Пловдив
(
буг.
Пловдив
,
грч.
Φιλιππο?πολη
,
лат.
Trimontium
,
тур.
Filibe
) град ?е у
Бугарско?
. То ?е други по величини град Бугарске и седиште истоимене
Пловдивске области
. Град има истори?у дугу 8000 година и спада у на?стари?е
европске
градове.
Град се налази у
Траки?ско? низи?и
на обема обалама реке
Марице
и у поднож?у
Родопских планина
. Пловдив се налази на шест брегова: Небет тепе, ?амбаз тепе, Таксим тепе (овде ?е центар града, ту ?е било и античко насе?е), Сахат тепе, ?ендем тепе и Бунар?ика. До почетка
19. века
посто?ао ?е и седми брег Марково тепе, али ?е он уништен.
Кроз Пловдив пролазе путеви од ме?ународног знача?а, попут путева
Софи?а
-
?едрене
-
Истанбул
и Софи?а-
Стара Загора
-
Бургас
.
Пловдив ?е ?едан од на?стари?их европских градова, стари?и од
Рима
,
Атине
и
Константинопо?а
. Први трагови цивилизаци?е потичу из
микенског
периода. Пловив ?е био познат као твр?ава
Еумолпи?а
. Године
342. п. н. е.
. град ?е осво?ио
Филип II Македонски
, отац
Александра Великог
, ко?и му ?е дао име
Филиполис
. Касни?е, град ?е постао независан, а после ?е ушао у састав
Римског царства
под именом
Trimontium
(град на три брега). Тада ?е био главни град привинци?е Траки?е. На?важни?и во?ни
римски пут
на
Балканском полуострву
(
Via Militaris
), пролазио ?е кроз ова? град. То ?е на?славни?и период у истори?и града. Рим?ани су у граду саградили многе ?авне зграде, гроб?а, купалишта и позоришта. Данас се у граду могу видети многе рушевине гра?евина из овог периода.
Словени
су се населили на овом подруч?у током
6. века
. Пловдив ?е по први пут постао
бугарски
815
. Током наредних векова град ?е ме?ао бугарске и
византи?ске
господаре, до га нису осво?или
Турци османли?е
1364
. Име Пловдив се по први пут по?ав?у?е у
15. веку
, изведено од стари?ег имена
Пулпудева
, ко?е су Словени звали
Пулдин
(Пълдин). Током турског ига, Пловдив ?е постао центар бугарске националне борбе у
Источно? Румели?и
и ?е носио званично име
Filibe
. Град ?е од Турака ослобо?ен
1878
, у
бици код Пловдива
, али ни?е постао део новоустанов?ене
Бугарске кнежевине
. Уместо тога, био ?е престоница полу-независне области Источна Румели?а. Ова? регион се у?единио са Бугарском
1885
, што ?е био завршни чин бугарског у?еди?е?а. У знак се?а?а на ова? дога?а?, подигнут ?е споменик на Тргу у?еди?е?а (Площад Съединение).
Срба ?е било свуда широм Бугарске ?ош од старих времена, нарочито од Душановог царова?а. Наравно нису доминирали, али то су често ?уди писмени, богати трговци и радознале занатли?е - напредни ?уди сво?их места. Последица ?е то и присуства Дубровчана трговаца нарочито у ве?им местима. Забележено ?е током 17. века да ту живе два Дубровчана, а 1649. године ?ихов бро? ?е порастао на 10. Али и рани?е знало да у тадаш?ем Филипо?у има Срба. Бискуп печу?ски
Антун Вранчи?
Шибенчанин ?е у лето 1553. године пропутовао
Хелм
(Балканско полуоство), и о томе оставио путопис. Он каже да у граду Пловдиву (тако га на илирском ?езику зову) осим Турака живе Бугари и Срби, "али су у ропском положа?у". У предгра?у ?е срео ?едног Србина мештанина, ко?и ?е се показао као добар водич и тумач локалних прилика.
[1]
И у Пловдиву се ?ав?ао као и другде интерес за српском к?игом, и то ни?е ни случа?но ни спорадично. Срби су културом пред?ачили и деловали, повезу?у?и тамош?е Србе ма?е или више (насилно) побугарене. Тако су ?едну српску к?игу об?ав?ену у Београду, наручили писмени ?уди у Пловдиву (Филипо?у) из града и околине 1857. године. Претплатници су били: ?оаким Гру?ев учите?, Лука Павлови? учите? из
Пирдопа
, чувени трговац српским и бугарским к?игама - Ха?и На?ден ?ованови? "к?игоиздавате? бугарског ?езика у Београду", Теодор Ха?и Сто?анови? трговац из Пирдопа.
[2]
Друга српска к?ига ?е била много тражени?а ?ер ?е говорила о животно? мудрости. Исту ?е саставио 1858. године нишки учите? Петрови?, а дуг ?е списак претплатника из Пловдива ко?и ?е направио Атанаси?е Христи? тако?е Нишли?а. Ту се ?ав?а и руски вицеконзул На?ден Герон, затим "високоучени" ?оаким Гру?еви? "бугарске школе учите?", Сто?ан Чолаков, бра?а Попови? Михаил и Гаврил - "Нишли?е", "преподобни" Герасим Рилец, "благогово?ни" поп Златан, "преподобни" ?акон Христифор (родом из Тро?ана), Костадин ?ор?еви? "музикословац", Ха?и Калчо Станчеви? ?урчи?а, Ве?ко Тодорови?, Никола Аргирови? ?урчи?а, Тодор Сто?анови? ?урчи?а, ?ованче Заарли?а за сина Костадина, а ту ?е ?ош пет читалаца из других места - Тро?ана, Мараша, Ловича, Калофера и Карлова. Ту се нашло и десет ученика "Бугарске прве школе" у Пловдиву ко?и потичу из више места Бугарске али само ?едан има бугарску верзи?у презимена. Српска презимена потичу из Самокова, Плевена, Карлова и Коприш?ице. Треба знати да тада ?ош ни?е кренуо да делу?е отворено бугарски шовинизам кроз "Егзархат". Из ко?ег се изродио ВМРО и комите - терористи ко?и су чинили бро?не злочине на политичким непри?ате?има и нарочито Србима.
[3]
Српски наслов поручио ?е 1875. године Цви?ан Старипавлови? из Пловдива.
У Пловдиву посто?е многа предузе?а прехрамбене индустри?е, металурги?е и текстилне индустри?е.
У граду се одржава са?ам привреде ме?ународног знача?а.
Пловдив лежи на главно? саобра?а?ници изме?у
Мале Ази?е
и
сред?е Европе
. Град има и два аеродрома.
Жером-Адолф Бланки
, пролазе?и кроз Пловдив, пише да ?е
1841
. Пловдив бро?ао више од 50.000 становника.
[4]
А 1894. године об?ав?ено ?е да у месту живи 36.033 становника.
По попису из децембра 2006. године, град има 377.425 становника
- ^
Антун Вранчи? Шибенчанин: ?Путова?е из Будима у Дринопо?е”, об?ав?ено у к?изи - Алберто Фортис: ?Пут по Далмаци?и” (1774), превод на хрватски ?език, Загреб 1984.
- ^
Милован Видакови?: "?убомир у ?елиси?уму", Београд 1857. године
- ^
Атанаси?е Петрови?: "Пресад мудрости", Београд 1858. године
- ^
Жером Адолф Бланки
,
Voyage en Bulgarie pendant l’annee 1841
, pp. 248
|
|---|
| Више од милион становника
| |
|---|
| Изме?у 200 и 500 хи?. становника
| |
|---|
| Изме?у 100 и 200 хи?. становника
| |
|---|
| Изме?у 50 и 100 хи?. становника
| |
|---|
| Изме?у 20 и 50 хи?. становника
| |
|---|
|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|