Логор Флосенбирг
Концентрациони логор
Поглед на Флосенбирг након ослобо?е?а
Координате	49° 44′ 08″ С; 12° 21′ 21″ И  /  49.735556° С; 12.355833° И  / 49.735556; 12.355833
Под контролом	Нацистичка Немачка
Бро? затвореника	96.000
Бро? жртава	30.000

Концентрациони логор Флосенбирг ?е логор (КЦ) безбедносних одреда (СС) нацистичке Немачке , у Баварско? , у близини града Флоссенбург , на граници са савременом Чешком (бивша Чехословачка ) ^[1] .

СС логор ?е основан ма?а 1938. године, а налазио се на мало? планинско? висоравни на надморско? висини од 800 метара. Током посто?а?а логора смрти, кроз ?ега ?е прошло око 96.000 затвореника, од ко?их ?е више од 30.000 умрло. Од новембра 1941. године, мртви у логору за ратне зароб?енике - Шталаг XIII Б, на захтев бургомастер-а града Ва?дена , у крематори?уму концентрационог логора Флосенбирг, спа?ено ?е око 80 000 ?уди [2]. Камп ?е имао 75 огранака широм Тре?ег ра?ха . У меди?има су се по?авили извешта?и да су регистрационе к?иге овог концентрационог логора недавно прона?ене у америчком Националном архиву (Вашингтон) ^[2] .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Предратни период [ уреди | уреди извор ]

У почетку ?е СС логор био кориш?ен за држа?е антисоци?алних елемената, комуниста и затвореника, премештених из других логора због антинацистичких активности, као затвореника. Кориш?ени су као радна снага за рад у СС гранитним каменоломима, а место за камп изабрано ?е због близине налазишта гранита на ко?има су затвореници радили до 1942. године.

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Изби?а?ем Другог светског рата тешки рад ве?ине затвореника почео ?е да се користи у производ?и оруж?а и ?егових компонената за потребе оружаних снага нацистичке Немачке, на пример за рад у Хеинкел-у , Месерсшмит и друге фабрике. Систем концентрационог логора проширен ?е на рачун додатних 100 тачака усредсре?ених на предузе?а ?ужне Немачке и западне Чешке ^[3] .

Током Другог светског рата, ве?ина затвореника ушла ?е у логор са окупираних источних територи?а Тре?ег ра?ха. Затвореници су живели у 16 ??великих барака у логору. Крематори?ум се налазио у долини. У септембру 1939. године, 1.000 политичких затвореника пребачено ?е из логора Дахауа у Флосенбург.

1941. - 1942. у логор ?е ушло око 1.500 по?ских затвореника, углавном припадника по?ског отпора. У ?улу 1941. стражари логора стре?али су ?их 40. Изме?у фебруара и септембра 1941. године, уби?ена ?е око тре?ина по?ских затвореника ко?и су ушли у логор.

Током Великог ота?бинског рата 15. октобра 1941. године, прва група сов?етских ратних зароб?еника ушла ?е у концентрациони логор. До кра?а године уби?ено их ?е 1000. Током читавог периода рада логора сов?етски ратни зароб?еници и да?е су уби?ани. Конкретно, у октобру 1943. генерал-ма?ор Васили? Прохоров претучен ?е до смрти. Потом ?е добио смртну инекци?у и послат у крематори?ум. 1. ма?а 1944. године дошло ?е до побуне сов?етских ратних зароб?еника и покуша?а масовног бекства. Неколико стражара ?е уби?ено, али ?е устанак сурово сузби?ен: око 200 ?уди ?е умрло од рана и опекотина, 40 во?а устанка ?е погуб?ено.

Од 1. септембра у Флоссенбургу су почели да обучава?у чуваре за женске концентрационе логоре ко?и су се налазили у Дрездену , Нирнбергу , Но?штату и бро?ним другим градовима. До 1945. године у систему логора у Флосенбургу било ?е око 40.000 затвореника, од ко?их су 11.000 биле жене.

До кра?а рата, стопа уби?а?а затвореника достигла ?е такве размере да крематори?ум логора више ни?е могао да се носи са теретом, па су тела затвореника бацана у ?арке и депони?е, поливана бензином и спа?ивана. Истовремено ?е у кампу постав?ено додатних 6 вешала.

Почетком априла 1945. године у логору су погуб?ени адмирал Цанарис и велики бро? учесника у завери против Хитлера . 20. априла, када су се америчке снаге приближиле кампу, власти су започеле присилну евакуаци?у 22.000 затвореника у Дахау, остав?а?у?и само оне ко?и се више нису могли кретати. На путу до Дахауа, стражари су убили око 700 затвореника. Други део затвореника, успут ?е разоружао немачке стражаре и побегао у сусрет напреду?у?им сов?етским трупама у Чехословачко?.

23. априла (2. ма?а) ?единице 97. пешади?ске дивизи?е америчке во?ске ушле су у концентрациони логор. У логору су пронашли око 1.600 ослаб?ених и исцрп?ених затвореника.

Некадаш?и логор смрти, од априла 1946 , постао ?е амерички логор за 2.100 расе?ених лица По?ске - бивших радника, ратних зароб?еника и затвореника концентрационих логора нацистичке Немачке, ослобо?ених у Аустри?и . Послед?и становници кампа напустили су логор у октобру 1947.

Суд [ уреди | уреди извор ]

Нирнбершки суд за ратне злочине прогласио ?е активности управе и стражара логором ратним злочином. Из извешта?а Оде?е?а за ратне злочине Во?ног тужилаштва Штаба 3. америчке во?ске: ?1941. године у логору Флосенбург изгра?ена ?е нова зграда наме?ена за 2.000 руских ратних зароб?еника. Од ове две хи?аде затвореника преживеле су само 102 особе. ... Концентрациони логор Флосенбург на?бо?е се може описати као фабрика смрти. Иако ?е на први поглед главна сврха логора била употреба масовног ропског рада, имао ?е другу сврху - уби?а?е ?уди употребом посебних метода приликом лече?а затвореника. Глад и изглад?ива?е, садизам, лоша оде?а, недостатак медицинске неге, болести, премла?ива?а, вешала, смрзава?е, принудна самоубиства, погуб?е?а и тако да?е, сви су играли главну улогу у постиза?у свог ци?а. Затвореници су уби?ани без разлике; честа су била намерна убиства ?евре?а; инекци?е отрова, погуб?е?а у поти?ак били су свакодневни дога?а?и; бесне епидеми?е тифуса, ко?има ?е било допуштено да бесне, послужиле су као средство за истреб?е?е затвореника; ?удски живот у овом логору ни?е значио ништа. Убиство ?е постало уобича?ено, толико уобича?ено да су несре?не жртве ?едноставно дочекале смрт када ?е брзо дошла. "

12. ма?а 1946. године у Дахауу ?е почео суд за ратне злочине. Су?ено ?е 46 бивших запослених у концентрационом логору. ?их 41 оптужен ?е за ратне злочине: муче?е, малтретира?е затвореника, убиства. 15 ?уди ?е осу?ено на смрт, 11 на доживотни затвор, а остали на различите казне затвора од 1 до 30 година. Ослобо?ено ?е 5 лица.

Музе? холокауста [ уреди | уреди извор ]

22. ?ула 2007. године, на шездесет другу годиш?ицу ослобо?е?а логора, у Флосенбургу ?е отворен Музе? холокауста. Церемони?и су присуствовала 84 бивша затвореника, као и укра?ински председник Виктор ?ушченко , чи?и ?е отац пет месеци био ?едан од затвореника логора током Другог светског рата.

Извори [ уреди | уреди извор ]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Фото СС-логор Флосенбирг, април 1945 г.
• 
  План СС-логора Флосенбирг
• 
  СС-логор Флосенбирг, 1 ма? 1945 г.
• 
  Крематори?ум, април?ма? 1945 г.
• 
  Крематори?ум
• 
  Мемориални Музе? Холокоста

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Меди?и везани за чланак Сабирни логор Флосенбирг на Викимеди?ино? остави