С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Пекар
?е
ма?стор
или
радник
ко?и се бави спрема?ем (справ?а?ем) и пече?ем
хлеба
и других
пецива
.
Пре скоро 90 година, у Срби?и ?е посто?ао пекарски
еснаф
. То ?е било удруже?е пекарских ма?стора ко?е ?е радило на томе да заштити углед и интересе сво?е професи?е. Пекари су се тада називали
екме?и?ама
(
турцизам
). Тада ?е мало ?уди обав?ало ова? посао. Да би постао прави пекарски ма?стор, прво би се при?авио као
шегрт
код неког пекара (газде-ма?стора), и затим у тим
радионицама
(
пекарама
) изучавао занат. Када би газда увидео да ?е шегрт научио занат, позвао би стручну
комиси?у
. Комиси?а би на основу зна?а и умешности шегрта, доделила шегрту
ма?сторско писмо
. На основу тог документа се доказу?е да ?е та особа постала ма?стор свог
заната
односно пекар.
Данас, и да?е посто?и пекарски еснаф и
Уни?а пекара Срби?е
. У тим удруже?има су данас чланови углавном стари пекари, а ?их има мало. Пошто се пекарска делатност ширила, сходно томе данас посто?е ма?стори (занима?а) за
хлеб
(
хлебари
),
пециво
(
пецивари
) и
бурек
(
бурег?и?е
). Мада, доста ма?стора зна два, неретко и сва три посла. Старе зидане (
турске
)
пе?и
(у неким кра?евима су их звали вур?е, вуруне, фуруне) су заме?ене новим: парним, електричним и пе?има на чврсто
гориво
, али се традиционално за на?укусни?и сматра хлеб из зиданих пе?и.
Данас ?е широка понуда пекарских производа, али у условима нело?алне конкуренци?е пекари се тешко боре, а опста?у само захва?у?у?и свом зна?у и квалитету сво?их производа. Пекарски посао ?е тежак ?ер се обав?а у веома тешким условима при велико? вру?ини и но?у, да би вру? и свеж хлеб био испечен до ?утра.
Православни
пекари има?у и свог
свеца
заштитника, а то ?е
Свети Атанаси?е
, и слави се
31. ?ануара
сваке године.
