한국   대만   중국   일본 
Прва лига Шведске у фудбалу ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Прва лига Шведске у фудбалу

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Прва лига Шведске
Службени лого
Основана 1924.
Бро? тимова 16
Држава   Шведска
Конфедераци?а УЕФА
Степен 1.
Нижи степен Друга лига Шведске
Дома?и куп Куп Шведске
Ме?ународна
такмиче?а
Лига шампиона
УЕФА Лига Европе
На?више титула Малме (23 титуле)
Тренутни
првак
?ургорден ( 2019 )
Веб-са?т www.allsvenskan.se

Прва лига Шведске у фудбалу ( швед. Allsvenskan ) ?е на?више фудбалско лигашко такмиче?е у Шведско? , ко?е посто?и од 1924 . године, док се пре тога шампион Шведске одре?ивао по куп систему. Лига се игра од кра?а марта или почетка априла до новембра, 16 клубова игра по двоструком бод систему укупно 30 кола.

Шампион доби?а ?Пехар Ленарта ?охансона”, ко?и ?е добио назив по бившем председнику УЕФЕ , Ленарту ?охансону .

Клубови у сезони 2020. [ уреди | уреди извор ]

Клуб Град Стадион Капацитет
АИК Стокхолм Френдс арена 50.000
Хакен Гетеборг Бравида арена 6.500
?ургорден Стокхолм Теле2 арена 30.000
Фалкенберг Фалкенберг Фалкон Алкохофри арена 5.565
Хамарби Стокхолм Теле2 Арена 30.000
Хелсингборг Хелсингборг Стадион Олимпи?а 16.500
Гетеборг Гетеборг Стадион Гамла Улеви 18.600
Елфсборг Борос Борос арена 16.899
Нор?епинг Нор?епинг Стадион Естегетапортен 15.734
Сири?ус Упсала Студентернас 6.300
Калмар Калмар Гулдфагелн арена 12.000
Малме Малме Еледа стадион 22.500
Варберг БоИС Варберг Стадион Паскбергсвален 4.500
М?елби Хелевик Стадион Страндвален 6.750
Еребро Еребро Берн Арена 12.300
Естерсунд Естерсунд ?емкрафт Арена 8.466

Прваци [ уреди | уреди извор ]

Сезона Првак
1924/25. ГАИС
1925/26. Ергите
1926/27. ГАИС
1927/28. Ергите
1928/29. Хелсинборг
1929/30. Хелсинборг
1930/31. ГАИС
1931/32. АИК
1932/33. Хелсинборг
1933/34. Хелсинборг
1934/35. Гетеборг
1935/36. Елфсборг
1936/37. АИК
1937/38. Слипнер
1938/39. Елфсборг
1939/40. Елфсборг
1940/41. Хелсинборг
1941/42. Гетеборг
1942/43. Нор?епинг
Сезона Првак
1943/44. Малме
1944/45. Нор?епинг
1945/46. Нор?епинг
1946/47. Нор?епинг
1947/48. Нор?епинг
1948/49. Малме
1949/50. Малме
1950/51. ФК Малме
1951/52. Нор?епинг
1952/53. Малме
1953/54. ГАИС
1954/55. ?ургорден
1955/56. Нор?епинг
1956/57. Нор?епинг
1957/58. Гетеборг
1959. ?ургорден
1960. Нор?епинг
1961. Елсфборг
1962. Нор?епинг
Сезона Првак
1963. Нор?епинг
1964. ?ургорден
1965. Малме
1966. ?ургорден
1967. Малме
1968. Естерс
1969. Гетеборг
1970. Малме
1971. Малме
1972. Отвидабергс
1973. Отвидабергс
1974. Малме
1975. Малме
1976. Халмштад
1977. Малме
1978. Естерс
1979. Халмштад
1980. Естерс
1981. Естерс
Сезона Првак
1982. Гетеборг
1983. АИК
1984. Гетеборг
1985. Малме
1986. Малме
1987. Малме
1988. Малме
1989. Малме
1990. Гетеброг
1991. Гетеборг
1992. Нор?епинг
1993. Гетеборг
1994. Гетеборг
1995. Гетеборг
1996. Гетеборг
1997. Халмштад
1998. АИК
1999. Хелсинборг
2000. Халмштад
Сезона Првак
2001. Хамарби
2002. ?ургорден
2003. ?ургорден
2004. Малме
2005. ?ургорден
2006. Елфсборг
2007. Гетеборг
2008. Калмар
2009. АИК
2010. Малме
2011. Хелсинборг
2012. Елфсборг
2013. Малме
2014. Малме
2015. Нор?епинг
2016. Малме
2017. Малме
2018. АИК
2019. ?ургорден

Успешност клубова [ уреди | уреди извор ]

Играчи и стручни штаб четири на?бо?е пласирана клуба Прве лиге Шведске доби?а?у меда?е на кра?у сваке сезоне. Првак доби?а златну меда?у, док другопласирани клуб доби?а ?велику сребрну меда?у”. Тре?епласирани клуб доби?а ?малу сребрну меда?у” уместо уобича?ене бронзане меда?е, ко?у у ствари доби?а четвртопласирани клуб. [1]

Зак?учно са сезоном 2019.
Пехар Ленарта ?охансона
Клуб Прваци Другопласирани Тре?епласирани Четвртопласирани
Малме
23
15
10
8
Гетеборг
13
13
16
10
Нор?епинг
13
10
5
7
АИК
6
14
12
9
Хелсинборг
7
7
9
10
?ургорден
8
3
10
3
Елфсборг
6
6
6
8
ГАИС
4
4
4
4
Естер
4
3
3
3
Ергрите
2
2
6
6
Халмстад
4
2
2
2
Хамарби
1
2
3
3
Калмар
1
2
2
3
Атвидаберг
2
2
-
1
Слипнер
1
1
1
1

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Guld, stort silver, litet silver och brons?” . svenskfotboll.se . The Swedish Football Association . Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г . Приступ?ено 22. 9. 2011 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]