004. године, када ?е у опсади ?едне основне школе у
Беслану
, ко?у су извршили
чеченски терористи
, страдало 335 цивила, и то на?ве?им делом деца (види:
Талачка криза у Беслану
).
Крета?е бро?а становника
| 1989
.
| 2002
.
| 2010
.
|
|---|
| 634,009
| 710,275
| 712,980
|
По послед?ем попису становништва из 2002. године, у Северно? Осети?и ? Алани?и живело ?е укупно 710.275 становника, од чега:
Званични ?езици су
осетински
и
руски
. Осетински ?език припада групи
иранских ?езика
.
Главна религи?а у републици ?е
православ?е
(
Руска православна црква
)
[3]
, а у знача?но? мери ?е заступ?ен и
ислам
.
Скоро половина становништва живи у главном граду
Владикавказу
. Остали ве?и градови су
Моздок
,
Беслан
и
Алагир
. У Северно? Осети?и ? Алани?и посто?и укупно 6 градова и ?едно насе?е градског типа.
Бро? становника градова и ве?их насе?а
| Град/насе?е
|
Руско име
|
Осетинско име
|
Становништво
(1. ?ануар 2009)
|
Етничка ве?ина
(2002)
|
| Владикавказ *
|
Владикавказ
|
Дзæуджыхъæу
|
312.427
|
Осети
(59,51%)
|
| Моздок *
|
Моздок
|
Мæздæг
|
40.383
|
Руси
(62,73%)
|
| Беслан *
|
Беслан
|
Беслæн
|
36.183
|
Осети
(81,77%)
|
| Алагир *
|
Алагир
|
Алагир
|
19.528
|
Осети
(91,07%)
|
| Ардон
*
|
Ардон
|
Æрыдон
|
16.961
|
Осети
(76,13%)
|
| Заводско?
|
Заводской
|
-
|
15.421
|
-
|
| Дигора
*
|
Дигора
|
Дигорæ
|
10.694
|
Осети
(95,81%)
|
|
Напомена: градови су у табели означени звездицом.
На?ве?и део индустри?е концентрисан ?е у престоници Владикавказу. Речни токови се делом користе за производ?у електричне енерги?е, а Северна Осети?а ?е позната и по производ?и минералне воде. За по?опривреду се користе плодно зем?иште на северу и алпске долине на ?угу. У планинама посто?е бро?ни зашти?ени паркови природе.
|
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|