Пети Цариградски сабор ?е помесни сабор православне цркве у Цариграду , ко?и ?е одржан у сери?и од шест црквених сабора у Цариграду, 10. ?уна 1341 , августа 1341, 4. новембра 1344 , 1. фебруара 1347 , 8. фебруара 1347 , и 28. ма?а 1351 . За разлику од цркве на западу, неке источне цркве сматра?у га васе?енским. Пети Цариградски сабор одобрио ?е теологи?у исихазма светог Грегори?е Паламе и осудио ?егове противнике - црквеног во?е и филозофа идеалиста Варлаама Калабри?ског и друге идеалисте, потвр?у?у?и одлуке Петог васе?енског сабора о осуди Платона и платониста и проширивши их на све аутокефалне православне цркве, да пошту?у одлуке овог сабора.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Након Другог Сабора у Лиону 1274. године, Римокатоличка црква и православне цркве формално су се спо?иле кроз уни?у. Ме?утим, то? уни?и се противила велика ве?ина византи?ског народа и свештенства. У контексту сукоба изме?у уни?атских и антиуни?атских страна у 14. веку , ме?у православним хриш?анима су се по?авили такозвани "исихастички спорови". Ови спорови су во?ени око пита?а природе божанске светлости и енерги?а, као и аутентичности духовног искуства ове светлости ко?е су доживели молитвеници и светите?и . На?знача?ни?а фигура ових спорова и бранилац православне доктрине о "нетварне" божанске светлости био ?е светогорски монах и касни?е солунски епископ, свети Григори?а Палама.

Године 1331. светите? ?е отишао на Атос и склонио се у манастиру Светог Саве, у близини Лавре Светог Атанаси?а . 1333. године постав?ен ?е за игумана манастира Есфигмен у северном делу Свете горе. Око 1330. године, учени монах Варлаам дошао ?е у Цариград из Калабри?е . Убрзо ?е Варлаам отишао на гору Атос, упознао се са начином духовног живота тамош?их исихаста и на основу теолошких уче?а о неразум?ивости Бож?е суштине прогласио ?ихово уче?е исихазма ?еретичком заблудом. Варлаам ?е ушао у спор са монасима и покушао да докаже ?створеност“ Таворске светлости. Григори?е Палама ?е бранио ?е науку о "нетварно?" светлостина Тавору. Сво?е аргументе изнео ?е у теолошком делу ?Триада у одбрани светих исихасти“ (1338) и у филозофском трактату ?Инкарнаци?а“. ^{[ тражи се извор ] [ тражи се извор ]} До 1340. год., Атонски монаси уз учеш?е светог Григори?а зак?учили су општи одговор на оптужбе Варлама - такозвани "Светогорски Томос". ^{[1] [2] [3]}

1341. на сабору у храму Свете Софи?е дошло ?е до спора изме?у Светог Грегори?а Паламе и Барлаама Калабри?ског, у вези с природом таворске светлости.

27. ма?а 1341. Сабор ?е усво?ио одредбе светог Грегори?а Паламе да се Бог, несхват?ив у сво?о? суштини, манифесту?е у енерги?ама попут Таворске светлости, ко?е су окренуте свету и доступне ?удско? перцепци?и, али нису створене.

Иако су Варлаамова уче?а била осу?ена као кривоверство и он ?е био анатематисан, расправа изме?у паламита и ?ихових противника ни?е се завршила. Митрополит ки?евски и целе Руси?е Теогност, након што ?е примио одлуку Цариградског сабора 1341. године у ко?о? се наводи уче?е о "нестворено?" суштини светлости Тавора, ни?е се сложио са овом доктрином и написао бро?на писма цариградском патри?арху и епископима о ово? теми. ^[4]

Бугарски монах Акиндин саставио ?е трактате у ко?има ?е бранио визи?е слика и лица, а не само нестворене светлости, и прогласио светог Григори?а и атонске монахе - сво?им присталицама - кривцима за црквене немире. Свети Палама ?е написао дета?но поби?а?е нага?а?а Акиндина. Али упркос томе, патри?арх цариградски ?ован Калека ?е екскомуницирао светите?а из Цркве 1344. године и затворио га на три године. све до 1347. године, када ?е ?ована на патри?аршиском трону (1347?1349) наследио патри?арх Исидор. Свети Григри?е Палама тада ?е ослобо?ен и уздигнут у чин солунског епископа.

На сабору 1351. године у Влахернско? цркви свечано ?е об?ав?ено да ?е уче?е светог Григори?а православно. Анти-паламити су сматрали сабор само припремом за велики сабор и били су разочарани ?еним током. Анти-паламити су негирали ?ихову везу с Варлаамом, наводе?и да су се 1341. супротставили Варлааму. Они су негирали васе?енску природу сабора, буду?и да су у ?ему учествовали само епископи из европског дела царства, ни?е било других православних патри?арха. Али до 1359. године томос сабора 1351. године потписали су патри?арси Антиохи?а, ?ерусалима, Бугарске и митрополит Ки?ева. То ?е због чи?енице да Сабор, негира?у?и уче?е Томе Аквинског о потпуно? недокучивости Бож?е суштине и енерги?а, и, сходно томе, немогу?ности спозна?а Бож?их енерги?а, ни?е одобрио, можда по савету оних ко?и су на?више склони компромису ради ?единства Цркве, Светог Паламу и полемичке претпоставке о потпуно? разлиди изме?у Божи?е суштине и енерги?а. Али ово ни?е била уступак анти-паламитима, ве? Руско? Цркви и предтсваницима римског папе ко?и су присуствовали сабору. ^{[5] [6]}

Извори [ уреди | уреди извор ]