Педро де Алварадо

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Педро де Алварадо
Осва?ач Педро де Алварадо.
Лични подаци
Датум ро?е?а 1485-1486
Место ро?е?а Бадахос ,   Касти?а
Датум смрти 1541
Место смрти Ночистлан , Нова Галици?а
Узрок смрти Пад са ко?а.
Во?на кари?ера
Учеш?е у ратовима Шпанско осва?а?е Мексика

Педро де Алварадо ( шп. Pedro de Alvarado , 1485 [1] или 1486 [2] ?1541), шпански конкистадор , на?ближи сарадник Ернана Кортеса у шпанском осва?а?у Мексика (1519-1521), касни?е осва?ач и први гувернер Гватемале (1523-1541). [1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Педро де Алварадо ро?ен ?е у Бадахосу , Екстремадура , у исто? провинци?и и само годину дана после Ернана Кортеса . Алварадови родите?и припадали су осиромашено? класи хидалга , на?нижег сло?а шпанског племства. Године 1510. он и ?егова четири брата су отпловили у Нови свет и настанили се у Санто Домингу . Следе?е године (1511) Алварадо ?е учествовао у осва?а?у Кубе, у служби Ди?ега Веласкеза , ко?и ?е постао ?ен први гувернер. Следе?их осам година имао ?е плантажу и енкоми?енду Инди?анаца, али изгледа да ?е показао мало интересова?а за ?их. Са Кубе, Веласкез ?е организовао три експедици?е на континент, са ци?ем да створи нове колони?е. Прва експедици?а, ко?у ?е предводио Франсиско Ернандес де Кордоба , истражила ?е 1517. источну обалу ?укатана остварила први контакт са цивилизаци?ом Ма?а , [3] али су ?е потукла локална инди?анска племена. Алварадо ?е као капетан брода учествовао у друго? експедици?и, ко?у ?е 1518. повео Хуан де Грихалва , ко?а ?е у суштини ишла трагом прве експедици?е у Залив Мексика. Иако ни друга експедици?а ни?е успела да заузме нове колони?е на континенту, Алварадо ?е успео да привуче паж?у гувернера Веласкеза, и добио ?е заповедничко место у тре?о? експедици?и, ко?у ?е 1519. повео Ернан Кортес . [1]

Осва?а?е Мексика [ уреди | уреди извор ]

У експедици?и коу ?е 1519. повео Ернан Кортез да осво?и Мексико, Алварадо ?е био други заповедник. Добар ко?аник и говорник, био ?е храбар али брзоплет. [1] Кортес га ?е оставио на челу шпанског гарнизона ко?и ?е остао у Теночтитлану , док ?е Кортес отишао да се суочи са ривалском експедици?ом Панфила де Нарваеза . Током прославе верског празника, уплашио се да ?е избити побуна и наредио ?е немилосрдни поко? око четири стотине мексичких племи?а, акци?у ко?а ?е изазвала општи устанак против Шпанаца и за ко?и ?е Алварадо био универзално осу?ен. Био ?е ?едан од ретких преживелих у заштитници током шпанског бекства из града 30. ?уна 1520, дога?а?а познатог као Тужна но? ( шп. Noche Triste ). Касни?е ?е предводио ?едну од три ?единице ко?е су успешно опседале Теночтитлан , окончавши осва?а?е Мексика 1521. [2]

Осва?а?е Гватемале [ уреди | уреди извор ]

Други део Алварадовог немирног живота као конквистадора карактеришу све независни?е акци?е. У име Кортеса предводио ?е експедици?е за покорава?е нове територи?е ?ужно од Мексико Сити?а. Године 1523. осво?ио ?е Гватемалу и област Соконуско , покорио Инди?анце Какчикел, Киче и Цутухил и следе?е године основао град Сант?аго де лос Каба?ерос . Као новоименовани генерал-капетан Гватемале, провео ?е наредне две године у жестоко? борби да обезбеди контролу над пространим подруч?ем ко?е се протеже до данаш?ег Салвадора . Године 1527. вратио се у Шпани?у да изнесе сво?е подвиге на двору Карла V и да се супротстави оптужбама сво?их непри?ате?а. ?егов боравак на двору ?е био успешан, што ?е резултирало витешким зва?ем и именова?ем за гувернера Гватемале. Оженио се Франциском де Ла Куевом, женом из високог племства, ко?а ?е умрла по доласку у Нову Шпани?у 1528. године. [2]

Неуспеле експедици?е [ уреди | уреди извор ]

У Гватемали му ?е убрзо досадила функци?а, и након вести о фантастичном богатству у Перуу, окупио ?е велику флоту са пет стотина ?уди ко?и су напустили Гватемала Сити кра?ем 1533. Да би избегао сукоб са Франсиском Пизаром , Алварадо ?е отишао у Кито , уз храбро и напорно прелаже?е ?унгле и Анда. Ова напорна и скупа експедици?а се показала бескорисном ?ер ?е Ди?его де Алмагро ве? заузео то подруч?е за Пизара, а Алварадо се вратио у Гватемалу празних руку након што ?е продао сво?у армаду Пизару за 100.000 пезоса. Алварадо ?е затим накратко наставио сво?у дужност гувернера, али ?е наишао на против?е?е локалних чиновника. [2]

Године 1536. вратио се у Шпани?у. ?ош увек под кра?евском наклонош?у, потвр?ен ?е за гувернера и оженио се сестром сво?е поко?не супруге, Беатриз. Након неколико година као гувернер, формирао ?е ?ош ?едну експедици?у од дванаест бродова да истражу?е Зачинска острва у Пацифику, али убе?ен од Антони?а де Мендозе, вицекра?а Мексика, да удруже снаге, преусмерио ?е сво?е напоре да прона?е недостижних седам градова Цибола. Спремао се да се укрца морем када га ?е позвао гувернер Нове Галици?е , Кристобал де О?ате , да помогне у гуше?у инди?анског устанка. Близу Ночистлана ?е био прегажен ко?ем и преминуо 24. ?уна 1541. године. [2]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г Diaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain . Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. стр. XIII?XXXVIII. ISBN   978-1-60384-290-7 .  
  2. ^ а б в г д Bedini, Silvio A., ур. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia . Basingstoke, Hants: Macmillan. стр. 17. ISBN   978-0-333-55899-7 .  
  3. ^ Д?урант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИ?А: истори?а европске цивилизаци?е од Виклифа до Калвина 1300-1564 . Београд: Народна к?ига - Алфа. стр. 817.