Билви
, званично назван
Пуерто Кабезас
и рани?е познат као Брагманс Блаф, град ?е и општина у
Никарагви
. Главни ?е град аутономне реги?е Севернокарипског примор?а (РАЦЦН). Име Билви значи ?зми?ски лист“ у
Ма?а?и
.
Општина и читав регион су аутохтона зем?ишта. Град Билви граничи се са
За?едницом десет за?едница
.
Ураган Феликс погодио ?е Билви 4. септембра 2007. године, усмртивши око 100 ?уди.
[1]
Ураган Ета погодио ?е град 3. новембра 2020. године, наневши велику штету. 16. новембра 2020. ураган ?ота погодио ?е град као снажну категори?у 4.
[1]
Билви има тропску монсунску климу са знача?ним падавинама током целе године и кратком сушном сезоном у марту и априлу. Упркос томе, ових месеци просечна количина падавина ?е 48 mm (1,9 in) и 54 mm (2,1 in). Просечна температура се кре?е од на?нижих 24,5 °C (76,1 °F) у фебруару до 27,8 °C (82,0 °F) у ма?у. Просечна годиш?а количина падавина ?е 2.799 милиметара (110 инча) са 198 дана са мер?ивим кишама.
[2]
?егово оснива?е започела су 1690. године три енглеска пирата ко?а су га назвала ?Брагманов блеф“, али су га Инди?анци
Мискито
и
Ма?а?а
увек звали ?Билви“.
Иако се налази на територи?и Мискита, реч ?Билви“ значи ?нема зми?а“ пореклом ?е од
Ма?а?е
, народа ко?и су традиционално живели на подруч?у садаш?их департмана
Матагалпа
и
Хинотега
, али су били прину?ени да емигрира?у на исток када су шпански осва?ачи дошли у сукоб са Мискитима. Они су искористили подршку Енглеза у седамнаестом веку да се по?аве као доминантна етничка група на ве?ини територи?е ко?а им припада; као и они ко?и припада?у улвама и огранцима.
Током револуци?е, становништво ?е нарасло са 5.000 на 30.000 становника због свог во?ног знача?а и политике промоци?е колонизаци?е ко?у ?е промовисала Сандинистичка револуционарна влада. Лука ?е била важно место доласка во?не помо?и
Кубе
и
Сов?етског Савеза
за
Сандинистичку народну во?ску
(ЕПС).
Билви ?е погодио ураган Феликс, ко?и ?е са категори?ом 5 изазвао разара?е дрвених ку?а у уторак, 4. септембра 2007. године, и девастирао га за 70%. Главни кампус Универзитета у аутономним регионима карипске обале Никарагве (УРАЦЦАН), на мало? уда?ености од града ко?и ?е служио као уточиште за ?уде, тако?е ?е уништен снажним ветровима Феликса, као и кров католичка жупа ?Сан Педро Апостол“ и неколико оште?ених школа ко?е су изгубиле доси?ее.
По?опривредна производ?а ?е у основи посве?ена само-потрош?и и прода?и на локалном тржишту Билви. Ва?е?е дрвета ?е ?ош ?една од основних делатности у општини, мада ?е проценат добити ко?и оста?е на локалном нивоу минималан.
Сектор
риболова
заузима привилеговано место у економским активностима, 3 са великим бро?ем индустри?а посве?ених риболову, преради и маркетингу морских ресурса див?ине, ме?у ко?има се посебно истичу шко?ке. Занатски риболов обав?а?у становници обале.
Општина ?е тако?е позната по луци, ?едно? од на?важни?их на Никарагванским
Карибима
, ко?а промовише комерци?алну размену у том подруч?у кроз извоз и увоз.
Званични ?език државе ?е шпански, ?езици никарагванског креолског енглеског (никарагвански креолски енглески), Мискита, Суму или
Сумо
,
Гарифуна
и Рама тако?е су признати као званични за аутономне реги?е. Етничка група
Мискито
- ко?а ук?учу?е
Замбосе
- ?е ве?ина у општини, они исповеда?у моравску религи?у, мада посто?е мале групе ко?е припада?у другим еван?еоским црквама.
Креоли
су распоре?ени у моравско?, адвентистичко?, англиканско? и баптистичко? религи?и; док су метиши католички.
Свака етничка група слави сво?е културне дога?а?е, сваки према културно? традици?и и истори?ским карактеристикама; поред посебних фестивала етничких група као што су прославе
Мискита
ко?и им помажу да сачува?у се?а?е и културу сво?их предака.
Сви становници општине подудара?у се у свом националном и регионалном идентитету током годиш?е прославе аутономи?е, 3 ко?у ?е законом одобрила Национална скупштина
Никарагве
у септембру
1987.
године.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|
- ^
а
б
≪AFP news≫. Archivado desde el original el 7 de febrero de 2012. Consultado el 30 de junio de 2020.
- ^
Alcaldia Municipal 2000.