По?аница ?е назив за северни, релативно изоловани, брдско-планински део територи?е града Вра?а , у гор?ем (изворишном) делу реке Ветернице . У саставу По?анице су села Власе , Големо Село , Град?а , Добре?анце , Драгобужде , Дреновац , Дупе?ево , Крушева Глава , Лалинце , Ми?аковце , Ми?овце , Остра Глава , Рождаце , Сикир?е , Сми?еви? , Станце , Стрешак , Студена , Трстена , Тумба , Урманица и Ушевце .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Центар По?анице, Месна канцелари?а у селу Власе, од Вра?а ?е уда?ен око 25 км а од Лесковца (преко Вуч?а ) око 45 км. Са истока, По?аница се граничи територи?ом општине Владичин Хан , са запада територи?ом општине Косовска Каменица , са севера територи?ом града Лесковца , а са ?уга осталим делом општине Вра?е и делом територи?е општине Бу?ановац . Правцем исток-запад, од врха Стрешачки де?а (904м) до врха Копи?ак (1126м) има око 14 км, а правцем север-?уг од врха ?ужин камен (1227м) до врха Гоч (Вра?е) (1106м) око 18 км. Површина По?анице ?е око 180 km². Просечна надморска висина ?е око 700 м, а кре?е се од 515 м у Ми?овцу до 1120 м у Сикир?у.

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

По?аница ?е на?ве?им делом насе?ена Србима , а у Големом Селу (махала Грнчарица ) живи око 50 породица Рома . Kao повремени становници, државни службеници (учите?и, шумари, полица?ци, лекари) у По?аници живе и по?едини припадници других народа ( Црногорци , Бугари , Македонци ). Према првим резултатима пописа из 2011 . године, у 22 села По?анице живи 2457 становника или 29,5% ма?е него 2002. године. Према попису из 2002 . године, било ?е 1170 дома?инстава са укупно 3487 становника или 2,98 по дома?инству. Од тога бро?а било ?е 2947 пунолетних лица или 84,5%, а просечна старост ?е 50,6 година. У односу на 1953. годину, бро? становника у 2002 . години био ?е ма?и за 6449 или за око 65%. Као остале неразви?ене кра?еве, и По?аницу ?е шездесетих година прошлог века напустило много младих ?уди и отишло на рад у иностранство. A у нови?е време изражено ?е напушта?е рубних планинских села и насе?ава?е заравнатих, питоми?их предела у Големом Селу, Власу и Град?и.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Територи?а По?анице ушла ?е у састав српских зема?а вероватно средином 12. века , пре Нема?и?а , и као део Лесковачког кра?а (Дубочица) остала део српске државе до пада под турску власт. За време отоманске владавине, била ?е саставни део лесковачког пашалука и вероватно ?е тада добила садаш?и назив. Од друге половине 18. века почи?е насе?ава?е Арнаута у простор По?анице, па ?е било више проблема са ?има него са Турцима. Али ?е народ По?анице засигурно активно учествовао 1841 . године у Мило?ево? буни , а посебно се истакао у време борби за ослобо?е?е ових кра?ева од Турака 1878 . године, и знатно допринео ослобо?е?у Вра?а под командом Степе Степанови?а , команданта Пред?ег одреда Ветерничке колоне и по?аначких устаника. После ослоба?а?а од Турака, у Вра?ском округу формиран ?е По?аначки срез, са седиштем у Владичином Хану . За време Првог светског рата , По?анчани су се масовно одазвали на позив за мобилизаци?у и многи од ?их изгинули или завршили у бугарско зароб?еништво, села По?анице била су под бугарском окупаци?ом, а народ био изложен тортури окупатора. Изме?у два светска рата, По?аница ?е у саставу среза Пчи?ског са седиштем у Вра?у. Током Другог светског рата , од 1941 . до 1944 . године, ве?и део По?анице био ?е део бугарске окупационе зоне, а ма?и део у саставу Неди?еве Срби?е и немачке окупационе зоне. Гранична караула ?е била код ?а?и?евих ку?а на кра?у Големог Села.

После Другог светског рата, 1944. године, формиране су општине Власе, Големо Село и Дреновац, а у Град?и, Студени и Трстени посто?али су Месни народни одбори ко?и су укинути 1952 . године. Године 1955 . укинуте су општине Големо Село и Дреновац и придружене општини Власе. Општина Власе укинута ?е 1965 . године и сва ?ена села ук?учена су у општину Вра?е. Територи?а ?е сада поде?ена у три месне за?еднице, и то: МЗ Големо Село (Големо Село, Дупе?ево, Лалинце, Ми?аковце, Ми?овце, Остра Глава, Студена и Тумба), МЗ Власе (Власе, Град?а, Драгобужде, Крушева Глава, Рождаце, Сми?еви?, Станце, Стрешак, Трстена, Урманица и Ушевце) и МЗ Дреновац (Дреновац, Добре?анце, Сикир?е).

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Становници По?анице баве се претежно по?опривредом , иако ?е зем?а лошег квалитета, ве?ином 6. и 7. класе. Углавном екстензивно, на?заступ?ени?е ?е ратарство , затим сточарство , живинарство , во?арство и у ма?о? мери повртарство . Сем у посебно непово?ним условима (ратови, велике суше) ве?ина се становништва успешно издржавала од свога рада, а било ?е и за тржиште (житарице, вуна, жива стока, сир, ?а?а, живина, раки?а, пасу?, ораси). У стара времена, сви производи продавани су у Владичином Хану, затим у Вра?у, а од кра?а 20. века на пи?аци у Власу. Ретки по?единци су се бавили занатом и тако допу?авали приходе од по?опривреде. Одавно ?е у По?аници било занатли?а ко?и су задово?авали скоро све потребе становништва, тако да ?е само изузетно морало да се одлази у Вра?е. Рани?е су били познати качари, колари, кири?и?е, раба?и?е, бербери, кро?ачи, ужари, мутав?и?е, оружари (туфег?и?е), ви?ачи, месари, грнчари, бомбон?и?е, кала??и?е, самар?и?е, обу?ари, коритари, корпари, воденичари, и ?едан ва?авичар, а сада посто?е само столари, свирачи, трговци, ковачи, поткивачи, лимари, зидари, бравари и механичари. Занатли?е су рани?е, па углавном и сада, сво?е услуге пружали уз сво?е редовне обавезе у по?опривреди. Од привредних предузе?а тренутно ради погон фабрике ?умко из Вра?а, а од тзв. малих предузе?а неколико продавница мешовите робе, стругара и електричних млинова, ?едан погон за израду елемената столари?е, ?една бензинска пумпа и две-три мини-фарме оваца и говеда.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

По?аница ?е, због свог географског положа?а, далеко од природних проходних праваца, релативно дуго била без добрих путева и са слабим везама у свим правцима. Док ?е била административно везана за Владичин Хан, посто?ао ?е и одржавао се обичан зем?ани пут на то? релаци?и, сада скоро потпуно зарастао у коров. Ка Лесковцу , кад ?е било нужно, путовало се пешке или на ко?у самим водотоком Ветернице, све до изград?е пута за Вуч?е преко планине Кукавице . Према Вра?у, дугогодиш?ем и садаш?ем административном центру, до средине прошлог века био ?е у употреби класични зем?ани пут без тврде подлоге. Изград?ом пута са макадамском подлогом и ?еговим асфалтира?ем шездесетих година, затим отвара?ем редовне аутобуске лини?е Вра?е ? Власе ? Ми?овце, везе са Вра?ем су знатно побо?шане. Ме?утим, попречних путева у По?аници скоро да нема или су у врло лошем ста?у.

Живот [ уреди | уреди извор ]

У По?аници ?е прва основна школа отворена у Град?и изме?у два светска рата. Сада посто?и ?една основна (осмогодиш?а) школа у Власу, а четворогодиш?е школе су у Големом Селу, Град?и, Ушевцу, Добре?анцу и Дреновцу. Амбуланте су у Власу и Ми?овцу, а ветеринарска амбуланта у Власу. Цркве су у селима Дреновац, Секир?е, Сми?еви?, Власе, Град?а, Големо Село и Остра Глава, од ко?их само она у Големом Селу има пароха.

Изме?у два светска рата тек по неко ?е могао рачунати на државно запосле?е, на дужности као што су граничари, жандарми, општински писари, делово?е и курири, шумски радници и евентуално шумари, сви без права на пензи?у. После Другог светског рата, порастом бро?а писмених, почи?е школова?е и запош?ава?е учите?а, професора, лекара (доктора), официра, трговаца, угостите?а. Нерадо се ишло на рад у друге кра?еве или у иностранство. За почетак таквог рада може се узети чест одлазак у Банат у бербу кукуруза за натуралну накнаду и запосле?е као физички радник у гра?евинска предузе?а Београда и Чачка. Отвара?ем великих предузе?а у Вра?у (Симпо, ?умко, Коштана, Алфа, Заваривач) и добрим изгледима за запосле?е у Београду, убрзао се одлив становништва из По?анице, што ?е ?ош више наглашено масовни?им одласком на рад у иностранство шездесетих година прошлог века.

Природна богатства По?анице састо?е се у здраво?, релативно незага?ено? животно? средини, чистом планинском ваздуху, богато? буково? и храстово? шуми, атрактивним условима за лов и спортски риболов, лековитом би?у и шумском во?у, разноврсним г?ивама.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• К?ига 9, Становништво, упоредни преглед бро?а становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насе?има, Републички завод за статистику, Београд, ма?. 2004.  ISBN 978-86-84433-14-7 .
• К?ига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насе?има, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003.  ISBN 978-86-84433-00-0 .
• К?ига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насе?има, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003.  ISBN 978-86-84433-01-7 .
• По?аница и Клисура, Риста Т. Николи?, 1905, Етнографски зборник, к?.IV
• По?аница, Момчило Златанови?, 1998, Учите?ски факултет Вра?е
• Зборник докумената Во?ноистори?ског института, к?ига 3 и 4
• Архив Вра?а, Регистар фондова, http://www.vranjearhiv.com/
• Званични са?т Епархи?е вра?ске, http://www.eparhijavranjska.org/

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

По?аница на Викимеди?ино? остави .

• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)