Предузе?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

На?ве?е светске корпораци?е
Промет у милионима долара, 2005.

Предузе?е , фирма , компани?а или корпораци?а ( лат. corpus = тело; енгл. corporation ; нем. Korperschaft, Kapitalgesellschaft, Aktiengesellschaft или Handelsgesellschaft ), или привредно друштво , ?е правно лице ко?е обав?а делатност у ци?у стица?а добити. [1] [2] Корпораци?а често има слична права као и физичко лице : да поседу?е имовину, задужу?е се, тужи или буде тужена. ?ена сврха ?е с?еди?ава?е, груписа?е пословних интереса и представ?а на?чеш?и облик пословног удружива?а. [3] [4]

Ова дефиници?а сачи?ена ?е по западно? теори?и, г?е ?е посто?ала дуга законодавна пракса ко?а се бавила правима и обавезама индивидуалних трговаца. Политичка економи?а на територи?има бивше ?угослави?е на?ради?е користи по?ам ?предузе?е” и више га третира као економску категори?у.

Реч ? корпораци?а ” потиче од латинског corpus (тело), представ?а?у?и ?тело сачи?ено од ?уди”; то ?е група ?уди овлаштена да делу?е као по?единац ( Оксфордски енглески речник ). Реч ? universitas ”, тако?е ?е кориштена да представ?а групу ?уди, али се данас пре свега односи на групу уче?ака (види Универзитет ). У Велико? Британи?и и Републици Ирско? , ова? по?ам се односио и на органе локалних власти ко?и су управ?али одре?еним градским областима, слично месним за?едницама. Након 1973 . године у Велико? Британи?и, и од 2001 . године у Републици Ирско?, уведен ?е нови термин ?савет”. Само ?е Лондонска корпораци?а задржала стари назив.

У свакодневном, колокви?алном, говору, корпораци?а се односи на привредни суб?ект ко?и послу?е у складу са владиним правним оквирима.

Цркве , интересне групе (непрофитне или доброво?не организаци?е или асоци?аци?е), градови и локалне самоуправе (ко?е се могу назвати и ??авне корпораци?е”), тако?е има?у, истори?ски утеме?ен, корпоративни идентитет.

Корпораци?а ?е на?разви?ени?и облик друштва капитала . ?едан од правних облика трговачких друштава ; има бро?не предности у односу на друге правне облике трговачких друштава. Корпораци?а ?е успела да отклони све слабости ортачких друштава , посебно оне ко?е се односе на ризик, буду?и да у случа?у банкрота корпораци?е власник дионица губи само оно што ?е уложио у дионице.

Правни положа? [ уреди | уреди извор ]

Корпораци?а ?е друштво капитала, ко?е до средстава за оснива?е и послова?е долази издава?ем дионица. Новчани износ потребан за оснива?е и рад корпораци?е зове се основна главница , ко?а се дели на одре?ени бро? дионица. Дионице се налазе у рукама деоничара, власника корпораци?е. Корпораци?е се на?чеш?е оснива?у као деоничка друштва. У гигантским корпораци?ама бро? деоничара се пе?е на стотине хи?ада па, у неким случа?евима, и више од милоуна. Корпораци?а ?е ?едан од на?савршени?их начина прикуп?а?а капитала, посебно у оним делатностима у ко?има природа процеса производ?е захтева велик новац. Корпораци?е има?у сложену организаци?ску структуру , с ве?им бро?ем предузе?а (к?ери) у свом саставу.

Врсте [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Врсте предузе?а по државама

Предузе?а, у зависности од оснивача, могу бити ?авна и приватна. ?авна предузе?а оснива држава или ?единица локалне самоуправе ради обав?а?а делатности од општег интереса. Приватно предузе?е може основати свако физичко лице и правно лице .

Правне форме привредних друштава су:

Функци?е [ уреди | уреди извор ]

Ци?на функци?а прeдузе?а ?е добит (профит). Ово карактерише све правне форме предузе?а. Предузе?има ко?а обав?а?у делатност од општег интереса сво?ствено ?е да, поред ове ци?не функци?е, могу имати и секундарну ци?ну функци?у. Она се састо?и у задово?ава?у потреба корисника услуга из обав?а?а ове делатности. Ни?е иск?учено да се предузе?а оснива?у ради уштеде трошкова сво?им оснивачима, без обзира на то што Закон о предузе?има изричито не предви?а. У пита?у су: истражива?а тржишта, истражива?а налазишта одре?ених рудних сировина, обав?а?е одре?ених за?едничких функци?а и слично.

Предузе?а организу?у производ?у, нуде на тржиштима одре?ене количине роба (готових производа), насто?е?и да максимизира?у сво?е добити. Када одлучу?у о производ?и и понуди, предузе?а насто?е да сво?е прозводе (услуге) прода?у по таквим ценама, како би покрили цене кошта?а (однос укупних трошкова производ?е и промета по ?единици производа) и остварили одре?ени износ добити (на пример, у вредности 10% цене кошта?а). Предузе?а се уздржава?у од сма?ива?а цена, ?ер то могу урадити и конкуренти. Тима могу више изгубити него добити. Овакво понаша?е предузе?а сво?ствено ?е привредама са израженом конкуренци?ом и без знача?них инфлаторних и монополистичких тенденци?а.

Обележ?а [ уреди | уреди извор ]

Основна обележ?а предузе?а су:

  • предузе?е има сво?у економи?у ;
  • економи?у оствару?е у окруже?у са ко?им ?е у перманентно? комуникаци?и;
  • предузе?е ?е сложен, динамички, економски систем;
  • предузе?е ?е пословно-финанси?ски ентитет, те се као такав руководи, пре свега, пословно-финанси?ским ци?евима;
  • процесима и по?авама у предузе?у управ?а компетентан мена?мент.

Корпоративно управ?а?е [ уреди | уреди извор ]

Дефиници?а [ уреди | уреди извор ]

Корпоративно управ?а?е ?е систем надзорних механизама помо?у ко?их сви добав?ачи пресудних ресурса осигурава?у поврате на сво?а улага?а у корпораци?у, с паж?ом да не угрозе дугорочни просперитет и опстанак пословног система, односно корпораци?е. Корпоративно управ?а?е ?е подруч?е ко?е се бави односима унутар управ?ачких структура као и односима корпораци?е са свим битним интересно-утица?ним скупинама.

Основни ?е критери?ум управ?а?а корпораци?ским подузе?има у ?езином саставу посредством ве?инског власништва над дионицама тих подузе?а. Велике корпораци?е, с обзиром на сложеност сво?е структуре, приступа?у процесима дивизионализаци?е организаци?ске структуре и децентрализаци?е руково?е?а , те формира?у релативно аутономних ?единица по делатностима, профитним центрима и стратешким пословним ?единицама, како би избегли ?ихову велику тромост и подстицали прилаго?ава?е захтевима околине у ко?о? делу?у.

Корпораци?е има?у, посебно оне на?ве?е, на стотине па и више локалних компани?а (подузе?а), широм света. Све се те локалне компани?е об?еди?ава?у у ма?и или ве?и бро? пословних подруч?а, односно програма . ?едно пословно подруч?е односно програм може об?единити ве?и бро? фабрика из различитих зема?а ко?е по сродности спада?у у одре?ено пословно подруч?е.

Проблем концентраци?е власништва [ уреди | уреди извор ]

Истражива?е концентраци?е власништва указу?е на низак ниво одво?ености власништва и контроле у многима корпораци?ама. Висока концентраци?а власништва у ве?ини случа?ева спречава опортуно понаша?е мена?мента у смислу кориште?а контроле за сво?у особну корист. Ме?утим, висока концентраци?а власништва има сво?у цену ? велики власници, с уделима ко?и осигурава?у контролу могу пратити личне интересе на рачун других интересно-утица?них група, а пре свега на рачун малих деоничара. [5]

Подруч?а корпоративног управ?а?а [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е корпоративног управ?а?а обухвата корпоративни правни оквир и праксу доноше?а одлука у надзорним одборима и управама корпораци?а, разне аспекте корпоративних финанси?а , закона ко?и регулишу послова?е вредносним папирима , стеча?не законе , законе ко?и регулишу послова?е финанси?ских институци?а, односе са запосленицима, уговорно право и теори?у, власничка права, компензаци?ске системе и системе интерног информира?а и контроле.

Кодекс корпоративног управ?а?а [ уреди | уреди извор ]

Свесне важности одговорног и етички утеме?еног понаша?а пословних суб?еката у оквиру привреде, светске корпораци?е усво?иле су деломично на властиту иници?ативу, а и по препоруци Организаци?е за економску сурад?у и разво? (ОЕЦД) етички кодекс послова?у ко?им се обвезу?у да пошту?у начела етике у свим сво?им пословним односима , те су прихватиле обвезу делова?а у складу с начелима одговорности, истинитости, делотворности, транспарентности , квалитете, поступа?а у добром духу, те поштова?а добрих пословних обича?а према пословним партнерима, пословном и друштвеном окруже?у и властитим запосленицима.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Types Of Corporations | Incorporate A Business” . www.corpnet.com (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2017. г . Приступ?ено 10. 6. 2017 .  
  2. ^ ?PREDUZE?E: ?ta je to preduze?e ? osnovni pojmovi!” . Сonsulting . Архивирано из оригинала 01. 02. 2019. г . Приступ?ено 31. 1. 2019 .  
  3. ^ Pettet, B. G. (2005). Company Law . Pearson Education. стр. 151. ? Reading the above, makes it possible to forget that the shareholders are the owners of the company. ”  
  4. ^ Courtney, Thomas B. (2002). The Law of Private Companies (2nd изд.). Bloomsbury Professional. 4.001.  
  5. ^ Hru?ka, D.: Razina koncentracije vlasni?tva u hrvatskim korporacijama ? ?to je najve?i problem korporativnog upravljanja u Hrvatskoj Архивирано на са?ту Wayback Machine (23. ?ун 2007) izlaganje

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • A Comparative Bibliography: Regulatory Competition on Corporate Law
  • Blumberg, Phillip I., The Multinational Challenge to Corporation Law: The Search for a New Corporate Personality , (1993)
  • Bromberg, Alan R. Crane and Bromberg on Partnership . 1968.
  • Brown, Bruce. The History of the Corporation (2003)
  • Cadman, John William. The Corporation in New Jersey: Business and Politics, , (1949)
  • Conard, Alfred F. Corporations in Perspective . 1976.
  • Cooke, C.A., Corporation, Trust and Company: A Legal History , (1950)
  • Davis, John P. Corporations Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. ?ун 2011) (1904)
  • Davis, Joseph S. Essays in the Earlier History of American Corporations Архивирано на са?ту Wayback Machine (10. ?ун 2011) (1917)
  • Dignam, A and Lowry, J (2006) Company Law, Oxford University Press ISBN 978-0-19-928936-3
  • Dodd, Edwin Merrick. American Business Corporations until 1860, With Special Reference to Massachusetts , (1954)
  • DuBois, A.B. The English Business Company after the Bubble Act, , (1938)
  • Freedman, Charles. Joint-stock Enterprise in France, : From Privileged Company to Modern Corporation (1979)
  • Freund, Ernst . MCMaster.ca , The Legal Nature of the Corporation (1897)
  • Hallis, Frederick. Corporate Personality: A Study in Jurisprudence (1930)
  • Hessen, Robert . In Defense of the Corporation . Hoover Institute. 1979.
  • Hunt, Bishop. The Development of the Business Corporation in England (1936)
  • Klein and Coffee. Business Organization and Finance: Legal and Economic Principles . Foundation. 2002.
  • Majumdar, Ramesh Chandra. Corporate Life in Ancient India Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ул 2011), (1920)
  • Means, Robert Charles. Underdevelopment and the Development of Law: Corporations and Corporation Law in Nineteenth-century Colombia , (1980)
  • Micklethwait, John and Wooldridge, Adrian. The Company: a Short History of a Revolutionary Idea . New York: Modern Library. 2003.
  • Owen, Thomas. The Corporation under Russian Law, : A Study in Tsarist Economic Policy (1991)
  • Rungta, Radhe Shyam. The Rise of the Business Corporation in India, 1851?1900 , (1970)
  • Scott, W.R. Constitution and Finance of English, Scottish and Irish Joint-Stock Companies to 1720 Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ул 2011) (1912)
  • Sobel, Robert . The Age of Giant Corporations: a Microeconomic History of American Business . (1984)
  • Barnet, Richard; Muller, Ronald E. (1974). Global Reach: The Power of the Multinational Corporation Неопходна слободна регистрација. New York: Simon & Schuster.  
  • PG Mahoney, 'Contract or Concession? An Essay on the History of Corporate Law' (2000) 34 Ga. Law Review 873
  • PI Blumberg, The Multinational Challenge to Corporation Law (1993)
  • PL Davies and LCB Gower, Principles of Modern Company Law (6th edn Sweet and Maxwell 1997) chapters 2?4
  • RR Formoy, The Historical Foundations of Company Law (Sweet and Maxwell 1923) 21
  • P Frentrop, A History of Corporate Governance 1602?2002 (Brussels et al., 2003)
  • S Kyd, A Treatise on the Law of Corporations (1793?1794)
  • J Micklethwait and A Wooldridge, The company: A short history of a revolutionary idea (Modern Library 2003)
  • W Blackstone, Commentaries on the Laws of England (1765) 455?473
  • Tooze, Adam , "Democracy and Its Discontents", The New York Review of Books , vol. LXVI, no. 10 (6 June 2019), pp. 52?53, 56?57. "Democracy has no clear answer for the mindless operation of bureaucratic and technological power . We may indeed be witnessing its extension in the form of artificial intelligence and robotics . Likewise, after decades of dire warning, the environmental problem remains fundamentally unaddressed.... Bureaucratic overreach and environmental catastrophe are precisely the kinds of slow-moving existential challenges that democracies deal with very badly.... Finally, there is the threat du jour: corporations and the technologies they promote." (pp. 56?57.)
  • Harold Joseph Berman, Law and Revolution (vol. 1) : The Formation of the Western Legal Tradition , Cambridge: Harvard University Press, 1983, ISBN 0-674-51776-8
  • Gepken-Jager, Ella; van Solinge, Gerard; Timmermann, Levinus (eds.): VOC 1602?2002: 400 Years of Company Law (Series Law of Business and Finance, Vol. 6). (Deventer: Kluwer Legal Publishers, 2005, ISBN 90-13-01915-3 )
  • Brook, Timothy, Vermeer's Hat: The Seventeenth Century and the Dawn of the Global World . (Profile Books, 2008, ISBN 1-84668-120-0 )
  • Wilson, Eric Michael: The Savage Republic: De Indis of Hugo Grotius, Republicanism and Dutch Hegemony within the Early Modern World-System (c. 1600?1619) . (Martinus Nijhoff, 2008, ISBN 978-90-04-16788-9 )

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Предузе?е на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предузе?е&oldid=27548762 ”