Помаз

Координате : 47° 38′ 51″ С; 19° 01′ 37″ И  /  47.6474° С; 19.02699° И  / 47.6474; 19.02699
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Помаз
ма?. Pomaz
Помаз, палата Телеки
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   Ма?арска
Регион Централна Ма?арска реги?а
Жупани?а Пешта
Срез Сентандре?а
Становништво
Становништво ‍
 ?  16.677
 ?  густина 340,07 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате 47° 38′ 51″ С; 19° 01′ 37″ И  /  47.6474° С; 19.02699° И  / 47.6474; 19.02699
Временска зона UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Површина 49,04 km 2
Помаз на карти Мађарске
Помаз
Помаз
Помаз на карти Ма?арске
Поштански бро? 2013
Позивни бро? 26
Веб-са?т
pomaz.hu

Помаз ( ма?. Pomaz ) ?е град у непосредно? близини Будимпеште , Пештанска жупани?а у Ма?арско? . Налази се на же?езничко? прузи и има же?езничку станицу. По подацима из 2009. године Помаз ?е имао 16.677 становника.

Помаз ?е познат по присутности српске ма?ине , некада веома бро?не, а данас и да?е присутне. Помаз спада у насе?а у Ма?арско? са више од 100 припадника српске за?еднице. У насе?у посто?и Српска православна црква . Школа не посто?и, ве? српска деца поха?а?у основну школу и гимнази?у на српском ?езику у оближ?о? Будимпешти . Тако?е, месни Срби и да?е чува?у сво? ?език и обича?е.

Природне одлике [ уреди | уреди извор ]

Насе?е Помаз налази уз Дунав , на десетак километара северно Будимпеште испод гор?а Пилиш . То ?е данас прво предгра?е Будимепште северно од Будимског дела града и шире?ем ?е спо?ено са градом на ?угу и са Сентандре?ом на северу. Површина хатара насе?а ?е 49,04 km².

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Данаш?е насе?е насе?ено настало ?е током ?ош у 14. веку и првобитно становништво су на?стари?е насе?ени Срби у Ма?арско? [ тражи се извор ] . Српска православна црква подигнута ?е у том периоду у готском стилу, али ?е касни?е преобликована у барокну (1719-22.). До 19. века насе?е ?е било претежно српско. После Првог светског рата део српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца . После Другог светског рата шире?ем урбане агломераци?е Будимпеште, Помаз се почео нагло ширити и од села ?е прерастао у велико градско предгра?е.

Срби у Помазу [ уреди | уреди извор ]

Када су Срби избегли из сво?е старе посто?бине, прешли су под патри?архом Чарно?еви?ем у Угарску. Ве? 1690. године населили су се у Помазу, и дуго били ?едини становници. Помазски Срби одавно се знало, на?више говоре херцеговачким нареч?ем. Касни?е се ту насе?ава?у Немци. ?едан путописац ?е приметио: "нарочито Помаз лежи на лепом месту." Иза ?е био брег звани "Черна гора", а ниже ?ега то насе?е, положено у зелено? равници.

Помазски Срби су се потписали на ?едном документу 1704. године, предво?ени са бировом Осто?ом и капетаном ?ованом са ешкутима и свим Хриш?анима, ко?и се налазе у Помазу. [1] На другим документима из 1707., 1730., 1732. и 1735. године састав?еним у Будиму до?о? вароши Табану, поред свог печета, потписали су се "Ми Христ?ани мали и велики м?еста Помаза." Године 1745. општина Помаз ?е наменила за издржава?е школе 25 ф. [2] Поми?у се 1748. године у Будиму - Табану, поп Димитри?е и поп Андре? пароси у Помазу, као и тамош?и биров и ешкути.

Практична зна?а о вину и виноградарству добродошла су била сваком економу. Године 1816. ?едну такву к?игу узели су жите?и Помаза: поп Стефан Теодорови? парох, Андре? от Белогради ?еро?акон и месни школски директор, Живко Ву?и? са сином Симеоном "студентом" филозофи?е у Пешти. [3] Пренумеранти познате Досите?еве к?иге били су 1818. године свештеници из Помаза: Андре? от Белегради ?еро?акон и Стефан Теодорови? парох и катихета (ту и 1826). [4] Павлови?ев "Српски народни лист" имао ?е (1839) ?едног претплатника из места. [5] Бери?еву к?игу о животу Христовом купили су 1831. године становници Помаза: Петар Елисе?чи? учите?, трговци Алекси?е Лупа, Васили?е Лупа, Дако Поскурица, те гра?ани Петар Максимови? касапин и Иг?ат Макси? зем?еделац. [6] Практичну к?игу - ма?арско-српску граматику набавили су 1833. године неки жите?и помаски. Били су то: поп Стефан Теодорови?, Лазар Павлови? учите?, трговачки калфа Сава Маркови? из Новог Сада, те ученик Мако Црногорац, а остало су зем?еделци - ?ован и Светозар Црногорац, Георги?е Коларови? и ?аков Чиплинин. [7] Парох у Помазу, био ?е и 1836. године поп Стефан Теодорови?. Претплатили су се извесни становници Помаза на ?едну к?игу атрактивног, страног наслова. били су то 1846. године следе?и читаоци: поп Стефан Теодорови? парох и локални школски директор, две даме - Екатарина от Белгради и Екатарина ?анкови?, две дево?ке из породице Лупа и на кра?у скуп?ач претплате учите? Теодор Дими? . [8] А општински бележник ?ор?е Митри? у Помазу, приложио ?е 1862. године у Сентандре?и 2 ф. за Црногорце. Новац ?е лично преузео црногорски капетан Мило Стефанов.

Српску к?игу купили су становници Помаза 1870. године, а скуп?ач претплате био ?е српски учите? Павле Плавши? са сво?их 15 купаца - све ученика. [9] Он ?е учите? у месту и 1894. године.

По државном шематизму православног клира Угарске из 1846. године, православно парохи?ско зва?е ?е основано 1720. године (или ?ош 1691), а црквене матичне к?иге се воде од 1752. године (или 1750). У месту са ?едном парохи?ом ?е 1846. године било 980 православних душа. Српска православна црква ?е посве?ена Св. великомученику Георги?у из 1722 године, а парох ?е 1846. године поп Стефан Теодорови?. Темпло ?е осликано тако?е 1722. године. [10]

1846. године, дакле, пре ма?арске буне, у Помазу посто?и српска народна школа ко?у поха?а 75 ?ака, ко?има преда?е учите? Теодор или Тодор Дими? . Ова? се бавио поред педагошког рада са децом, и к?ижевнош?у и преводилаштвом. Написао ?е раде?и у Помазу, "Буквар", и то новим, вуковским правописом, ко?и ?е ме?утим остао у рукопису. Тако?е ?е превео на српски ?език к?игу: "Руководство к' честности и правости". Саставио ?е и об?авио "Црквено-школски календар". Об?ав?ивао ?е публицистичке написе у листовима, попут "Оцена на испиту", у Летопису матичином. [11] За фонд Школског листа дао ?е 2 ф. поп Ст. Теодорови? парох и школски управите?. Српски народни учите? у Помазу 1868. године ?е ?ор?е Тошкови?.

Било ?е 1865. године у Помазу, у ?едно? српско? православно? парохи?и тре?е платежне класе, 1002 Срба становника. [12] Године 1872. у Помазу ?е 1847. године било пописано 980 Срба, а две децени?е касни?е, бро? се сма?ио на 926 душа. [1]

Петар Лупа ?е био посланик из Помаза 1893. године, а ?егов ро?ени брат Веселин Лупа зем?епоседник. Они су 1901. године као велепоседници, о свом трошку назидали школско зда?е у Помазу. Школа ?е направ?ена у црквено? порти, са учионицом за 80 ученика, а у оквиру ?е ?е учите?ски стан. [13] То ?е био заиста велики патриотски чин, ?ер су угарске просветне власти тада подизале у Помазу државну основну школу, у ко?у ?е требало и српска деца да пре?у. Ме?утим бра?а су то осу?етила, граде?и зграду, за српску вероисповедну школу. Нова школа ?е освештана о Мало? Госпо?ини 1901. године. На свечаности ?е ?едан ученик рецитовао познату Зма?еву песму: "Градите школе деца вас моле", а месни парох ?ор?е Голуб (ту и 1890) ?е одржао леп говор о знача?у народне просвете. [14] Помаз ?е уписао 1895. године 50 акци?а Српске банке у Загребу. Учите?и у Помазу: Тодор Дими? (пре 1848), Георги?е Тошкови? (1861), Павле Плавши? (1870-1894), Стеван Сто?и? (1907-1911). Србин из Помаза, Никола Петрови? ?е ?авно прихватио на себе обавезу да сваке године, почев од 1912. док буде жив, да?е по 200 круна српско? школи у оближ?ем месту Чобанцу, за ?ено издржава?е.

Српски извор из 1905. године своди "рачуне" вишевековног битиса?а помаских Срба. У месту ко?е ?е велика општина, има 750 домова, од ко?их су 170 српски, а од укупног бро?а становника 4458, Срба ?е било 776. Ту се налазе српска црква и школа. Црква ?е у врло добром ста?у, црквена општина ?е организована и уре?ена, има парохи?ски дом и српско православно гроб?е. Парохи?а ?е тре?е платежне класе, зем?ишни посед 32 к?, а парох поп ?ор?е Голуб родом из Помаза, ко?и у родном месту служи 20 година. Школа ?е српска вероисповедна, ко?у поха?а 70 ?ака у редовно?, и 21 у неде?но? настави. Школски управите? ?е парох, а учите? Стеван Сто?и? родом из Српског Великог Сентмиклоша, стално намештен две године. [15]

Савремено доба [ уреди | уреди извор ]

Почетком 21. века у Помазу посто?и у центру места српска православна црква посве?ена Св. ?ор?у. Садаш?а, тре?а по реду црква подигнута ?е у друго? половини 18. века, а иконостас ?е дело руку непознатог школованог иконописца. У црквено? порти ?е пет старих споменика из 18. и 19. века, са нечитким словима. На источно? граници места налази се српско гроб?е, огра?ено. Ту се налази Маузоле? породице Лупе-Манди?, подигнут 1912. године, трудом др Милана Манди?а а изгледа по же?и Веселина Лупе. Про?ектант те капеле ?е био познати архитект Милан-Миха? Харминц. Ту су 1913. године скуп?ени посмртни остаци чланова породице Лупе са тог гроб?а, и пренети у крипту капеле. Гроб?е се делимично одржава, има 881 пописан споменик са епитафима на црквено-словенском и српском ?езику. [16] У Помаз ?е сво?евремено у младости више пута долазио у госте велики српски научник Никола Тесла . Свра?ао ?е код сво? у?ака, мештанина Помаза, Па?е Манди?а иначе зета поменуте иму?не породице Лупа. На ку?и породице Лупа обнов?ена ?е 2013. године, двадесет година рани?е постав?ена спомен-плоча Николи Тесли. Била ?е то заслуга месне Задужбине за српску ма?ину и ?еног председника др Ивана Голуба. [17]

Знаменитости града [ уреди | уреди извор ]

Помаз ?е познат и по ансамблу ?Ву?ичи?“, ко?и ?е основао познати ма?арски Србин Тихомир Ву?ичи? , а ко?и ве? низ децени?а изводи музику везану за Балкан и ?ужне Словене .

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Демографи?а

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Градски музеј
    Градски музе?
  • Српска спомен-кућа
    Српска спомен-ку?а
  • Реформатска црква
    Реформатска црква

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  3. ^ Прокопи?е Боли?: "Совершен виноделац", Будим 1816. године
  4. ^ Досите? Обрадови?: "Мезимац", Будим 1818. године
  5. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  6. ^ ?ован Бери?: "Жити?е Господа нашег Исуса Христа", Будим 1831. године
  7. ^ Емерико Сала?: "Ма?арско-сербска граматика", Будим 1833. године
  8. ^ Петар ?ованови?: "Метастази?ев Атила Регул", Нови Сад 1846. године
  9. ^ Вук. Ст. Кара?и?: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  10. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  11. ^ "Школски лист", Сомбор 1900. године
  12. ^ "Српски летопис", Будим 1866. године
  13. ^ "Српски сион", Карловци 1901. године
  14. ^ "Школски лист", Сомбор 1901. године
  15. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополи?а Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  16. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  17. ^ "Српске неде?не новине", Будимпешта 2013.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Помаз на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помаз&oldid=27739895 ”