Психопатологи?а миш?е?а представ?а по?ам ко?им се означава неадекватно функциониса?е психичке функци?е миш?е?а . Пореме?а?и миш?е?а могу да буду по: начину (врсти), форми и садржа?у.

Миш?е?е можемо представити као сложену психичку функци?у помо?у ко?е се уочава?у везе и односи изме?у разних предмета и по?ава, схвата?у збива?а у реалном свету и омогу?ава прилаго?ава?е, односно живот у ?ему. ^[1]

Општи по?ам миш?е?а [ уреди | уреди извор ]

Миш?е?е тако?е можемо дефинисати као психичку функци?у ко?ом се сагледава?у везе и односи у об?ективном окруже?у, а применом специфичних интелектуалних операци?а (мисаоне операци?е), као што су: упоре?ива?е , анализа , синтеза , генерализаци?а конкретизаци?а , апстрактизаци?а , дедукци?а , индукци?а , компараци?а (упоре?ива?е), претпостав?а?е, дефиниса?е , оповргава?е и асоци?аци?а , преко ко?их се доносе зак?учци, чи?а ?е сврха остварива?е животних активности прилаго?ених реалитету. Поред мисаоних операци?а, човек користи и мисаоне облике, ко?и се за?едно са мисаоним операци?ама назива?у мисаона средства. Мисаони облици могу бити: опажа? , представе се?а?а, по?ам, суд, зак?учак и мотив. ^[2] Миш?е?е се може одви?ати и без непосредног присуства опажа?а ( апстрактно миш?е?е ), а служи задово?е?у соци?алних и биопсихолошких потреба . Миш?е?е подпада под утица? и других психичких функци?а , као што су: нагони , во?а , опажа?е , пам?е?е , паж?а , интелигенци?а , функци?е свести и моралности . ^{[3] [4]} . Тако?е треба издво?ити и грешке у миш?е?у, ко?е су свакодневна по?ава. Оне потичу од предрасуда , антипати?а , симпати?а , конформираности , утица?а васпита?а , погрешно кориш?ених симбола и п?мова, некоректне употребе логичких операци?а, погрешним претпоставкама, због же?а, мотива, осе?а?а , сум?е, лажних увере?а, претеране фантази?е , интуици?е итд. ^{[5] [6]}

Етиологи?а настанка пореме?а?а миш?е?а [ уреди | уреди извор ]

Услови настанка пореме?а?а миш?е?а деле се на:

• Ендогена или егзогена оште?е?а функци?е или ткива мозга.
• пореме?а?и других менталних функци?а - осе?а?а , во?е , свести , нагона , пам?е?а , или посебних психичких ста?а, као што ?е рецимо затворска психоза .
• Озби?на душевна обо?е?а, као што су: схизофрени?а , парано?а , депреси?а , мани?а итд. ^[7]

Врсте миш?е?а [ уреди | уреди извор ]

Врсте миш?е?а или начин миш?е?а се односи на ?егово испо?ава?е, на основу ко?ег разлику?емо, синкретичко , конкретно , апстрактно и аутистично миш?е?е.

Синкретичко миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Синкретичко миш?е?е се ви?а код мале деце, ко?е се испо?ава приписива?ем живота, спо?ним об?ектима на аниманистички начин. ^[7]

Конкретно миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Конкретно миш?е?е (примитивно, архаично, перцептуално) се одви?а уз помо? представа. Разлику?у се живи од неживих об?екта, али се процес миш?е?а заснива на сликама по?единачних об?еката, а не по?мова. Конкретно миш?е?е ?е сво?ствено мало? деци, оскудно овразованим особама, код примитивних особа, код припадника неких изолованих етничких група , код олигофрених , дементних и оболелих од схизофрени?е . Овакав вид миш?е?а карактерише не разликова?е узрока и последице, конкретност (буквално схвата?е), поистиве?ива?е слике и об?екта, изостанак формира?а по?мова и немогу?ност чисто по?мовног опериса?а од сензорних импреси?а. Фактор искуства се иск?учу?е. Магичне силе су узрок многих необ?аш?ивих збива?а. Овакав начин миш?е?а не позна?е природна збива?а, ?ихове законитости и правилности. До тих се сазна?а долази тек након дуготра?них запажа?а, испитива?а и размиш?а?а. Примери конкретног миш?е?а могу бити: У многобро?ним путописима ?е овакво миш?е?е илустровано описом односа примитивних племена према помраче?у Сунца или Месеца ; Поглавица северноамеричког инди?анског племена не дозво?ава странцу да однесе цртеже бизона са собом ку?и, под об?аш?е?ем да ?е на та? начин они више не?е имати шта да лове; Врач ко?и боде слику свог непри?ате?а, како би му нанео бол; Мала деце се служе прстима приликом рачу?а?а и бро?е?а; Болесник са параноидном схизофрени?ом из?ав?у?е у свом оча?у како "они" има?у ?егов датум ро?е?а и сада могу да раде са мном шта им ?е во?а. ^{[8] [9]}

Апстрактно миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Апстрактно или по?мовно миш?е?е се заснива на способности извлаче?а (апстрахова?а) по?ма од конкретног садржа?а. Оно одлику?е психички здраву, одраслу и цивилизовану особу. Заснива се на кориш?е?у по?мова одво?ених од сензори?алних слика се?а?а, уз употребу интелектуалних операци?а као што су анализа , синтеза , дедукци?а , индукци?а , апстракци?а , конкретизаци?а , генерализаци?а , специ?ализаци?а и сл., што омогу?ава стица?е нових, на бази посто?е?их спозна?а - креативно миш?е?е. Миш?е?е се изражава унутраш?им (за себе, или као припрема за спо?аш?и) или спо?аш?им (као начин комуникаци?е са другим особама) говором . У апстрактном, за разлику од конкретног миш?е?а, разлику?у се узрок од последице, односно, уочава каузална веза изме?у по?ава. Целокупни разво? културе и цивилизаци?е са сви ?еним достигну?има: научним , техничким , филозофским , уметничким , политичким , религиозним и др., почива на ово? психичко? детерминанти човека као биолошког, али и духовног би?а. ^{[8] [9]}

Аутистично миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Аутистично миш?е?е се сре?е код особа оболелих од схизофрени?е. Аутистично миш?е?е карактерише: губитак граница властитог ега , у односу на спо?аш?и реални свет (окруже?е). Затим игнориса?е об?ективне реалности, сем у делу ко?и се односи задово?ава?а примитивних биолошких потреба особе. Ствара?е имагинарног света на подлози афекта , фантази?а и же?а. Распад логичног миш?е?а , ко?и води пореме?а?у у комуникаци?и ( дезентиграци?а ?езичке структуре у погледу фонетике , лекси?е , синтаксе , семантике и прагматике ). ^[8]

Пореме?а?и миш?е?а по форми ^{[1] [10] [11] [12] [13] [14] [15]} . ^{[7] [9] [16]} [ уреди | уреди извор ]

Форма миш?е?а се исказу?е брзином асоци?аци?а , усмеренош?у, континуитетим и лингвистичком регуларнош?у.

Брзина асоци?аци?а физиолошки може веома варирати од особе до особе, али ипак, у нормалним околностима ?е увек без ве?их напора, прихват?ива за саговорника.

Усмереност мисли се изражава кроз ?ихову логи?ну и смисаону повезаност са ?асном теденци?ом ка одре?еном ци?у.

Континуитет мисаоног тока ?есте ?егова непрекинутост све до потпуне реализаци?е ци?не представе.

Лингвистички исправно ?е оно миш?е?е ко?е ?е адекватно у домену лексике , синтаксе , семантике и прагматике . ^[1]

Врсте пореме?а?а миш?е?а по форми могу бити: [ уреди | уреди извор ]

Неуобича?на ефикасност миш?е?а: [ уреди | уреди извор ]

Болесна опширност [ уреди | уреди извор ]

Болесна опширност или опширно миш?е?е, наста?е као последица губитка процене информативне вредности мисаоног садржа?а. Споредне асоци?аци?е поста?у ци?не представе. Износи се маса кра??е безнача?них информаци?а , при исказива?у же?еног садржа?а и к?учне мисли. Ви?а се код интелектуално дефицитних ста?а, у вези са проблемом одва?а?а битног од небитног или епилепси?е (леп?ивост оболелих од епилепси?е - паци?ент се стално врти и вра?а на ?едну те исту тему, као да не може да се од ?е одлепи), деменци?е и хипомани?е . ^[17]

Успорени мисаони ток [ уреди | уреди извор ]

Закочено миш?е?е или успорени мисаони ток се на?чеш?е ?ав?а код депресивних болесника и особа са можданим оште?е?ем. Говор ?е ретко спонтан, оскудан ?е и везан за узак круг тема, сматра се да наста?е у вези са пренаглашеним ангажова?ем менталне енерги?е, на сопствени унутраш?и мисаони садржа?. Алтернативни по?мови се споро формира?у. Код органских оште?е?а мозга овакво миш?е?е ?е пра?ено Брадилали?ом (успореним говором) и брадипсихи?ом (успореност свихменталних процеса). На?изражени?и облик закочене мисаоне активности ?е мутизам , односно потпуно гаше?е говорних импулса, када болесник уопште не говори спонтано, нити одговара на постав?ена пита?а.

Убрзани мисаони ток [ уреди | уреди извор ]

Убрзани мисаони ток ?е последица по?аве великог бро?а асоци?аци?а . Иде?е просто сустижу и прескачу ?една другу, у то? мери да се губи целовитост и заокруженост мисли. Испо?ава се бу?ицом речи - логоре?ом , а у екстремном степену наста?е бег иде?а - fuga idearum. Разумева?е слушаоцу ?е знатно отежано. Ово ста?е се сре?е код маничних болесника.

Пореме?а? асоци?аци?а: [ уреди | уреди извор ]

Мисли се губе од ?едног предмета ка другом и нису повезане, у тежим облицима, комплетно су неповезане - расуло мисли( скоковите асоци?аци?е) - инкохерентно миш?е?е. Томе повремено доприносе и асоци?аци?е по звучности (речи се риму?у без логичког смисла). Сличан феномен ?е и преусмере?е - нагло скрета?е основног мисаоног тока без блокаде.

Блок у миш?е?у [ уреди | уреди извор ]

Блок у миш?е?у се се уочава као прекид континуираног излага?а. По?ава се може запазити и код психичи здравих особа и оболелих од схизофрени?е . С разликом што код психички здравих особа, ко?е на пита?е "где сам оно стао" дискретна подршка саговорника омогу?ава наставак започете мисли. Психопатолошки прекид асоци?аци?а се на ова? начин не може превази?и ("кра?а мисли"). Паци?ент после изненадног заста?а у излага?у, подршком ипак не може да настави излага?е.

Конфизно или инкохерентно миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Конфизно или инкохерентно миш?е?е се манифесту?е очуванош?у реченица, али уз кида?е веза изме?у ?их, због чега излага?е поста?е разби?ено и фрегментирано, па ?е могу?е схватити тек из целокупног контекста. Увид болесника у проблеме оште?еног асоци?ативног повезива?а изоста?е. Ово ста?е се ви?а код схизофрени?е .

Расуло мисли [ уреди | уреди извор ]

Расулом мисли се представ?а прекид асоци?ативног, логичног тока мисли. Запажа се неадекватна примена речи и формира?е сопствених, околини неразум?ивих речи (комбинаци?ом слова у новоформираним речима, ко?е су можда разум?иве само болеснику). Ви?а се код оболелих од схизофрени?е. ^[1]

Дисоцирано миш?е?е [ уреди | уреди извор ]

Дисоцирано миш?е?е ?е пореме?а? ко?и нарушава синтаксичку структуру реченице.

Салата од речи [ уреди | уреди извор ]

Салата од речи ?е на?тежи пореме?а? миш?е?а по форми. Карактерише га изговара?е потпуно бесмислених и неповезаних речи и реченица, без икакве форме и смисла. Паци?ента ни?е могу?е разумети и ово ста?е се ви?а код схизофрени?е .

Персевераци?а [ уреди | уреди извор ]

Персевераци?а подразумева по?аву нево?ног понав?а?а одре?ене речи или реченица (вербално или писмено), упркос насто?а?а паци?ента да каже нешто друго, са могу?ом асоци?ативном повезанош?у, али само по форми (римова?е или звучност). Ви?а се код можданих лези?а и схизохрени?е .

Пореме?а?и миш?е?а по садржа?у ^{[1] [7] [8] [9] [10] [11] [13] [14] [15] [16]} [ уреди | уреди извор ]

Садржа? миш?е?а карактеришу реалност, детерминаци?а , констелаци?а миш?е?а, уви?авност и критичност .

Реалност мисаоног садржа?а подразумева опериса?е об?ективним предметима, по?мовима и ?иховим односима, у контесту опште познатих и признатих сво?ства.

За миш?е?е кажемо да ?е детерминисано онда кад ?е очувана ци?на представа ко?а мисаоном току да?е ?асан смисао у погледу садржа?а.

Нормална констелаци?а миш?е?а огледа се у присуству мисаоних садржа?а ко?и су у складу са суб?ективним, актуелним интелектуалним и афективним побудама у оквирима реалног. Насупрот имамо патолошке мисаоне констелаци?е код ко?их су идеациони садржа?и круто афективно поларизовани, везани су за суманутост, или неповезани и бесмислени.

Уви?авност ?есте очувана способност схвата?а овога ста?а у складу са опште прихва?еним критери?умима.

Критичност означава спремност да се коригуи?у сопствени ставови , уколико за то посто?е убед?иви аргументи .

Типови пореме?а?а миш?е?а по садржа?у [ уреди | уреди извор ]

Сходно доминира?у?им садржа?има, пореме?а?и миш?е?а по садржа?у се разврстава?у на:

Преце?ене иде?е [ уреди | уреди извор ]

Преце?ене иде?е (преокупаци?е) карактеришу се тиме што се суб?ект стално задржава на ?едном проблему (теми). Таква заоку?еност несврсисходно троши емоционалну енерги?у по?единца и одре?у?е правац ?еговог делова?а. Нпр. психи?атар ко?и веру?е да ?е психи?атри?а на?важни?а област медицине и да све болести има?у порекло у психи; подре?ива?е укупних активности ставу да ?е еколошко зага?е?е енормно велико, и дистанцира?е од неразумно великог бро?а предмета или прехрамбених артикла ко?и су "зага?ени", и промена начина живота у вези с тим; Секташ ко?и ?е убе?е?а да ?е само ?егова вера вредна пра?е?а, а да сви остали се налазе у тешко? заблуди и да ?е ?егова дужност да их на сваком кораку позива на пока?а?е и обра?а?е у ?егову веру; Ватрени противник пуше?а спреман да у свако? прилици бесомучно критику?е пушаче, упозорава?у?и их на све штете дувана по ?ихово здрав?е и на непримереност те навике; Антиалкохоличар ко?и позива на лече?е сваког ко макар и омирише акохолно пи?е; Вегетари?анац ко?и изражава отворено га?е?е пред свима чим угледа неку намерницу животи?ског порекла, нарочито месо.

Присилне иде?е [ уреди | уреди извор ]

Присилне иде?е или опсесивне мисли се карактеришу ?иховом наметнутош?у и поред активног насто?а?а особе да их одклони. Особа сама уви?а бесмисленост и баналност такве мисли , ко?а ?е за ?у непри?атна и мучна. За разлику од преце?ених и суманутих иде?а за ко?е се особа залаже, овде се болесник ангажу?е против ?их, углавном безуспешно, с обзиром да такви покуша?у доводе до по?ачава?а анксиозности . Прм. Паци?ентки?а, привржена ма?ка, ко?о? се наме?е мисао да ?е ножем пробости сво?е дете, ко?е неизмерно воли, при чему схвата ирационалност ове иде?е и улаже напор да се ?е ослободи. Опсеси?е су карактеристичне за опсесивно-компулзивну неурозу , али их можемо видети и код схизофрених паци?ената. Треба разликовати присилне, опсесивне мисли од фасцинаци?а , ко?е су при?атног садржа?а.

Сумануте иде?е (суманутости) [ уреди | уреди извор ]

Сумануте иде?е (суманутост) представ?а?у недискутабилна верова?а, настала на болесно? основи, без покри?а у стварним чи?еницама. Болесник се понаша сходно сво?им зак?учцима и за ?их се активно залаже. Она се не могу исправити позива?ем на разум особе ко?а их има и ко?а нису у складу са васпита?ем и средином у ко?о? живи особа са таквим верова?има. Сумануте иде?е могу бити синтимне и кататимне.

Синтимне су секундарне, изведене из примарно патолошки изме?еног афекта : депресивно расположе?е пра?ено ?е често иде?ама пропасти, осиромаше?а и кривице, а мани?а иде уз иде?е беличине, високог порекла, богатства итд.

Кататимне суманутости нису у вези са афективним ста?ем болесника као на пример код иде?е прога?а?а.

Зависно од врсте садржа?а, посто?е више врста суманутих иде?а.

Према структури запажамо две вари?анте суманутих иде?а:

• Високо систематизоване, логичне , неподложне корекци?и код ко?их су иск?учиво због погрешне полазне мисли, финални зак?учци патолошки ( параноидна суманутост).
• За?едница са зак?учцима, евидентно алогичне, апсурдне, али ?е тераписка корекци?а у неко? мери могу?а ( параноидна структура).

Сумануте иде?е су скору увек знак озби?ног душевног обо?е?а (психозе). ^[11]

Вари?аци?е суманутих иде?а: ^{[11] [18] [19]} [ уреди | уреди извор ]

Сумануте иде?е прога?а?а [ уреди | уреди извор ]

Болесник има утисак континуираног пра?е?а, прислушкива?а, прого?ености од стране блиских, познатих или непознатих лица и група ?уди, одре?ених организаци?а или државних институтуци?а. Он има дожив?а? озби?не животне угрожености. Прогоните?и се служе на?разноврсни?им средствима да би остварили сво? ци? (свемирске зраке, електричну стру?у, парапсихолошке способности, невидива зраче?а, телевизи?ски екран, интернет и сл.). ^[20] Паци?ент у вези с тим покре?е низ активности у смеру заштите свог живота (сам спрема сво?у храну, избегава?е одре?ених ?сум?ивих” контакта, рестрикци?а крета?а и сл.). Да?ом прогреси?ом болести, паци?ент се понекад усмерава активно? ?самоодбрани”, када (реактивно) поста?е реална прет?а за ?лица ко?а га прога?а?у” (могу? ?е физички напад или хомицидни акт усмерен према прогоните?има). Сумануте иде?е прога?а?а су обично удружене са суманутостима величине. Карактеристичне су за параноидну схизофрени?у .

Сумануте иде?е односа [ уреди | уреди извор ]

Сумануте иде?е односа карактерише повезива?е свих дожив?а?а и по?ава у болесниковом окруже?у са ?еговом личнош?у. Болесник сматра да се управо ?ему нешто (углавном прете?е и непри?атно) спрема. Безазлени гест саговорника, каш?уца?е пролазника на улици, смешак ТВ водите?а, ?авни скупови, штампа, радио, позориште, филмске представе итд., ништа од тога ни?е случа?но, ве? се управо ?ему нешто дискретно упу?у?е, прети, алидира, упозорава и сл. Према суб?ективном осе?а?у болесника, ти сигнали су некада и евидентни целокупно? ?авности. Недужном окруже?у болесник неретко замера пасивну "солидарност" са прогониоцима - "сви ви то добро знате, као и ?а, само се правите луди...". Ста?е прати континуирани пораст незадово?ства, ко?е воде предузима?у мера опрезности, ишчекива?а нечег непри?атног и стаха. Ове иде?е су тако?е познате и као интерпретативне. Карактеристичне су за параноидну схизофрени?у .

Сумануте иде?е ?убоморе [ уреди | уреди извор ]

Болесник у одсуству било какве реалне основе, истражу?е, "доказу?е" неверства на психопатолошки начин. Болесник проверава мр?е на до?ем вешу, мирис и изглед полних органа , понекад посто?и повезива?е пре?убе са члановима на?уже породице итд. Болесник прекли?е жену да му призна неверство (некада жена у оча?у призна да ?е преварила паци?ента, иако то заправо ни?е учинила, у нади да ?е после "призна?а" престати психичка тортура), па ако то не успе онда ?о? он прети, туче ?е и сл. Могу?е ?е и убиство сексуалног партнера на бази оваквих суманутих иде?а. Карактеристичне су за параноидне психозе.

Сумануте иде?е величине (експанзивне, грандоманске) [ уреди | уреди извор ]

Доминира?у иде?е великог богатства, бож?е меси?е, кра?евског порекла, пронализаштва (изумите? машина ко?е ?е променити свет), паци?ент тврди за себе да ?е познат, знача?на истори?ска личност, има способност контроле времена, реформатор, крунски сведок ко?и ?е расветлити светску завери и сл. Овакви садржа?и одре?у?у и понаша?е паци?ента. Карактеристичне су за мани?у , али их запажамо и код схизофрених паци?ената.

Сумануте иде?е пропасти [ уреди | уреди извор ]

Паци?ент сматра да ?е економски пропао, уку?ани ?е помрети ?ер он породицу више не може да издржава, чак ?е и цео свет следити ?егову судбину. Верова?е да ?е паци?ента убрзо однети болест и сл. Понаша?е паци?ента ?е у складу са датим верова?ем. Карактеристичне су за депреси?у.

Сумануте иде?е кривице и самооптужива?а [ уреди | уреди извор ]

Паци?ент сматра да ?е одговоран и крив не само за сво?е ста?е, ве? и за све грехове овог света ( зем?отрес у ?апану ), прихвата одговорност и за догаша?е у ко?има ни?е учествовао (чак и за оно што се десило пре ?еговог роше?а).

Хипохондри?ске сумануте иде?е [ уреди | уреди извор ]

Особа веру?е да болу?е од неке телесне болести, иако нема никаквих доказа ко?и би то? тврд?и ишли у прилог. Ове иде?е могу бити блажег интензитета, умерене, али и у екстремном облику (срце не ради, органи иструлева?у и сл.). Карактеристичне су за депреси?у .

Еротоманске сумануте иде?е [ уреди | уреди извор ]

Болесник сматра да ?е прдмет сексуалног интересова?а ?авно познатих личности (из света естраде, политике, уметности...) с ко?им заправо никада у животу ни?е ступио у контакт. Болесник прима мноштво дискретно скривених сигнала (кроз песму, осмех, мимику, гестове и сл.), на основу ко?их се особа само упушта у прихвата?е ?пону?ене“ понуде. Карактеристичне су за параноидне психозе.

Нихилистичке сумануте иде?е [ уреди | уреди извор ]

За болесника ништа више нема никакав смисао, живот, свет око ?ега. Болесник сматра да више ничег нема, ?егове породице (иако су об?ективно живи), других ?уди, ук?учу?у?и и психи?атра ко?и ?е мртав, а и сам паци?ент себе таквим дожив?ава. Карактеристичне су за депреси?у.

Сумануте иде?е трова?а [ уреди | уреди извор ]

Утисак немарног, организованог трова?а од стране других особа путем хране.

Религиозне сумануте иде?е [ уреди | уреди извор ]

Представ?а?у некритични дожив?а? блиске везе са самим божанством, или ?е паци?ент "ту негде", уз преузима?е посебних мисионарских и месиан?ских способности и обавеза.

Етиопатогенеза суманутости [ уреди | уреди извор ]

Препозна?емо четири механизма настанка суманутог синдрома.

1. Интерпретативни - паци?ент нормално опажа предмете и по?аве у свом окруже?у, али погрешно тумачи ?ихово значе?е услед идеоафективног блока (у основи ?е емоционални пореме?а? )

2. Интуитивни - на основу интуитивног верова?а у сво?е заблуде ствара се идеоафективни блок, а суманути садржа?и се третира?у као аксиоми , т?. нити се доказу?у, нити се доводе у пита?е.

3. Имагинативни - у основу ко?ег ?е про?екци?а сопствених машта?а у спо?аш?у стварност, уз потпуни губитак границе изме?у суб?ективног и об?ективног света.

4. Халуцинаторни - несвесни потиснути садржа? се дожив?ава као реално у форми халуцинаци?а . ^{[11] [21]}

Психопатологи?а миш?е?а и кривично право [ уреди | уреди извор ]

Као интелектуална функци?а, миш?е?е ?е од посебног знача?а за судску психи?атри?у , с обзиром да ?е ?едан од параметра процене урачун?ивости и пословне способности (расу?ива?е и схвата?е).

Пореме?а?и миш?е?а по садржа?у, посебно у оквиру суманутих иде?а ?убоморе и прога?а?а, има?у велики знача? у кривично правно? пракси (озби?ан ризик хомицидног делова?а). Жртва ?е по правилу замиш?ени прогоните?, ?убавник или "неверни" супружник. У случа?у посто?а?а кривичног дела у овим условима, извршилац се сматра потпуно неурачун?ивим или битно сма?ених способности да схвати знача? свог дела и управ?а сво?им поступцима (делова?е ?е "одре?ено" патолошким суманутим садржа?има). ^[7]

Присилни подстица? оболелог од схизофрени?е се неретко хетероагресивно реализу?е и поста?е предмет судско- психи?атри?ске експертизе .

Психопатологи?а миш?е?а и гра?анско право [ уреди | уреди извор ]

У гра?анско- правним односима, особе ко?е показу?у пореме?еност функци?е миш?е?а , посебно пореме?е?е мисаоног садржа?а, сматра?у се пословно неспособним (ако се правна рад?а одви?а под утица?ем суманутих иде?а), а некада, зависно од конкретне ситуаци?е, само ограничено способним. ^[7]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Психопатологи?а свести
• Психопатологи?а опажа?а
• Психопатологи?а емоци?а
• Психопатологи?а пам?е?а
• Психопатологи?а во?е
• Психопатологи?а нагона

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Каличанин П. Психи?атри?а (1. и 2. том). Веларта, Београд, 1997 . (Глава 7.; психичке функци?е и ?ихови пореме?а?и, стр. 199-281)
• Шеши? Б. Општа методологи?а. Научна к?ига, Београд, 1988;
• За?ечареви? Г. Основи методологи?е науке. Научна к?ига, Београд, 1987;
• Рот Н. Општа психологи?а . Завод за у?бенике и наставна средства, Београд. 2004;
• А?имови? М. Психологи?а злочина и су?е?а (судска психологи?а). Савремена администраци?а, Београд, 1987;
• Голубови? Г. З., Лаки? А., Или? Б. основи форензичке психологи?е и психопатологи?е , Здравствени центар, Бор, 2002;
• ?ашово?-Гаши? М. Суманути пореме?а?и. У: Основи психи?атри?е. Дими?-Поти? ?. Ед. 76-81.' Завод за у?бенике и наставна средства, Београд, 2000;
• Compton M. T. Internet Delusion . South Med J 96 (1):61-63, 2003,:1960; .
• Десимирови? В. Медицинска психологи?а са основама психопатологи?е. Наука, Београд, 1997;
• Крсти? Н . Основе ра?зво?не неуропсихологи?е . Институт за ментсално здрав?е. Београд, 1999;
• Голубович Г. З. Психопатологи?а - општи део. Здравствени центар, Бор, 2004;
• Сто?и?кови? С. Психи?атри?а са медицинском психологи?ом. Медицинска к?ига, Београд-Загреб, 1984Ч
• Мари?и? ?. Клиничка психи?атри?а. Мегараф, Београд, 2001;
• Henderson D., Gillespie R. D . У?беник Психи?атри?е. Медицинска к?ига, Београд-Загреб, 1951;

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• http://struna.ihjj.hr/naziv/bradilalija/16730/
• http://www.webmd.com/schizophrenia/delusional-disorder
• http://www.drsandic.net/archives/169 Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. децембар 2013)