Први ма? ( 1. ма? ) се поистове?у?е са Празником рада , ко?и ?е проистекао из традици?е радничког покрета . Ме?утим, слав?е?е првог ма?а има корене у древним паганским празницима природе чи?е ?е поштова?е преживело до данаш?их дана. ^{[1] [2]}

Првома?ски уранак [ уреди | уреди извор ]

Првома?ски уранак ?е народни обича? и светковина ко?а се састо?и у томе да се 1. ма?а порани у природу или чак да се оде дан рани?е и уз логорску ватру проведе но?. На?чеш?е се током уранка спрема неко ?ело у котли?у или на рошти?у. Ме?у Србима ?е ова? празник веома распростра?ен. ^{[3] [4]} Готово сваки град у Срби?и има сво?а традиционална првома?ска излетишта, а на?чеш?е су то зелене површине изван града (нпр: Авала покра? Београда , Овчар Ба?а код Чачка , Забран у Обреновцу , Пали? поред Суботице , Ш?ункара код Ковина , Вршачки брег у Вршцу , Савинац код Гор?ег Милановца и слично). ^{[5] [6] [7] [8]}

У северно? и централно? Европи , но? уочи првог ма?а се назива Валпургина но? (по Свето? Валпурги). То ?е прослава плодности, приликом ко?е се пева и пи?е до дуго у но? и пале се ватре.

Празник рада [ уреди | уреди извор ]

Празник рада се слави 1. ма?а као ме?ународни празник радничког покрета . Порекло овог празника води од 1. ма?а 1886 . године када су стотине хи?ада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали опште прихвата?е осмочасовног радног дана. ^[9] Наси?а ни?е било у суботу и неде?у 1. и 2. ма?а . Али у понеде?ак, 3. ма?а туча у ко?о? су учествовале стотине избила ?е у Макормик Риперу ( Mc Cormick Reaper ) изме?у радника чланова синдиката, ко?и су спречени да до?у на посао и оних ко?и нису припадали синдикату ко?е ?е Макормик запослио уместо ?их. Многобро?на и добро наоружана полици?а брзо се палицама и ватреним оруж?ем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката , а повре?ених ?е било много. Побеснели због злочина полици?е, група анархиста , предво?ена Августом Спа?сом и Албертом Парсонсом позвала ?е раднике да се и сами наоружа?у и у уторак увече ( 4. ма? ) учеству?у у масовним демонстраци?ама на Тргу Хе?маркет ( Haymarket ). Изгледало ?е да су демонстраци?е са само 3.000 биле потпуни промаша?. Али пред кра? особа чи?и идентитет никад ни?е утвр?ен (веру?е се да ?е у пита?у полици?ски агент, провокатор) бацила ?е бомбу ко?а ?е убила 7 и ранила 67 полица?аца. Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. 11. новембра 1887 . године четворица, ук?учу?у?и Парсонса и Спа?са, су погуб?ени. Сви погуб?ени заговарали су оружану борбу и наси?е као револуционарне методе, али ?ихови тужиоци нису нашли никакве доказе да ?е ико од ?их стварно бацио бомбу. 250.000 ?уди постро?ило се дуж улица Чикага док ?е Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили сво?у посрам?еност овим великим судским промаша?ем и сво?у солидарност са неправедно погуб?еним радницима.

На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889 . одлучено ?е: ? Први ма? ?е за?еднички празник свих зема?а, на ко?има радничка класа треба да манифесту?е ?единство сво?их захтева и сво?у класну солидарност “. Од тада се сваке године обележава трагични Хе?маркетовски дога?а? као дан ме?ународне радничке солидарности у виду демонстраци?а . До данаш?ег дана, како у Срби?и , тако и у целом свету, та? дан се обележава у спомен мученицима са трга Хе?маркет.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Први ма? на Викимеди?ино? остави .