Пашалук

Пашалук ( тур. pa?alik ), тако?е е?алат ( отур. ?????),? или беглербеглук , ?е у Османском царству , на?ве?а управно-територи?амна ?единица, чи?и ?е главар, паша ( беглербег ) био подре?ен директно Порти , а доби?ао ?е често титулу везира. Великом административном реформом 1864. године е?алете заме?у?у вила?ети .

Пашалуци су се делили на сан?аке, ко?има су управ?али бегови. Наше зем?е под турском влаш?у припадале су до почетка XVI века Румели?ском пашалуку са седиштем у Софи?и .

Након великих осва?а?а у Угарско? основан ?е 1541. Будимски пашалук , после заузе?а Баната Темишварски пашалук , 1580. Босански пашалук . Кра?ем века формиран ?е пашалук у ?егру (Егер), а почетком 17. века са седиштем у Ка?ижи ( Nagykanizsa ), ко?има су припадали и неки наши кра?еви.

Македонски сан?аци ( солунски , охридски , скопски , ?устендилски ) те вучитрнски сан?ак остали су и да?е у Румели?ском пашалуку, сан?аци Крушевац , Смедерево , Зворник , Срем (Митровица), Пожега и Бечкерек припали су средином 16. века Будимпештанском пашалуку. Бечкерек ?е убрзо припао Темишварском пашалику, а неки други делови те територи?е ушли су 1580. у састав новонасталог Босанског пашалука, на??ачег на нашем подруч?у.

Почетком 17. века Подравина (Пожега и Валпово) припала ?е Канишком пашалуку, док ?е Крушевачки сан?ак ушао ?е у састав Румели?ског, а Бачка ?егерског пашалука.

У доба свог на?ве?ег територи?алног обима (16-17. век) Турска ?е имала 28 пашалука.

Списак пашалука у Европи (1363-1867) [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Литераура [ уреди | уреди извор ]

?abanovi?, Hazim (1959). Bosanski pa?aluk: Postanak i upravna podjela . Sarajevo: Nau?no dru?tvo Bosne i Hercegovine.
Шулети?, Небо?ша (2008). ?Беглербеглук” . Енциклопеди?а српског народа . Београд: Завод за у?бенике. стр. 81.