Прохибици?а у С?еди?еним Америчким Државама

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Прохибици?а у С?еди?еним Државама (1920?1933) представ?а период у коме ?е Устав САД забра?ивао производ?у, транспорт и прода?у алкохолних пи?а.

Прода?а, производ?а или транспорт алкохола (ук?учу?у?и увоз и извоз) наме?еног производ?и алкохолних пи?а ?е била забра?ена Осамнаестим амандманом Устава САД . Мада конзумира?е и поседова?е алкохола нису били забра?ени Уставом, ?их ?е забра?ивао Волстедов акт .

Почеци [ уреди | уреди извор ]

У колони?ално? Америци , неформалне друштвене контроле у ку?и и за?едници су помагале у очува?у схвата?а да ?е злоупотреба алкохола неприхват?ива. Посто?ао ?е ?асан консензус да иако ?е алкохол дар од бога, ?егова злоупотреба потиче од ?авола . Пи?анче?е ?е осу?ивано и каж?авано, али само као злоупотреба бож?ег дара. Само пи?е ни?е сматрано лошим, као што ни храна ни?е сматрана лошом иако посто?и преждерава?е. Када неформалне контроле нису биле дово?не, увек су посто?але законске.

Мада су се крше?а ?ав?ала, генерална трезвеност колониста ?е указивала на ефикасност ?иховог система неформалне и формалне контроле у друштву ко?е ?е конзумирало око 13 литара чистог алкохола годиш?е по глави становника. Ова количина ?е знача?но ве?а од данаш?е количине.

Познати лекар с кра?а 18. века, Бен?амин Раш , тврдио ?е да ?е прекомерна употреба алкохола штетна за физичко и психолошко здрав?е (он ?е веровао у умерено конзумира?е, а не у забрану), и вероватно под утица?ем ?егових (тада познатих) ставова, око 200 фармера из Конектиката ?е основало удруже?е за умереност 1789. године. Слична удруже?а су основана у Вир?ини?и (1800) и у ?у?орку (1808). Током наредне децени?е, друге овакве организаци?е су основане у осам држава.

19. век [ уреди | уреди извор ]

Прохибици?а или суви покрет ?е настао током 1840-их, предво?ен пи?етистичким религи?ским деноминаци?ама, посебно методистима .

Током 1830-их, ве?ина организаци?а за умереност ?е почела да износи став да ?е ?едини начин да се спречи пи?анство да се елиминише конзумира?е алкохола. Друштво за умереност ?е постало друштво за апстиненци?у. Ме?ународна организаци?а божи?их темплара, Синови темплара, Темплари части и умерености, Антисалунска лига, Национална парти?а за прохибици?у и друге групе су основане, и брзо су расле. Како ?е време протицало, удруже?а за умереност су поста?ала све екстремни?а у сво?им теж?ама.

Иако ?е покрет почео са ци?ем да се промовише умереност у конзумира?у алкохола, ?егове теж?е су еволуирале у инсистира?е да нико не сме да пи?е алкохол у било ко?им количинама. Покрет се за сво?е ци?еве борио религиозном жестином, на сав глас.

Прохибици?а (забрана) алкохола законом ?е постала важно пита?е у свако? политичко? кампа?и од савезног и државног нивоа, па све до избора за школске одборе. У промовиса?у онога шта су многи прохибиционисти видели као сво?у религиозну дужност, усавршена ?е политика притисака. Жене у покрету су чак користиле сво?у децу да маршира?у, пева?у, и на друге начине врше притисак на гласачким местима. Обучена у бело, са америчким заставицама у рукама, деца би чекала на знак да почну да апелу?у на мокре (оне ко?и су били против прохибици?е), кад би ови прилазили гласачким местима.

Покрет за забрану алкохола ?е постигао одре?ене успехе током 1850-их. Ме?у овим успесима ?е потпуна забрана производ?е и прода?е алкохолних пи?а у Ме?ну , усво?ена 1851. године. Ме?утим, покрет ?е убрзо изгубио на снази. Поново ?е оживео 1880-их, са Женским хриш?анским савезом за умереност и Парти?ом за прохибици?у .

Гра?ански рат у Америци ?е прекинуо покрет за умереност, ?ер ?е скренуо паж?у Американаца са овог пита?а, али након рата, 1873, ?е основан Женски хриш?ански савез за умереност. Ова организаци?а се ни?е залагала за умереност у конзумира?у алкохола, ве? за ?егову потпуну забрану. Као ?едан од метода за постиза?е овог ци?а ?е кориш?ено образова?е. У организаци?и су веровали да се васпита?ем деце могу створити пово?ни услови ко?и би довели до прохибици?е.

Постер немачко-америчких имиграната ко?и промовише алкохол

Године 1881 , Канзас ?е постао прва држава ко?а ?е законом забранила алкохолна пи?а сво?им државним уставом, а Кери Не?шн ?е постала чувена спрово?е?ем ове забране тако што ?е лично улазила у салуне, вре?ала муштери?е, и сво?ом секиром уништавала флаше пи?а. Други активисти су чеш?е прибегавали улаже?у у салуне, пева?у, молитвама, и тера?ем власника салуна да престану да прода?у алкохол. [1] Многе друге државе, посебно на америчком ?угу, су тако?е озакониле забрану алкохола, као и многи по?единачни окрузи. Покрет ?е доби?ао на политичко? снази, а у прилог му ?е ишло и антинемачко расположе?е услед Првог светског рата . Антисалунска лига ?е, помо?у интензивног лобира?а, прогурала усва?а?е уставног амандмана у Конгресу САД. Ова? амандман ?е ступио на снагу 1920.

Прохибици?а ?е била важан фактор у државно? и локално? политици од 1840-их до 1930-их. Политичке снаге ко?е су биле умешане у ова? покрет су, суде?и по многим истори?ским студи?ама биле етнорелиги?ског карактера. [2] [3] [4] [5] Прохибици?у су захтевали суви ? углавном пи?етистичке протестантске деноминаци?е, ме?у ко?има су се истицали методисти, северни баптисти, ?ужни баптисти, презбитери?анци, конгрегационалисти, квекери и скандинавски лутеранци. ?има су се противили мокри ? првенствено литурги?ски протестанти (епископалци, немачки лутеранци), и римокатолици, ко?и су одбацивали иде?у да влада треба да одре?у?е шта ?е морално. [6] Чак и у упоришту мокрих , ?у?орку, посто?ао ?е активан покрет за прохибици?у, ко?и су предводиле норвешке црквене групе и афроамерички раднички активисти ко?и су веровали да би прохибици?а била од користи радницима, а посебно Афроамериканцима. Трговци ча?ем, и произво?ачи сокова су тако?е подржавали прохибици?у, сматра?у?и да би забрана алкохола пове?ала прода?у ?ихових производа. [7]

Државна прохибици?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Осамнаести амандман Устава САД

Прохибици?а на државном нивоу ?е озако?ена Осамнаестим амандманом на Устав С?еди?ених Држава (ратификованим 29. ?ануара 1919 ) и Волстедовим актом (донетим 28. октобра 1919). Прохибици?а ?е отпочела 16. ?ануара 1920 . када ?е Осамнаести амандман ступио на снагу. Федерални агенти за прохибици?у (полици?а) су добили задуже?е да спроводе закон. У 65. сазиву парламента, 1917, суве демократе су биле бро?ни?е од мокрих (140 према 64), а суви републиканци су били бро?ни?и од мокрих републиканаца (138 према 62). На председничким изборима 1916, и демократски кандидат, Вудро Вилсон и републикански кандидат Чарлс Еванс Х?уз су игнорисали пита?е прохибици?е, а исти случа? ?е био и са политичким платформама обе парти?е. И демократе и републиканци су имали ?аке фракци?е и мокрих и сувих , а очекивало се да ?е избори бити тесни, па ни?едан кандидат ни?е желео да изгуби било ко?и део бирачког тела.

Иако ?е била врло контроверзна, прохибици?у су подржавале ме?усобно веома различите групе. Прогресивци су веровали да ?е побо?шати друштво, К?у-клукс-клан ?е чврсто подржавао ?ено строго спрово?е?е, [8] а велику подршку су давале и жене, ?уж?аци, становници руралних области, као и Афроамериканци.

Производ?а, прода?а и транспорт алкохола ?е био забра?ен у САД, али ни?е био забра?ен у околним зем?ама. Дестилери?е и пиваре у Канади , Мексику , и на Карибима су цветале, ?ер су ?ихове производе конзумирали Американци ко?и би долазили у посету, а био ?е раширен и илегални увоз у САД.

Чикаго ?е постао познат по непоштова?у прохибици?е. Многи од чувених чикашких гангстера, ук?учу?у?и Ал Капонеа и ?еговог непри?ате?а Багзи?а Морана , зарадили су милионе долара илегалном прода?ом алкохола. Бро?ни други злочини, ук?учу?у?и кра?е и убиства, су били директно повезани са антипрохибиционим покретом у Чикагу.

Кра? прохибици?е [ уреди | уреди извор ]

Контрола алкохола у САД, ?ул 2018.
    Суви окрузи
    Умерени окрузи
    Мокри окрузи
   Без података

Прохибици?а ?е поста?ала све непопуларни?а, посебно у великим градовима, и же?но се очекивало ?ено укида?е. Дана 23. марта 1933 . председник САД Френклин Рузвелт потписао ?е амандман на Волстедов акт, познат као Кален-Харисонов закон, ко?и ?е дозво?авао производ?у и прода?у 3,2 пива (3,2 процената алкохола по тежини, што износи приближно 4% запремине) и лаких вина. [9] Осамнаести амандман ?е опозван ратификаци?ом 21. амандманом , 5. децембра 1933.

Двадесет први амандман изричито да?е државама право да забране куповину или прода?у алкохола; ово ?е довело до бро?них закона па се дешавало да ?е прода?а алкохола била дозво?ена у неким али не свим градовима или окрузима неке државе. Након опозива прохибици?е на савезном нивоу, неке државе су наставиле да спроводе сво?е прохибиционе законе. Мисисипи , ко?и ?е забранио алкохол 1907, ?е био послед?а држава ко?а ?е укинула прохибици?у, тек 1966. Посто?е бро?ни суви градови и окрузи, где се не прода?е алкохол, иако се алкохолна пи?а могу унети за личну употребу.

Многи соци?ални проблеми се припису?у ери прохибици?е. Профитабилно, сиво тржиште алкохола ?е цветало, а наси?е ?е било раширено. ?ав?ало се рекетира?е, а ?ака алкохолна пи?а су добила на популарности, ?ер их ?е због снаге било профитабилни?е кри?умчарити. Цена спрово?е?а прохибици?е ?е била висока, а недостатак пореских прихода на име прода?е алкохола (неких 500 милиона долара годиш?е на савезном нивоу) ?е пога?ао државну касу. Када ?е прохибици?а укинута 1933, организовани криминал ?е изгубио скоро целокупан профит од илегалне трговине алкохолом у ве?ини држава (државе су имале право да доносе сво?е законе о забрани точе?а алкохола), услед конкуренци?е са ?ефтини?им, легалним продавцима алкохола.

Прохибици?а ?е оставила великог трага у пивничко? индустри?и САД. По оконча?у прохибици?е, само половина пивара ?е поново отворена. У пост-прохибиционом периоду ?е почела да се прода?е врста пива позната као Амерички лагер . Ова врста пива ?е данас доминантна у САД. Историчари вина тако?е приме?у?у да ?е прохибици?а уништила индустри?у вина у С?еди?еним Државама. Индустри?ско зна?е ?е изгуб?ено, ?ер су многи винари или емигрирали у друге зем?е, или престали да се баве вином. [10]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Online Exhibits - Carry A. Nation, Introduction - Kansas Historical Society , Приступ?ено 24. 4. 2013.
  2. ^ Kleppner 1979 , стр. 131?139.
  3. ^ Kleppner 1987 .
  4. ^ Ballard Campbell, "Did Democracy Work? Prohibition in Late Nineteenth-century Iowa: a Test Case." Journal of Interdisciplinary History (1977) 8(1): 87-116;
  5. ^ Eileen McDonagh, "Representative Democracy and State Building in the Progressive Era." American Political Science Review 1992 86(4): 938-950.
  6. ^ Jensen 1971 .
  7. ^ Lerner 2009 .
  8. ^ The Ku Klux Klan (KKK), Alcohol, & Prohibition Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. август 2007), Приступ?ено 24. 4. 2013.
  9. ^ Skilnik 2006 .
  10. ^ MacNeil 2001 , стр. 630?631.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Skilnik, Bob (2006). Beer: a history of brewing in Chicago . Barricade Books. ISBN   978-1-56980-312-7 .  
  • MacNeil, Karen (2001). The Wine Bible . Workman Pub. ISBN   978-1-56305-434-1 .  
  • Kingsdale, Jon M. "The 'Poor Man's Club': Social Functions of the Urban Working-Class Saloon," American Quarterly vol. 25 (October, 1973): 472-89
  • Kyvig; David E. Law, Alcohol, and Order: Perspectives on National Prohibition Greenwood Press, 1985
  • Mark Lender, editor, Dictionary of American Temperance Biography Greenwood Press, 1984
  • Kleppner, Paul (1979). The Third Electoral System 1853-1892: Parties, Voters, and Political Cultures . University of North Carolina Press. ISBN   978-0-8078-1328-7 .  
  • Kleppner, Paul (1987). Continuity and change in electoral politics, 1893-1928 . Greenwood Press.  
  • Lerner, Michael A. (2009). Dry Manhattan: Prohibition in New York City . Harvard University Press. ISBN   978-0-674-04009-0 .  
  • Miron, Jeffrey A. and Jeffrey Zwiebel. “Alcohol Consumption During Prohibition.” American Economic Review 81, no. 2 (1991): 242-247.
  • Miron, Jeffrey A. "Alcohol Prohibition" Eh.Net Encyclopedia (2005) online
  • Moore, L.J. Historical interpretation of the 1920s Klan: the traditional view and the popular revision. Journal of Social History , 1990, 24 (2) , 341-358.
  • Sellman; James Clyde. "Social Movements and the Symbolism of Public Demonstrations: The 1874 Women's Crusade and German Resistance in Richmond, Indiana" Journal of Social History . Volume: 32. Issue: 3. 1999. pp. 557+.
  • Rumbarger; John J. Profits, Power, and Prohibition: Alcohol Reform and the Industrializing of America, 1800?1930 State University of New York Press, 1989
  • Sinclair; Andrew. Prohibition: The Era of Excess 1962.
  • Timberlake, James. Prohibition and the Progressive Movement, 1900?1920 Harvard University Press, 1963
  • Tracy, Sarah W. and Caroline Jean Acker; Altering American Consciousness: The History of Alcohol and Drug Use in the United States, 1800?2000 U of Massachusetts Press, 2004
  • Victor A. Walsh, "'Drowning the Shamrock': Drink, Teetotalism and the Irish Catholics of Gilded-Age Pittsburgh," Journal of American Ethnic History vol. 10, no. 1-2 (Fall 1990-Winter 1991): 60-79.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Прохибици?а у С?еди?еним Америчким Државама на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прохибици?а_у_С?еди?еним_Америчким_Државама&oldid=27738941 ”