Симбол прве помо?и
Прва помо?
представ?а скуп мера и поступака ко?има се спасава живот и спречава да?е погорша?е
здрав?а
повре?ених и оболелих особа. Приме?у?е се на лицу места или на безбедном одсто?а?у од места настанка
повреде
или
болести
. Основни задатак прве помо?и ?е очува?е живота
?уди
, односно да се унесре?ена лица у што бо?ем ста?у и у што кра?ем временском периоду транспорту?у до одговара?у?е медицинске установе (по могу?ству и на?ближе). Прва помо? се разлику?е од стручне медицинске помо?и, а пружа?у ?е
лекари
, обучени
спасиоци
или лаици ко?и су се задесили на месту несре?е (а ко?и би требало да буду обучени за пружа?е прве медицинске помо?и).
Основни ци?еви прве помо?и су: откла?а?е узрока ко?и угрожава?у живот повре?ених и оболелих особа, вра?а?е унесре?ених лица у живот, ?ихово збри?ава?е, обезбе?ива?е оптималног транспорта итд.
Средства за пружа?е прве помо?и се деле на стандардна, приручна и импровизована.
Стандардна средства су индустри?ски произведена опрема и матери?али ко?и служе за заустав?а?е
крваре?а
, преви?а?е
рана
,
имобилизаци?у
повре?ених делова тела и сл. Овде спада?у: разне врсте
заво?а
,
газе
,
ханзапласт
,
леукопласт
,
маказе
,
троугле мараме
,
тубуси
,
маске
,
рукавице
,
Шанцова крагна
итд. Приручна и импровизована средства нису примарно наме?ена за пружа?е прве помо?и, али се често користе у недостатку или као допуна стандардним средствима. Ту спада?у: комади разних
тканина
и
оде?е
,
шаторско крило
, комади
дрвета
,
метала
итд.
Преглед у прво? помо?и служи за утвр?ива?е ста?а унесре?ених особа и врсте и ста?а ?ихових повреда и обо?е?а. Пре тога се врши процена евентуалних опасности по унесре?ене и спасиоце на месту несре?е, сагледава?у се околности на месту дога?а?а и утвр?у?у сви фактори битни за спасава?е живота и збри?ава?е повреда. Током прегледа се насто?е избе?и присутне опасности (
стру?ни
каблови,
ватра
,
опасне матери?е
, прете?е зарушава?е) и избегава?у се превиди у процени општег ста?а и ста?а повреда унесре?ених лица. Током прегледа се утвр?у?е ста?е свести, виталне функци?е (
диса?е
и рад
срца
) и врши се тзв. ?дета?ан преглед“ ко?им се траже скривене или тешко доступне отворене и затворене повреде.
Три?ажа представ?а разврстава?е повре?ених и оболелих особа у одговара?у?е групе. Ова фаза следи након прегледа, а разврстава?е се врши на основу врсте повреда, врсте и хитности потребних мера прве и стручне медицинске помо?и и на основу врсте и хитности транспорта. У зависности од тога посто?е четири реда хитности за указива?е прве помо?и и транспорт до медицинске установе.
Први ред хитности чине:
привидна смрт
и бесвесна ста?а, ста?а пра?ена
гуше?ем
, спо?аш?е и унутраш?е
крваре?е
са знацима искрварености, повреде
главе
пра?ене
несвестицом
, отворене повреде телесних дуп?и,
краш повреде
, болести и повреде ко?е прате знакови акутног абдомена (
упала слепог црева
, прска?е
чира
, повреде трбушних органа),
трова?а
у почетно? фази.
У други ред хитности спада?у: крваре?а без знакова искрварености, отворени преломи
кости?у
и
зглобова
, обимни?е повреде меких ткива, тешке
опекотине
и
смрзотине
и повреде настале као последица зраче?а.
У тре?и ред хитности спада?у: ране са слабим крваре?ем, опекотине до 40% површине тела, ма?е смрзотине и лакше повреде удружене са озраче?ем.
Четврти ред хитности чине: повреде
кичменог стуба
и
кичмене мождине
, затворене повреде
карлице
, затворени преломи кости?у и угану?а и ишчаше?а зглобова.
- С. Солдатови?, С. Киатани?:
Принципи прве помо?и
, ?угословенски Црвени крст, Београд 1997.
- Т. Лазареви?:
Приручник прве помо?и за студенте медицине и стоматологи?е
, Нови Сад