한국   대만   중국   일본 
Рикардо Мути ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Рикардо Мути

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Рикардо Мути
Рикардо Мути на отвара?у Салцбуршког фестивала (2008)
Датум ро?е?а ( 1941-07-28 ) 28. ?ул 1941.
Место ро?е?а Напу? ,  Кра?евина Итали?а
Занима?е Диригент
Веб-са?т www .riccardomuti .com

Рикардо Мути ( итал. Riccardo Muti ; Напу? , 28. ?ул 1941 ) ?е итали?ански диригент . Био ?е музички директор у Чикашком симфони?ском оркестру , Оркестру ?ованиле Луи?и Керубини, фестивала Ма?о Музикале у Фиренци, Филхармони?ском оркестру у Лондону, Филаделфи?ском оркестру, Миланско? скали и на Салцбуршком фестивалу .

Мути се посебно везу?е за музику ?узепеа Верди?а . Ме?у воде?им светским диригентима, у Бахтрак анкети из 2015. године, музички критичари су га сврстали као петог на?бо?ег живог диригента на свету. Мути ?е добио и две Греми награде . [1]

Дети?ство и образова?е [ уреди | уреди извор ]

Рикардо Мути приликом прима?а награде у Новари 1967.

Мути ?е ро?ен у Напу?у , али ?е сво?е рано дети?ство провео у Молфети , у близини Бари?а , у области Апули?е на ?ужно? итали?анско? обали ?адрана . ?егов отац, Доменико, био ?е патолог у Молфети, као и певач аматер и велики ?убите? музике. ?егова ма?ка Гилда, била ?е уздржана и строга Наполитанка ко?а ?е родила петоро деце. [2] [3]

Мути ?е дипломирао на Лицео класико Виторио Емануел II у Напу?у, затим ?е студирао клавир на Конзерватори?уму Сан П?етро а Ма?ела код Вин?енца Виталеа. Након тога ?е добио диплому из композици?е и диригова?а на Конзерватори?уму ?узепе Верди у Милану , где ?е студирао код композитора Бруна Бетинели?а и диригента Антонина Вота. Тако?е ?е студирао композици?у код Нина Роте, кога сматра ментором. ?едногласно му ?е доде?ено прво место жири?а ?Такмиче?а за диригенте Гвидо Кантели“ у Милану 1967. године, а следе?е године постао ?е главни диригент и музички директор фестивала Ма?о Музикале у Фиренци, и ту функци?у ?е обав?ао ?еданаест година.

Кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Од 1971. године био ?е чест диригент опера и концерата на Салцбуршком фестивалу , где ?е посебно био познат по сво?им диригова?има Моцартовим операма. Од 1972. године Мути ?е редовно дириговао Филхармони?ским оркестром у Лондону , а 1973. ?е постав?ен за ?еговог главног диригента, наследивши Ота Клемперера. [4]

Године 1986. Мути ?е постао главни диригент филхармон?е Миланске Скале , са ко?ом ?е 1988. године био на турне?и по Европи. Године 1989. дириговао ?е уживо изво?е?е Моцартовог Дон ?овани?а . Године 1991, након дванаест година као музички директор, на?авио ?е оставку из Филаделфи?ског оркестра, ко?а ?е ступила на снагу на кра?у сезоне 1991?1992.

Године 1995. био ?е председник жири?а Ме?ународног композиторског такмиче?а "Други август". [5]

Берлин и Беч [ уреди | уреди извор ]

Мути ?е био редован гост Берлинске филхармони?е и Бечке филхармони?е . Године 1996. дириговао ?е Бечком филхармони?ом током Бечке фестивалске неде?е и на турне?и у ?апану, Коре?и, Хонг Конгу и Немачко?. Послед?а турне?а са Бечком филхармони?ом била му ?е у ?апану 2008. Мути ?е тако?е водио орекестар током Бечког новогодиш?ег концерта у 6 наврата: 1993, 1997, 2000, 2004, 2018. и 2021. [6]

Музички директор [ уреди | уреди извор ]

Осим рада у Миланско? Скали, где ?е био музички директор 19 година, Мути ?е водио оперске наступе са Филаделфи?ским оркестром и продукци?е у главним оперским ку?ама Рима (од 1969), Равене, Беча, Лондона (од 1977), Минхена (од 1979. године) и ?у?орка (2010). ?егов рад са Бечком државном опером обухватао ?е Аиду 1973, Мо? судбине 1974, Норму 1977, Риголета 1983, Тако чине све 1996 и 2008, Дон ?овани?а 1999 и Фигарову женидбу2011 .

Наступи у Салцбургу [ уреди | уреди извор ]

Председница Салцбуршког фестивала Хелга Рабл-Штадлер са Рикардом Мути?ем, 14. августа 2016.

Мути ?е први пут дириговао на Салцбуршком фестивалу 1971. године са Доницети?евим Дон Пасквалеом (у поставци Ладислава Штроса). Мути се касни?е редовно по?ав?ивао на Салцбуршком фестивалу, диригу?у?и бро?ним концертима и оперским продукци?ама са Бечком филхармони?ом. Од 2007. до 2011. Мути ?е био главни диригент на Салцбуршком фестивалу . 2 011. ?е дириговао новом продукци?ом Верди?евог Магбета , ко?у ?е режирао Питер Шта?н. [7] За Салцбуршки фестивал 2017. дириговао ?е Аиду у режи?и Ширин Нешат.

Мути са Владимиром Путином после наступа у Москви, 1. ?уна 2000.

Рикардо Мути и Итали?анска оперска академи?а [ уреди | уреди извор ]

У ?улу 2015. остварена ?е же?а Рикарда Мути?а да се ?ош више посвети школова?у младих музичара: прво изда?е Итали?анске оперске академи?е Рикарда Мути?а за младе диригенте, репетиторе и певаче одржано ?е уз велико призна?е у Театру Алиги?ери у Равени уз учеш?е музичара и публике ?убите?а музике из целог света. Академи?а има за ци? да младим музичарима пренесе искуство и лекци?е Рикарда Мути?а и да публика схвати пуну сложеност оперске продукци?е. [8]

У С?еди?еним Америчким Државама [ уреди | уреди извор ]

У С?еди?еним Државама, од 1980. до 1992. Мути ?е био музички директор Филаделфи?ског оркестра, ко?ег ?е водио на бро?ним ме?ународним турне?ама. Године 1979. именован ?е за музичког директора, а 1992. за диригентског лауреата овог оркестра. [9]

Мути ?е био редован и популаран госту?у?и диригент у ?у?оршко? филхармони?и . Музичари у ?у?оршком оркестру су наводно били заинтересовани ? пред кра? мандата Курта Мазура и Лорина Мазела ? да им диригент у исто врреме буде и музички директор. Ме?утим, Мути ?е из?авио да не жели да преузме такав положа?. [10] [11]

Мути ?е први пут као гост дириговао Чикашким симфони?ским оркестром 1973. године на Фестивалу Равини?а , али се вратио као госту?у?и диригент у Чикаго тек 2007. У ма?у 2008, ?е именован за музичког директора у сезони 2010?2011, са почетним уговором од пет година. ?егово послед?е продуже?е уговора, на?ав?ено у ?ануару 2018, ?е до сезоне 2021?2022. [12] У ?ануару 2020. Чикашки симфони?ски оркестар ?е потврдио да Мути треба да зак?учи сво? уговор на кра?у сезоне 2021?2022. [13] У септембру 2021. на?ав?ена ?е ревизи?а Мути?евог уговора као музичког директора, уз продуже?е мандата до кра?а сезоне 2022-2023. [14]

Политички ангажман [ уреди | уреди извор ]

У но?и 12. марта 2011. године, Мути ?е у Риму извео прво у низу заказаних изво?е?а Верди?еве опере Набуко . По завршетку рефрена ? Ва, пенси?еро“, ко?и садржи стихове ?О зем?о мо?а, тако си лепа и тако изгуб?ена“ ( итал. Oh mia patria, si bella e perduta ), публика ?е ?срдачно аплаудирала“. Мути се, крше?и оперски протокол и строге конвенци?е самог композитора Верди?а, [15] окренуо публици и одржао кратак говор, осврнувши се на озби?не бу?етске резове ко?е ?е на?авила Берлускони?ева влада, [16] а ко?е ?е посебно утицати на финансира?е уметности. Мути ?е говорио о потреби одржава?а културе у Итали?и, подстакнут, како ?е касни?е навео, увере?ем да ?е ?уби?а?е културе у зем?и попут Итали?е злочин против друштва. Култура ?е духовни лепак ко?и држи народ за?едно.“ [15] [17] Оперска публика ?е на позив Мути?а за бис , устала и запевала уз хор на сцени. [18] Мути подсе?а да ?е ?80 одсто публике знало текст” и певало, док су ?неки чланови хора били у сузама”. [15]

18. марта понов?ен ?е наступ Набука пред итали?анским председником ?ор?ом Наполитаном и преми?ером Силвиом Берлускони?ем . Мути, ко?и ?е из?авио да му ?е то било први пут у животу да ?е за?едно дириговао хором и публиком, а тако?е и послед?и, [15] ?е том приликом дириговао Верди?евом опером на ?ортодоксан“ начин. [18]

Лични живот [ уреди | уреди извор ]

Мути ?е оже?ен Мари?ом Кристином Мацавилани, оснивачицом и директорком Равенског фестивала. [19] Има?у два сина, Доменика и Франческа, и ?ерку К?ару, ко?а ?е удата за пи?анисту Де?вида Фре?а . [20] Мути тако?е поседу?е резиденци?у у близини Салцбурга.

Године 2010. Мути ?е написао аутобиографи?у. Следе?е године преведена ?е и об?ав?ена на енглеском као: Riccardo Muti: An Autobiography: First the Music, Then the Words . Музички критичар ?он фон Ра?н из Чикаго триб?уна описао ?е Мути?еве мемоаре као ?фасцинантне“. [21]

Награде [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Pullinger, Mark (3. 9. 2015). ?Chailly and the Berliner Philharmoniker: the critics' choice for World's Best Conductor and Orchestra” . Bachtrack . Приступ?ено 6. 5. 2021 .  
  2. ^ ?Muti, la mia infanzia a Molfetta quando in regalo ebbi un violino” . www.lagazzettadelmezzogiorno.it .  
  3. ^ ?Riccardo Muti recalls childhood memories of a 'caro nome ' ” . www.csosoundsandstories.org . Архивирано из оригинала 03. 10. 2022. г . Приступ?ено 03. 10. 2022 .  
  4. ^ Stephen Moss (31. 1. 2005). ?Enough!” . The Guardian . Приступ?ено 3. 6. 2007 .  
  5. ^ ?About Us” .  
  6. ^ Ljubi?a To?i? (2020-12-29). ?Corona-Ausgabe des Neujahrskonzerts: Walzerpilot fur seltsame Zeiten” . Der Standard . Приступ?ено 2021-01-01 .  
  7. ^ "Muti : Bring music to prisons" Архивирано 1 март 2012 на са?ту Wayback Machine La Stampa , 5 August 2010 (in Italian).
  8. ^ ?Biography” .  
  9. ^ Bernard Holland (15. 2. 2005). ?Muti Returns to Philadelphia for a Reunion” . The New York Times . Приступ?ено 3. 6. 2007 .  
  10. ^ Ed Vulliamy (24. 12. 2000). ?How America dropped the baton” . The Observer . Приступ?ено 15. 7. 2007 .  
  11. ^ Daniel J. Wakin (25. 4. 2007). ?Philharmonic to Add a Position at the Top” . The New York Times . Приступ?ено 15. 7. 2007 .  
  12. ^ ?Riccardo Muti to remain CSO music director until 2021?22” (Саопште?е). Chicago Symphony Orchestra. 30. 1. 2018. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г . Приступ?ено 2021-01-01 .  
  13. ^ ?Muti talks about '20?21 season, also Cavalleria rusticana , on WDCB-FM” (Саопште?е). Chicago Symphony Orchestra. 28. 1. 2020 . Приступ?ено 2021-01-01 .  
  14. ^ ?Riccardo Muti extends contract as Music Director of the Chicago Symphony Orchestra through 2023” (PDF) (Саопште?е). Chicago Symphony Orchestra. 23. 9. 2021 . Приступ?ено 2021-09-24 .  
  15. ^ а б в г 'Muti : Killing Culture is a Crime" Corriere della Sera , 15.
  16. ^ "Italy Passes $68 Billion in Budget Cuts" Bloomberg , 1 July 2011.
  17. ^ "Va, pensiero" на са?ту YouTube Theatro dell'Opera, Rome, Saturday 12 March 2011.
  18. ^ а б "Muti conducts 'Nabucco' with Napolitano and Berlusconi present" Quotidiano , 18 March 2011.
  19. ^ "Muti Mazzavillani, lady of the Ravenna Festival: "That's how I made the city grow" , FQ Emilia Romana website, 9 June 2011 (in Italian).
  20. ^ ?Chiara Muti Swans in Fendi for La Scala's Swan Lake” . Opera Chic . 25. 7. 2013 . Приступ?ено 1. 12. 2019 .  
  21. ^ von Rhein, John (27. 7. 2011). ?Muti book a compelling saga of a rich life lived in music” . Chicago Tribune . Приступ?ено 9. 6. 2016 .  
  22. ^ ?53rd Annual GRAMMY Awards” . GRAMMY.com . 28. 11. 2017.  
  23. ^ ?The Birgit Nilsson Prize 2011 recipient” . Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г . Приступ?ено 16. 3. 2011 .  
  24. ^ ?Riccardo Muti receives Praemium Imperiale Award” . Gramophone . London. 11. 7. 2018 . Приступ?ено 17. 7. 2018 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рикардо_Мути&oldid=27490305 ”