한국   대만   중국   일본 
Печори ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Печори

Координате : 57° 49′ 00″ С; 27° 36′ 00″ И  /  57.816667° С; 27.6° И  / 57.816667; 27.6
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Печори
Печо?ры
Зидине Печерског манастира
Административни подаци
Држава   Руси?а
Федерални   округ Северозападни
Област   Псковска област
Ре?он Печорски ре?он
Основан 1472 .
Статус   града 1782 .
Стара   имена Печеры (до 1920)
Petseri (до 1940)
Становништво
Становништво ‍
 ?  2015 . 10.205
 ?  густина 496,59 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате 57° 49′ 00″ С; 27° 36′ 00″ И  /  57.816667° С; 27.6° И  / 57.816667; 27.6
Временска зона UTC+3
Апс. висина 85 m
Површина 20,55 km 2
Печори на карти Русије
Печори
Печори
Печори на карти Руси?е
Печори на карти Псковске области
Печори
Печори
Печори на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански бро? 181500, 181502
Позивни бро? (+7) 81148
Регистарска ознака 60
ОКАТО код 58 240 501
ОКТМО код 58 640 101 001
Веб-са?т
pechory.reg60.ru

Печори ( рус. Печо?ры ) насе?ено ?е место са административним статусом града на кра??ем западу европског дела Руске Федераци?е . Налази се у западном делу Псковске области , уз границу са Естони?ом, и административно припада Печорском ре?ону чи?и ?е у?едно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015 . у граду ?е живело 10.205 становника. По бро?у становника налази се на 6. месту у области.

Насе?ено место Печори званично ?е основано 1472 , а званичан статус града носи од 1782 . године. На?познати?а градска знаменитост ?е сред?овековни Псковско-печерски манастир (основан почетком XV века ). Град Печори се сматра културно-истори?ским седиштем угрофинског народа Сети и центар ?е истори?ског ре?она ко?и се назива Сетума .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Град Печори налази се на кра??ем западу европског дела Руске Федераци?е , односно на кра??ем западу Печорског ре?она Псковске области , на свега неколико километара од граничних прелаза Шумилкино и Куничина Гора према Естони?и . Град лежи на око 53 km од административног центра области града Пскова . Кроз источне и северне делове града протиче речица Пачковка.

Град се налази на надморско? висини од 85 m. Природни облик целог подруч?а у ко?ем се град налази последица ?е ледничке и пост глаци?алне ерози?е и акумулаци?е, а на?типични?и пример глаци?алног процеса су бро?на моренска узвише?а око града. На западу се градска територи?а настав?а на густе борове шуме . [1]

Преко територи?е Печерског ре?она, али и самог града пролазе знача?ни саобра?а?ни правци ко?и повезу?у централне и северозападне делове Руси?е са Естони?ом и Летони?ом . [1]

У ?угоисточном делу града налази се комплекс Псковско-печерског манастира .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Стари градски грб (1781)
Савремени градски грб

У ?едном од летописа Печерског манастира из 1392 . године, писаном на староруском, поми?е се реч печеры (са значе?ем пе?ине ), а ко?а се односи на природне ( ерозивно - суфозивне ) и вештачке пе?ине на оближ?ем пешчарском узвише?у у ко?има су живели православни монаси испосници. С временом се око пе?ина развио православни манастир и насе?е ко?е ?е добило име управо по тим пе?инама ? Печори. [2] Званичан датум оснива?а града ?е 1472 . година, година када ?е православни свештеник ?ован (у монаштву ?она ) због католичких репреси?а над православцима напустио Тартуа (тада Дерпта) и око монашких пе?ина подигао малено насе?е. Ве? наредне године освештана ?е Успе?ска пе?инска црква и званично ?е основан Печерски манастир, а у наредним годинама истори?а града ?е уско повезана са истори?ом манастира. [1]

У периоду од XVI па до почетка XVIII века Печори ?е због свог пограничног положа?а имао важан стратешки знача? за руску државу, и у том периоду ?е био честа мета напада са запада. Тако су почетком XVI века ливонски крсташи готово до теме?а разрушили Печерски манастир и насе?е око ?ега. Манастир ?е за?едно са припада?у?им му насе?ем убрзо обнов?ен, а на?ве?е заслуге за обнову припада?у тадаш?ем игуману Корнили?у ко?и ?е управ?ао Печерским манастиром од 1529 . до 1570 . године. Године 1565 . манастир ?е окружен мо?ним зидинама са 9 кула и тро?а врата, а у исто време у манастиру ?е написан и Тре?и псковски летопис . [1] На та? начин Печерски манастир прераста у Печерску твр?аву, ?едно од на?важни?их пограничних утвр?е?а на западу руске државе.

Твр?ава ?е успешно издржала опсаду по?ског кра?а Стефана Батори?а (1581?1582), по?ско-шведску опсаду ?ана Ходк?евича и Густафа II Адолфа ( 1611 . и 1616 ), те опсаду шведског кра?а Карла XII током Великог северног рата ( 1701 . и 1703 . године). Потписива?ем Ништадским миром 1721 . ко?им ?е окончан Северни рат, граница руске државе померене су ка западу и самим тим Печерска твр?ава губи сво? стратешки одбрамбени знача?, а манастир поново поста?е иск?учиво центар религиозног и културног живота тог простора.

Указом императорке Катарине Велике од 7. ?уна (по старом календару, по новом 18. ?уна ) 1782 . насе?ено место Печори доби?а званичан статус града и окружног центра новооснованог Печорског округа. Нешто касни?е исте године званично ?е усво?ен и нови градски грб. Ме?утим Печорски округ ?е укинут ве? 1797 . и никада ни?е поново успостав?ен.

Нови замах у разво?у града да?е отвара?е железнице од Пскова ка Риги чи?а деоница ?е прошла неколико километара северни?е од града (станица код Печори?а ?е отворена 1899 . године, данас ?е то станица Печори Псковски).

Кра?ем фебруара 1918 . град ?е окупиран од стране немачких трупа, а потом поста?е местом сукоба изме?у руских и естонских снага. Након повлаче?а Немаца из града 30. новембра 1918. у град улазе сов?етске трупе, ме?утим ве? почетком фебруара наредне године Печори поново осва?а?у естонске трупе. Све до кра?а Првог светског рата град ?е у неколико наврата прелазио из ?едних у друге руке, да би на кра?у одлукама мировног уговора из Тартуа из 1920 . године и званично постао делом независне естонске државе. Естонска власт званично ме?а име града у Петсери ( ест. Petseri ). [3] Године 1935 . извршена ?е потпуна естонизаци?а у називима градских улица и околних топонима.


У периоду под естонском влаш?у град се знатно раширио и средином 1930 .их година заузимао ?е површину од око 2,49 km², док се бро? становника у истом периоду удвостручио. [4] Прва сред?а школа у граду (реална гимнази?а) отворена ?е 24. ?ануара 1919 . године. Иако ?е због чи?енице да се налазио на тлу Естони?е Псковско-печерски манастир успео да избегне национализаци?у и затвара?е, ко?а су масовно широм Руси?е спроводиле нове сов?етске власти у ме?уратном периоду, ипак ?е изгубио знача?ан део сво?е имовине ко?а ?е конфискована. [5] Велики пожар ко?и ?е избио 24. ма?а 1939 . имао ?е катастрофалне последице по град, изгорело ?е 212 од укупно 650 гра?евина у граду.

Након што ?е Сов?етски Савез окупирао прибалтичке државе током 1940 . године, Печори ?е у почетку остао у границама новоосноване Естонске ССР , али ?е ве? у ?улу наредне године окупиран од стране трупа Вермахта . Под нацистичком окупаци?ом град ?е био све до 11. августа 1944 . године када ?е ослобо?ен од стране сов?етске во?ске. [6] [7] Одлуком Президи?ума врховног сов?ета Сов?етског Савеза, од 23. августа 1944 . године, град Печори ?е званично вра?ен у састав Руске СФСР , односно у састав ?ене новоосноване Псковске области. У ?ануару 1945 . званично ?е успостав?ен Печорски административни ре?он са седиштем у Печори?у.

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Према подацима са пописа становништва 2010 . у граду ?е живело 11.195 становника, док ?е према проценама националне статистичке службе за 2015 . град имао 10.205 становника. [8]

Крета?е бро?а становника
1897 . 1939 . 1959 . 1970 . 1979 . 1989 . 2002 . 2010 . 2016 .
1.269 4.962 6.837 7.194 9.894 11.956 [9] 13.056 [10] 11.195 [11] 10.142

Према подацима са пописа становништва из 2002. године [10] основу популаци?е чинили су Руси са 89,14%, док су на?бро?ни?и ма?ински народи били Укра?инци (2,59%), Белоруси (1,69%) и Естонци (1,36%). Званичан статус националне ма?ине има?у и естонизовани Сети ко?и су чинили свега 0,27% популаци?е.

Градске знаменитости [ уреди | уреди извор ]

Лутеранска црква Светог Петра

На?важни?а градска знаменитост ?е комплекс сред?овековног Псковско-печерског манастира ко?и представ?а ?едан од на?стари?их, а у?едно и на?важни?их манастира Руске православне цркве на тлу данаш?е Руси?е. Манастир ?е званично основан 1473 . године на маленом пешчарском узвише?у препуном пе?ина (на староруском печори) и по ?ему ?е цео град касни?е добио име. Манастир ?е 2013 . године званично прославио 540 година од оснива?а, а данас се налази на листи културног насле?а Руске Федераци?е где ?е заведен под бро?ем 6010185000. [12]

У строгом центру града налази се и лутеранска црква посве?ена светом апостолу Петру , гра?ена од 1921 . до 1926 . године. Пуних 25 година након Другог светског рата била ?е то ?едина активна лутеранско-евангелистичка црква на целом подруч?у европског дела тадаш?е Руси?е.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г ?Малые города России. Печоры” . Приступ?ено 3. 4. 2016 .  
  2. ^ Дударев, В. А.; Евсеева Н. А. (1980). ?СССР. Административно-территориальное деление союзных республик на 1 января 1980 года”. Москва: ≪Известия Советов народных депутатов СССР≫: 702(pp. 202).  
  3. ^ Раясалу И. Русские в Эстонии 1918?1940. Общий обзор / Пер. с эст. Т. Шор // Русское национальное меньшинство в Эстонской Республике (1918?1940) / Под ред. проф. С. Г. Исакова. ? Тарту: Крипта, 2000. ? С. 43.
  4. ^ Eesti arvudes 1920?1935 = Estonie en chiffres: resume retrospectif de 1920?1935 / Riigi Statistika Keskburoo. ? Tallinn: Riigi Statistika Keskburoo, 1937.
  5. ^ Раясалу И. Русские в Эстонии 1918?1940. Общий обзор / Пер. с эст. Т. Шор // Русское национальное меньшинство в Эстонской Республике (1918?1940) / Под ред. проф. С. Г. Исакова. ? Тарту: Крипта, 2000. ? С. 49?50.
  6. ^ Дударенко, М. Л.; Ю. Г. Перечнев, В. Т. Елисеев;; et al. (1985). Освобождение городов: Справочник по освобождению городов в период Великой Отечественной войны 1941?1945 . Москва: Воениздат. стр. 598.  
  7. ^ [ http://www.soldat.ru/spravka/freedom/1-ssr-5.html Освобождение городов. СССР. П?С]
  8. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на са?ту Wayback Machine (23. септембар 2015)
  9. ^ ?Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.” . Всесоюзная перепись населения 1989 года (на ?езику: руски). Demoscope Weekly . 1989 . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  
  10. ^ а б Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). ?Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов ? районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек” . Всероссийская перепись населения 2002 года (на ?езику: руски). Федерални завод за статистику . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  
  11. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). ?Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 ( Национални попис становништва 2010 , 1. свезак)” . Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на ?езику: руски). Федерални завод за статистику . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  
  12. ^ ФГУП ГИВЦ Минкультуры России: Ансамбль Псково-Печерского монастыря Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. април 2016)

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Печори на Викимеди?ино? остави .


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печори&oldid=27753310 ”